Mladi i religija: Verujem, ali ne živim tako

Većina mladih u najmanje deset evropskih zemalja nema osećaj nikakve verske pripadnosti, što pokazuje trend postupnog skretanja Evrope prema posthrišćanskom društvu. "Religija je pri kraju snaga. Uz časne izuzetke, sve više mladih ne identifikuje se s religijom", kaže Stiven Bulivant, profesor teologije i sociologije religije na londonskom katoličkom univerzitetu Sent Meris koji je u saradnji sa pariškim Katoličkim institutom (ICP) izvršio istraživanje i objavio njegove rezultate u izveštaju "Mladi Evrope i religija".

Istraživanje sprovedeno na mladima od 16 do 29 godina u 21 evropskoj zemlji pokazalo je da je najnereligioznija zemlja Češka, u kojoj 91 odsto ispitanika tog uzrasta nema nikakvu versku pripadnost. Isto je odgovorilo između 70 i 80 odsto mladih u Estoniji, Švedskoj i Holandiji. Više od 50 odsto mladih bez verske pripadnosti je u Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Belgiji, Francuskoj, Finskoj, Danskoj, Norveškoj i Španiji. S druge strane, najreligioznija zemlja je Poljska, gde je mladih koji nisu religiozni samo 17 odsto, a odmah iza nje je Litvanija s 25 odsto.

Sa druge strane mladi u Srbiji se mahom izjašnjavaju kao religiozni, ali njihova posvećenost veri, kažu istraživanja, veoma je niska.

Oko 55 odsto mladih studenata veruje da Bog postoji, nije sigurno u to njih 11 odsto, 25 odsto kaže da postoji neka vrsta duha ili životne sile. Oko devet procenata misli da Bog ne postoji, kao ni duh ili životna sila.

Što se opšte populacije do 25 godina tiče, tu je priča malo drugačija. U istraživanju o mladima za 2015. godinu, većina srpske omladine izjasnila se da je religiozna - a 84 odsto njih kaže da je pravoslavne vere. Nereligioznih je nešto više od šest odsto, ali više od polovine njih slavi religijske praznike. Gotovo 68 odsto omladine slavi praznike, ali oko četvrtine mladih nikada ne ide u crkvu, a manje od pet odsto redovno ide na bogosluženja. Molitve kod mladih češće su u teškim trenucima - od zdravlja bližnjih do nepoloženih ispita - 12 odsto to radi redovno, a nešto više od 21 odsto kaže da se moli često.

Analizom povezanosti sociodemografskih osobina mladih i konfesionalne identifikacije, možemo zapaziti da među onima koji su završili fakultet (8,8%) ili još uvek studiraju (10,4%) ima značajno više nereligioznih nego kod onih sa završenom srednjom školom (3,9%) ili kod učenika (4,2%) srednjih škola, a nema ih među onima sa završenom samo osnovnom školom

Čak 26,3 odsto onih koji sebe identifikuju kao pripadnike određenih konfesija, sumnja u istinitost Knjige postanja, dok dodatnih 13,9 odsto ne veruje u takvu genealogiju događaja na zemlji. Gotovo identična je situacija i sa poslednjom tvrdnjom, da je Bog izvor moralnih načela, svega 46,2 procenata mladih izričito veruje u njenu verodostojnost.

Religiolog Miroslav Keveždi kaže da je ta slika odumiranja religioznosti još izraženija u Americi.

"U Detroitu sam video bogosloviju u kojoj je nekada bilo na stotine bogoslova, a sada ih ima svega pet. To je slika koju vidim kada razmišljam o ovim podacima. To je takođe slika koja nije daleko ni od onoga što imamo u Evropi i to je posledica sekularizacije i napuštanja verskih okvira", rekao je Keveždi gostujući na Oradiju.

Prema njegovim rečima, na mestima u svetu koja su jače pogođena globalizacijom ili bolnim tranzicionim procesima, potreba za religijskim okvirima je veća nego na drugim mestima.

"U Hrvatskoj je visoka religioznost kao i u većini istočnoevropskih država. I u Srbiji je načelno visoka religioznost među mladima, ali kada im postavite pitanje da li vide ulogu Crkve u rešavanju njihovih svakodnevnih problema, onda se ispostavi da svega dva odsto njih želi da to bude tako. Mladi ljudi misle da verski predstavnicvi ne bi trebalo da se bave pitanjima sa prve dve strane dnevnih novina, već ostatkom, što podrazumeva društvena, kulturna i druga pitanja", objašnjava Keveždi.

Istraživanja iz 2015. o religioznosti mladih jasno su pokazala da su mladi koju strudiraju ili su nedavno završili fakultete manje podložni verovanju u boga, od svojih vršnjaka sa srednjom ili osnovnom školom iza sebe. Miroslav kaže da se to slaže sa stavovima brojnih sociologa religije koji su se bavili tom vrstom istraživanja.

"Odnos obrazovanja i religioznosti je takav da postoje sekularizovani delovi sveta, to je Zapadna Evropa i delove populacije – akademsku zajednicu. Svejedno da li je ta akademska zajednica u Japanu, Srbiji ili Americi, ona je svugde manje religiozna od populacije koja ne završava visoke škole. Ne postoje kontinuirana i dobra istraživanja koja bi pokazala kako je bilo nekad, a kako je sada, ali možemo reći da je u Jugosvaviji bio religiozniji srednji sloj, a sa dolaskom tranzicije događa se suprotno - sada visokoobrazovani sve više pristupaju religiji", kaže Keveždi.

Prema njegovim rečima, velika je razlika između konfesionalnog izjašnjavanja i upražnjavanja verskih obreda i religije. I podaci o ponašanju mladih pokazuju veliku razliku u procentima u ove dve kategorije. Gotovo svi se izjašnjavaju kao pripadnici određene konfesije, ali se broj onih koji praktikuju verske obrede svodi na svega par procenata.

"Ovde kod nas imamo čudne pojave, poput pravoslavnih ateista ili agnostika. Oni ne veruju u boga, a kažu da pripadaju pravoslavnoj veri po tradiciji. Toga ne bi trebalo da bude, jer je nespojivo. Kada se pojave pitanja 'verujete li da je bog stvorio svet u sedam dana' ili o drugim dogmama, onda vidite raslojavanje i smanjenje broja ljudi koji veruju u sve te dogme. Još uvek je kod nas redak fenomen sresti pravu hrišćansku porodicu, koja živi po verskim postulatima od početka do kraja", kaže Keveždi.

Celu emisijiu "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.