.
Trenutno
Music mix by Marko
 Marko Balać
Društvo / Aktivizam

Lažnih vesti o migrantima više na mrežama nego u medijima

19.06.2019.

Izveštavanje klasičnih medija o migrantima u Srbiji bilo je znatno bolje nego u okolnim zemljama, ocenjuje za Oradio urednik Fake news tragač portala Stefan Janjić. On je u emisiji "Za i protiv" rekao da su mejnstrim mediji u Srbiji mahom pristojno izveštavali o krizi prateći zvaničnu politiku države.

.

"Migranti se inače nalaze u zgodnoj grupi za plasiranje lažnih vesti jer vidimo, iz korpusa vesti koje smo analizirali, da su Muslimani najpodložnija grupa ljudi za klevete. To je religija o kojoj ima mnogo predrasuda, što je zgodno za generalizaciju. Srbija je bila pošteđena diskriminatornog izveštavanja jer je Vladi stalo do toga da Srbiju predstavi kao miroljubivu i gostoljubivu zemlju. To je učinjeno sa punom svešću da migrantima Srbija nije atraktivno odredište već samo prolazna država. Taj diskurs su pratili i mejnstrim mediji. Bilo je puno dezinformacija, to moramo reći, i one su najčešće bile o broju izbeglica koje će se zadržati kod nas", kaže Stefan.

Prema njegovim rečima lažne vesti najčešće su širili desničarski opskurni portali, a mejnstrim mediji su radili uglavnom pozitivne priče.

"Radili su priloge o dečaku koji lepo crta, momcima koji su pomogli da se pogura pokvaren autobus, ali su sa druge strane koristili svaku priliku kada se pojavila i najmanja indicija da bi EU u Srbiju mogla da vrati neki broj migranata, da preuveličaju situaciju. Čak i kad su radili priloge oni su u podtekstu najčešće više bili o nama nego o migrantima. Pokazivali su, kroz priče o izgubljenoj deci, ženama bez muževa i slično, kako smo mi dobri domaćni i kako smo humani", kaže Stefan.

Naš sagovornik kaže da su mediji u Hrvatskoj, a naročito u Mađarskoj pokazali mnogo više sklonosti ka dezinformacijama i lažnim vestima.

Nisu klasični mediji u migranstkoj krizi imali uticaj kakav inače imaju. Stefan kaže da su u dezinformisanju i uznemiravanju javnosti mnogo veću ulogu imale društvene mreže.

migranti2 jpg

"Mediji su imali i pozitivan i negativan uticaj na mišljenje građana. Čitaocima koji naginju ka krajnjoj desnici dezinformacije su najviše legle. Nije teško stvoriti lažnu vest, dovoljno je uzeti sliku iz Sirije i izmisliti neke podatke u vezi sa Srbijom i sve to je idealno za društvene mreže. Dovoljna je i najmanja manipulacija da se stvori veoma opasna atmosfera u društvu", kaže Stefan.

U vreme migrantske krize često se spekulisalo o pomoći koju migrantima obezbeđuje Srebija. Jedna od takvih priča bila je i da izbeglice dobijaju 10 evra dnevno, a trudnice u Srbiji svega 50 evra mesečno, što je potpuno neistinito. Popularan je bio i fake news da država migrantima poklanja kuće uz faksimil dokumenta koji je u stvari pokazivao da će te kuće dobiti izbegličke porodice iz BiH i Hrvatske.

Bilo je više desetina lažnih vesti o silovanjima i napadima na lokalne devojke od strane migranata, ali lažna vest o napadu grupe migranata na devojčicu (17) u centru Beograda odjeknuo je najdalje. MUP je tada saopštio da takav događaj nije evidentiran, a da će ljudi koji šire takve dezinformacije biti procesuirani.

Dobar deo lažnih vesti odnosio se na ekonomski status migranata kojima je zamerano što imaju mobilne telefone, što su obučeni u firmiranu garderobu i slično. Gro lažnih vesti odnosio se na navodno infiltriranje terorista među izbeglice i na planiranje napada širom Evrope pa i kod nas.

Miodrag Sovilj, reporter televizije N1 koji je sve vreme migranstrske krize bio na terenu kaže da je ponekad dovoljno popričati sa nekim migrantom kako bismo shvatiili kakvim smo sve lažnim vestima zasuti.

"Posao ljudi koj se bave širenjem lažnih vesti je da podgrevaju strah od nepoznatog. Mi smo tada imali puno nepoznatih ljudi i kultura koje su prolazile, a problem je što se ljudi nisu upoznavali na bilo koji način sa tim ljudima. Lako je opskurnom tabloidu da podigne čitanost pričom o džihadistima koji su tu da siluju, ali lek je jednostavan – treba izaći i razgovarati sa tim ljudima", kaže Sovilj.

migranti jpg

On tvrdi da lažne vesti u Srbiji nisu ni delić laži koje se plasiraju u Mađarskoj.

"Građani Mađarske u ovom trenutku, zahvaljujući lažnim vestima, misle da na granici sa Srbijom stoji na stotine hiljada migranata koji čekaju da padne Viktor Orban pa da pregaze Mađarsku i celu Evropu. Do te mere mogu da idu razmere propagande ako političari žele da ih iskoriste za svoje ciljeve," kaže Miodrag.

Na svetski dan izbeglica stigao je podatak da je do kraja prošle godine rekordnih, gotovo 71 milion ljudi, raseljeno širom sveta kao posledica rata, progona i drugog nasilja, što je dva miliona više nego 2017., navodi se u izveštaju agencije UN za izbeglice.

U godišnjem izveštaju Globalni trendovi (Global trends) Visoki komesarijat UN za izbeglice navodi da je ukupno do kraja 2018. godine bilo 25,9 miliona izbeglica, 41,3 miliona interno raseljenih i 3,5 miliona tražilaca azila, što je povećanje od 2,3 miliona u odnosu na 2017. godinu. Taj porast je malo manji nego povećanje zabeleženo 2017. godine.

Međutim to je povećanje od gotovo 65 odsto u odnosu na deset godina ranije. Više od 41 milion ljudi raseljen je u svojim zemljama. 

Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je da status izbeglice u Srbiji ima 26.164 lica, od kojih su 17.967 iz Hrvatske a 8.197 iz BiH, kao i da je u pet centara za azil i 11 prihvatnih centara, trenutno smešteno 2.996 migranata.

U saopštenju povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica, najavljeno je da će u nove stanove u zemunskom naselju Kamendin biti useljeno 270 izbegličkih porodica iz BiH i Hrvatske.

Kako je izgledalo praćenje migrantske krize u najsurovijim uslovima i ostatak naše priče o tretmanu ove teme u medijima poslušajte na našem podkastu.

P.K.

.
Festival samoorganizovanja koji se održavau prostorijama Omladinskog centra CK13 posvećen je afirmaciji udruživanja, malih strategija…
.
Reciklaža tekstilnih materijala u Srbiji gotovo da ne postoji, zbog čega se gro stare garderobe i drugih tekstilnih proizvoda već…
.
Jedan od načina da pomognete svojoj zajednici je da učite od drugih i to znanje iskoristite za njeno unapređenje. Tako su nedavno…
Program
Kalendar događaja
Septembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
      
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?