...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo / Obrazovanje

Jesu li online predavanja budućnost studiranja?

07.05.2020.

Visoko obrazovanje, posle pandemije koronavirusa, očekuje ozbiljna transformacija. U poslednja dva meseca predavanja na fakultetima širom sveta našla su utočište na internetu, odnosno, brojnim online platformama za predavanja i konferencije. Sada se postavljaju dva ključna pitanja: čeka li studente i profesore još jedna akademska godina u uslovima izolacije i može li online verzija studiranja naći ozbiljnije uporište u funkcionisanju visokošklskih ustanova širom sveta.

.

Brojni stručnjaci upozorili su da će se studenti do jeseni s pravom pitati koliko smisla ima plaćati studentski život u nekom drugom gradu, ako su online predavanja tako jednostavna za izvedbu. I odgovorni na univerzitetima će u tome videti priliku da uštede na brojnim troškovima, koje imaju u glomaznim kampusima.

Profesor Sajmon Marginson, direktor Centra za globalno visoko obrazovanje, nedavno je izjavio da će univerziteti u Americi i Evropi već će od jeseni gledati kako da pređu na online sisteme u učenju, ali i istakao da je obrazovanje na daljinu sasvim drugačiji sistem od tradicionalnog.

Većina stručnjaka i vodećih menadžera univerziteta sve više ukazuju na to da će ovo biti velika transfomacija, koja će u velikoj meri promeniti odnose između studenata, države i institucija visokog obrazovanja.

Marginson predviđa da će biti potrebno najmanje pet godina da se međunarodna kretanja studenata vrate na nivo pre pandemije. U martu, pošto su mnogi studenti hitno morali da napuste svoje kampuse, iznenada su se našli  zaglavljeni na aerodromima, graničnim prelazima, železničkim stanicama i većina je jedva uspela da se prebaci do svojih domova. Bila je to stresna situacija, ali je i velika je opomena za mnoge roditelje i buduće studente, da razmisle o tome gde će studirati.

On dodaje da je to dovelo do smanjenog interesovanja za američke univerzitete ove godine, što je izazvalo  reakciju samih univerziteta, koji sada, čak i u toku upisa, zadužuju menadžment da promeni politiku upisa (na osnovu izveštaja agencija koje prate visoko obrazovanje, ističe se da čak 65 odsto anketiranih univerziteta sada menja politiku upisa). Kompletno se menja pristup, jer su sasvim drugačiji zahtevi roditelja i budućih studenata. S druge strane, mnogi roditelji i budući studenti u ovoj situaciji i nisu spremni da sada donesu odluku o tome gde će i da li će studirati, već mnogi izjavljuju da su spremni da sačekaju razvoj situacije sa koronavirusom.

online jpeg

Daniel Kariko je profesor na East Carolina koledžu u američkom gradu Grinvilu, gde predaje umetničku fotografiju. On za Oradio kaže da su, odmah po eskalaciji pandemije koronavirusa, predavanja izmestili u online sferu, što nije prošlo bez problema.

"Nije bilo lako organizovati predavanja za neke predmete koji zahtevaju fizičku prisutnost studenata i predavača, kao što su keramika, slikarstvo i slično", kaže Daniel. "Prednosti su uglavnom finansijske. Univerziteti gledaju kako da stave što više studenata u učionicu, a online časovi dopuštaju velikom broju njih da prisustvuju nastavi. Mane tog sistema osetiće studenti koji imaju loš menadžment sopstvenog vremena ili nemaju radne navike. Oni će se mnogo teže navići na činjenicu da moraju i kod kuće da poštuju predavanja", objašnjava Daniel.

Prema njegovim rečima, dodatni problem leži i u činjenici da je mnogo studenata koji nemaju pristup kvalitetnom internetu, te će biti onemogućeni da prate nastavu.

Na pitanje imaju li online predavanja budućnost i koliko će to sve uticati na kvalitet znanja koje studenti dobijaju, Daniel odgovara da je takav vid studiranja u Americi prisutan više od decenije.

"Pratim taj prenas na online nastavu već deset godina. Razlog je u tome što je veliki broj univerziteta hteo da smanjuje troškove, pa se rodio pritisak da se dosta kurseva i predavanja prebacuje u online sferu ili hibridnu nastavu. Tako se dešava da deo studenata prati klasičnui  nastavu, a ostali online. Vidim da će se takav pritisak nastaviti, posle ovoga. Nekim profesorima se to dopada jer su slobodniji, ne moraju da budu tamo gde je Univerzitet. A, hoće li to loše uticati na znanje studenata, zavisi od predmeta do predmeta. Pitanje je šta može tako da se predaje, a za koje lekcije je potrebno prisustvo", kaže Daniel.

