.
Trenutno
Leto
 Novinari O radija
Društvo / Obrazovanje

Gejmifikacija, budućnost obrazovanja?

09.04.2019.

Zamislite da, umesto da slušate 45 minuta "obično" predavanje, dobijete priliku da kroz video igru rešite logički problem i time se zabavite i naučite kroz praktičan primer ono što biste slušali samo u teoriji? Da, to je moguće. Takav sistem učenja zove se gejmifikacija. 

.

Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji "Pokretač":


Gejmifikacija učenja je savremeni obrazovni pristup koji teži da korišćenjem sistema video igara unapredi angažovanost učenika u nastavi. Sama pojava tehnologije, uslovila je stvaranje novih modela učenja, zbog lakog pristupa informacijama. Profesorka na Departmanu za fiziku na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu Tijana Prodanović kaže da je pad pažnje glavna posledica pojave interneta.

"Moramo biti svesni da se vreme promenilo, da su se načini učenja promenili. Mlađe generacije obrazuju se preko Youtuba. Obrazovanje kod nas nije metodika koja je ispratila promene dolaskom interneta, gde je informacija postala dostupna svima. Posledica same pojave interneta je da nam pažnja pada. Ne mogu da kukam na decu da im pada pažnja kada i meni pada, moramo da budemo toga svesni. Igre nam više zgrabe pažnju i zbog toga igre postavljaju, bar meni, zanimljiv način, da proguramo nauku, a da to ne boli. U prinicipu je nešto što može pomoći u nastavi. Mi i dalje moramo da imamo neku strukturu, mora biti komplementarno ali mislim da igre predstavljalju dobar način da se mnogo lakše pažnja zarobi i da se uključe sva deca, đaci, studenti, ljudi generalno", rekla nam je Tijana Prodanović. 

Skandinavske zemlje primenjuju jednu modifikovanu vrstu gejmifikacije u obrazovanju, pa tako u Finskoj učitelji teže da naprave svoje mini laboratorije u kojima mogu istraživati zajedno sa svojim učenicima, kojima je takav način učenja daleko zanimljiviji od teorije. Profesorka Tijana Prodanović kaže da se i njoj javila ideja sličnog načina učenja, koje se predstavi kroz scenario, nalik nekoj avanturi.

"Aktivnosti koje su deo laboratorijski vežbi stavili smo u mali koncept bekstva iz laboratorije, gde su neka merenja morale da se izvrše i rezultati su predstavljali šifre kojim mogu da se otključaju naredni koraci. Pričala sam sa kolegama sa fizike i želela sam da to prikažemo Konferenciji nastavnika fizike. To smo i uradili pre neku godinu na Konferenciji i to se svidelo i nastavnicima i đacima", objasnila je Tijana Prodanović. 

tijana jpg

Tijana Prodanović

Iz ovde ideje, nastala je još veća. Pre nekoliko dana, Udruženje naučnih komunikatora - NauKom u saradnji sa FTN-om i nekoliko evropskih univerziteta, predali su evropski projekat baš na temu gejmifikacije rada. Profesorka Tijana Prodanović, koja je deo ovog tima, objasnila nam je koji je cilj projekta.

"Javila se ideja da to uradimo na ozbiljnijem nivou. Da uzmemo neki set laboratorijskih vežbi koje se rade, recimo, u osnovnoj i srednjoj školi, pogotovo iz fizike i hemije. Fizika, pogotovo, bude strašna deci. To je školski čas koji traje 45 minuta, oni misle samo na odmor i užinu, međutim ako im kažete da imaju 45 minuta da spasu svet, to diže adrenalin i drugačije uključivanje u tu igru. Taj projekat smo hteli da uradimo sa ljudima koji se profesionalno bave time, poput organizacije Fox in the box, pristali su da nam budu partneri u tome. Tako da smo prijavili evropski projekat sa kolegama sa FTN-a kao nosioci projekta, sa PMF-a imamo Udruženje naučnih komunikatora, Univerzitet iz Maribora, kolege iz Nice, organizaciju iz Španije i Pixel raum iz Novog Sada. Nadamo se da će Evropa prepoznati  koncept, da razvijemo drugačiji način učenja", ispričala nam je Tijana. 

S obzirom na to da postoji mogućnost potencijalnog načina ovakvog učenja, pitali smo mlade kako bi na njih uticao ovakav sistem obrazovanja, odnosno poslovanja. Prema njihovom mišljenju, u vreme kada je tehnologija dosta napredovala, ovakvi tipovi poslovanja mogu biti veliki plus, jer se kroz igru najbolje uči. Ipak, ima različitih mišljenja:

"Stvarno ne vidim poentu toga, ali prvi put čujem za to. Mislim da obrazovanje ne treba toliko obesmisliti time što ćete ga dovesti u granicu sa nečim što je u domenu popularne kulture. Mislim da je to jeftin način da se dopre do mladih", glasio je jedan odgovor.

"Taj sistem bi prilično dobro uticao na mene jer je i dokazano da čovek mnogo brže pamti tokom igranja i prilikom koriščenja slika radi bržeg učenja", smatrao je drugi student s kojim smo razgovarali.

gejmerka03 jpg

Mila Jovanov, foto: Masanori Jošida 

S druge strane, smatra se da su gejmeri uporni, detaljisti, da su skloni preuzimanju rizika i rešavanju problema. Upravo te osobine mogu da se razviju kod učenika i studenata primenom igara i njihovih elemenata na obrazovanje. Gejmerka Mila Jovanov koja igra profesionalno Hearthstone video igru za Crvenu Zvezdu, kaže da, iako termin gejmifikacija referiše na sistem video igara, ipak postoje razlike. Međutim, ono što im je zajedničko je motivacija.

"Ja ne radim u okruženju koje se bavi takvim načinom poslovanja, odnosno gejmifikacijom. Biti u industriji video igara ipak je nešto drugačije. Ja se bavim time jer je to strast koja se stvarala godinama i da nisam iz te sfere i da nisam upoznata sa određenim mehanikama video igara koje mogu da se implementiraju poslovni model neke firme, svakako bih bila zainteresovana. Mnogo više motiviše ljude takav način poslovanja i mnogo je lakše zaposlenima da vide svoj progres tokom vremena. Iako se dogodi i da rezulati nisu bili najsjajniji u tom vremenskom periodu, uglavnom se svede na to da su ipak napravili neki progres i da napreduju, što je velika motivacija za zaposlene", rekla nam je Mila Jovanov.

Igre koje menjaju koncept učenja mogu se očekivati najpre u oblasti online obrazovanja, na čemu se intenzivno radi. Koliko će biti potrebno vremena da se nešto od toga nađe u oblasti formalnog obrazovanja i da li će formalno obrazovanje uopšte opstati kao takvo, teško je reći. U svakom slučaju, možemo da se potrudimo da učenje i sada shvatimo kao igru u kojoj je mnogo važnije da nešto naučimo i primenimo, nego da ostvarimo određeni rezultat.

Svetlana Paramentić

.
Probna vozačka dozvola moći će da traje i do četiri godine, kaže pravilnik novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Ovo je jedna…
.
Sve više studenata u Srbiji ima želju da studira ili svoje veštine unapredi u inostranstvu, ali studenti, uglavnom, nisu dovoljno…
.
Još jedan On the record festival je iza nas. Nakon višednevnih tribina, radionica i dodela nagrada za najbolje studentske radove,…
Program
Kalendar događaja
Septembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
      
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?