Kako se pripremiti za nove rutine?

Studenti se uskoro vraćaju ispitnim rokovima i polaganju ispita. Nakon toga, stiže i nova akademska godina za koju se još uvek ne zna na koji će način biti realizovana. A kako se još uvek ništa ne zna, studenti moraju u narednom periodu da razmišljaju o sigurnoj promeni svakodnevnog života, bilo da su to onlajn predavanja ili na odlazak na fakultet. 

Više o ovoj temi poslušajte ovde:

Naravno da se ne osećam bezbedno da provodim vreme sa još 50 ljudi u učionici, ali naravno da mi nedostaje rutina odlaska na fakultet

Osećam se nervozno i anksiozno  kada vidim grupicu od desetak ljudi na tv-u a kamoli oko sebe i uživo. Mislim da je upravo nedostatak  rutine u tom formalnom smislu uticao na to da pronađemo svoj ritam i da ispunjavamo svoje dane na drugi način i da sami organizujemo svoje vreme. Mislim da će nam svima biti teško da se adaptiramo i da idemo na tri predavanja dnevno u tri različita doba dana.

Mislim da nam je odlazak na fakultet svima nedostajao koliko god obično studenti odlazak na fakultet gledaju kao na neku obavezu.

Na fakultetu se ne osećam ništa manje ili više bezbedno nego svakodnevno kada posećujem, na primer, banke ili supermarkete, to je sve jednostavno do osobe koliko pazi.

Ovo su odgovori studenata, koji su nam u anketi rekli da im je nedostajao odlazak na fakultet, ali u isto vreme su i zabrinuti za svoju bezbednost kada je prisustvo na ispitima i predavanjima u pitanju. Psihološkinja Milica Lazić kaže da se stvorio problem vraćanja na staru rutinu jer je nova već oformljena.

"Pitanje koje se postavlja je kako da se studenti pripreme na to da će se možda vratiti u klupe, da će ponovo slušati predavanja, da imaju koncetracije nakon podužeg perioda gde su sve resurse morali da troše na to da se privikavaju na nove uslove života. Što se tiče nelagode koju je prirodno da osećamo u ovoj situaciji, u onom trenutku kada postane ometajuća za osobu, u tom smislu da možda neki ljudi neće da izlaze na ispite ili će prestati da se kreću, onda tu treba razmišljati o tome da li je to neka odluka koja je donesena racionalno ili je to nešto što hendikepira tu osobu. Zbog toga, trebalo bi da se suoči sa emocijama koje je hendikepiraju", objasnila je Milica za Oradio.

Ne postoji univerzalan način da nelagoda nestane, ali bitna stavka u individualnom prevazilaženju ove emocije je istraživanje mehanizama koje pozitivno utiču na osobu, rekla nam je psihološkinja.

"U tim trenucima, nekim ljudima prija da se osame i da se fokusiraju na svoja osećanja, nekima više prija vrsta distrakcije, kako da se skrene fokus na neki drugi sadržaj kako ne bi razmišljali o nelagodi. Ljudi koriste različite mehanizme kako bi sebi pomogli da izađu na kraj sa tim osećanjima. Dobro je da se pitaju koji su to mehanizmi koji im pomažu, a koji im štete, jer imamo razne mehanizme koje koristimo vrlo često, koji nisu dobri po nas. I pitamo se koji to mehanizmi nas hendikepiraju da ne radimo stvari koje želimo i onda se njima treba baviti. Mnogi ljudi umeju to da reše sami, neki uz pomoć porodice, neki traže stručnu pomoć, neki se edukuju iz stručne literature. Postoje razni načini i putevi kako se sa njima nositi, rešavati u različitim životnim okolnostima, ne samo u ovom", kaže Milica Lazić.

Iako se još uvek ne zna da li će studenti pohađati nastavu onlajn ili uživo, prorektor za nastavu na Beogradskom univerzitetu Petar Bulat izjavio je u emisiji Beogradska hronika da postoje tri scenarija. Prvi je klasična nastava kao što je do sada bila, drugi je takozvani hibridni scenario gde će predavanja biti onlajn organizovana, a praktična nastava u manjim grupama i treći scenario je kompletna onlajn nastava.

Bez obzira na opciju koja bude odabrana za zimski semestar, studenti bi trebalo radi svog individualnog napretka, kako psihičkog tako i obrazovnog, da stvaraju mehanizme koje će pomoći da u ponuđenim situacijama budu pripremljeni na predstojeću novu rutinu.

S.P.