I fakulteti u Srbiji su prešli na brojne internet platforme za predavanja, ne bi li predupredili gubitak akademske godine. I nije tajna da su mnoge obrazovne ustanove bile potpuno nespremne za takav vid komunikacije sa studentima, pa je sve zavisilo od profesora i asistenata, te njihove dovitljivosti.

online2 jpeg

Jovan Petronijević, asistent na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, kaže da sistem online učenja ima brojne prednosti, ali da nikada u potpunosti neće moći da zameni iskustvo i kvalitet znanja koji se stiču tradicionalnim odnosom studenta i profesora "oči u oči".

"Postoji značajan broj prednosti online predavanja. Prvo, moramo shvatiti da je krajnji korisnik ovih predavanja zapravo student i da su njegove potrebe na prvom mestu. Tradicionalna predavanja su fiksirana, u određenom okruzenju, dok kod online predavanja student sam kreira svoje okruženje, vreme i podešava da sve bude onako kako njemu odgovara. Pored samog okruženja, moramo uzeti u obzir da se i značajan broj zaposlenih školuje, a da su oni zbog svog posla vremenski limitirani i samim tim ovo dođe kao ogromna prednost za njih", kaže Petronijević.

Prema njegovim rečima, ključni problem kod ovog vida obrazovanja je jako mali broj kontakata licem u lice sa predavačima.

"Taj segment je jako bitan, jer predavači su ti koji na predavanjima već uoče gde postoje problemi, šta studenti nisu razumeli i samim tim mogu da ih reše. Takođe, student može uvek da postavi pitanje, da se uključi u diskusiju i sve to mnogo doprinosi socijalnim veštinama studenata. Drugi problem se konkretno vezuje za našu zemlju - ma koliko se škole trudile da olakšaju studentima ovaj proces, imamo situaciju da smo mi zemlja koja je tehnološki i dalje slabo pismena i da postoji određena doza straha od nepoznatog kod studenata. Tako da je ovo podjednako bitno upamititi, jer neki ljudi jednostavno teže prihvataju novine", smatra Petronijević

Jovana smo pitali i o tome kakva je budućnost online predavanja.

"Ta praksa već postoji, samo je pitanje da li će online predavanja postati češća i standard. Moje mišljenje je da online predavanja ulaze na mala vrata, da će ih biti sve više, ali definitivno u skorije vreme neće zameniti tradicionalni tip predavanja kakav znamo. Kao dodatne opcije profesora, online predavanja mogu postojati, ali tradicionalna predavanja kao takva i dalje će biti najbitnija", kaže Petronijević

Predavanja na internetu i online komunikacija studenata sa profesorima potvrdili su da i u tim okolnostima dobro funkcionišu samo oni studenti koji imaju radne navike, koncentraciju i želju da steknu nova znanja. Ostali se suočavaju sa svim boljkama kampanjskog pristupa, a dodatno ih muči i menadžment vremena, jer nije lako od kuće odlučiti se za slušanje nastave, kao kada je student prisutan u amfiteatru. Naš kolega Marko Lazić, urednik emisije "Pokretač" i student novinarstva, ovih je meseci slušao brojna predavanja na internet platformama.

"Moram priznati da je ovo bilo novo za sve nas, pa je trebalo nekoliko dana da se uhodamo. Predavanja smo imali preko platforme Zoom, a profesori su se trudili da predavanja budu u istim terminima kao i ranije i da jednako traju. Ta platforma je dobra, jer omogućava interakciju svih nas, pa sve izgleda kao da smo u amfiteatru. Tu se pokazalo da profesori koji su dobri u predavanjima na fakultetu, nemaju problem ni u online predavanjima", kaže Marko.

On dodaje da se sada postavlja pitanje koliko je uopšte potrebno da se bude u učionici.

"Odgovornost je dvosmerna ulica. Ukoliko studenti žele da slušaju predavanja, slušaće ih i online, a ukoliko ne žele, neće ih slušati čak ni u učionici. Ne mislim da smo bilo šta izgubili, niti da se sve ovo razlikuje od redovnog dana na fakultetu", ističe Marko.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.


P.K.

Možda te još zanima:

.

Povratak obavezama neće biti lak

Bliži se dan kada će studenti konačno moći da se vrate u domove i na fakulete, koji su sa uvođenjem…

.

Zašto studenti upisuju fakultete koje ne vole?

Gotovo svaki čovek mašta da ceo život radi posao koji voli. Međutim, sve češća pojava je da se mladi odlučuju…

.

Čije je naše znanje?

Šta je jedna od prvih stvari koju vas nauče kada krenete u školu? Da prepisivanje nije dozvoljeno. Ali avaj, ko…

.

Dan otvorenih vrata na FTN-u

Fakultet tehničkih nauka će u subotu 18. maja predstaviti svoje programe maturantima i svim drugim zainteresovanima za studiranje na najvećem…

.

Pripreme za studije žurnalistike

Forum studenata novinarstva Evrope - FEJS Srbija organizuje besplatne pripreme za prijemni ispit za studije žurnalistike u Novom Sadu. Pripreme…

.

Dela Vinsenta Van Goga na internetu

Više od 200 slika, 500 crteža i 700 pisama - sve to možete pronaći u Van Gogovom muzeju čija je…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Marko
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo