Kraće radno vreme - produktivnost veća

Mnogi stučnjaci u oblasti psihologije rada smatraju da bi radno vreme trebalo ograničiti na četiri sata. Oni kažu da ljudi nisu ni mentalno ni fizički sposobni da rade duže od toga. 

Skandinavske zemlje prve su u Evropi zagovarale model kraćeg radnog vremena i lagano ga uvode u sve veći broj kompanija.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim u kojoj smo pričali o kraćem radnom vremenu možete preslušati na plejeru ispod

Kod nas se uglavnom praktikuje osmočasovno radno vreme, ali je pitanje koliko smo efikasni svih osam sati.
Istraživanje je pokazalo da retko ko može da radi potpuno koncentrisan više od pet sati dnevno.

Anketa O radija pokazala je da građani smatraju da bi bili efektivniji da rade kraće, i uglavnom navode da radno vreme ne bi trebalo da traje duže od 6 sati.

Ivana Avdić koja je rukovodilac sektora za ljudske resurse u fabrici Essex u Zrenjaninu, kaže da idealno radno vreme zavisi kako od pozicije na poslu tako i od navika svakog od nas i da je veoma teško pronaći model koji će odgovarati kako svakom radniku, tako i poslodavcu.

"Ako pričamo o administraciji mislim da je idealno radno vreme od 8 do 16, bar meni kao ženi i majci to radno vreme najviše odgovara. Mnoge moje kolege vole duže da spavaju pa je za njih idealno radno vreme od 9 do 17 časova. Ipak je to stvar naših navika", kaže Ivana.

Kada radno vreme traje osam sati, ne možemo očekivati da radnik svih osam sati bude podjednako produktivan.

"Kada je posao motivišuću nije problem ostati skoncentrisan, ali nemaju svi tu sreću. Logično je da koncentracija iz sata u sat opada, a istraživanja su pokazala da ne bi trebalo da radimo isti posao duže od sedam sati", smatra Ivana Avdić.

"Danas u radne liste svi uglavnom pišemo osmice, ali mi te osmice ne ispunjavamo. Nađemo vremena da skoknemo do pijace, na neku kafu, napravimo pauzu, odemo da uzmemo nešto za dete i na kraju to bude šest sati efektivnog rada. Eksperiment koje su sprovele skandinavske zemlje pokazao se kao dobar, pa zašto onda i mi ne bismo primenili nešto što tamo funkcioniše", smatra Darko Šper, poverenik sindikata Nezavisnost.

Darko je dodao da smo mi društvo koje nije spremno da menja svoje radne navike, pa samim tim ni poslodavci uglavnom nisu spremni da izađe u susret radnicima i upodobe radno vreme onako kako to njima odgovara.

"Znam dosta ljudi koji rade u IT sektoru. Tamo na posao dolaziš kad hoćeš i odlaziš kući kada završiš posao koji si radio. Ako si radio prekovremeno, dobićeš nadoknadu", kaže Šper.

Pokret obnove Kraljevine Srbije podneo je prošle nedelje Skupštini predlog izmena Zakona o radu kako bi se radno vreme skratilo sa osam na šest sati. Mnogi smatraju da inicijativa nije loša, ali da još uvek nije primenjiva u Srbiji.

Na pitanja da li je moguće skraćenje radnog vremena u Ministarstvu kažu da bi se naravno smanjila zarada sa skraćivanjem radnog vremena što bi se odrazilo na standard. Takođe kažu da bi tako nešto poslodavcima povećalo troškove zbog povećanja broja zaposlenih, ali dodaju da bi posebno trebalo razmotriti posledice skraćenja radne nedelje u delatnosti trgovine ili uslužne delatnosti.

Još je osamdesetihih godina prošlog veka nekoliko fabrika u SFRJ, konkretno u drvnoj industriji, uvelo radno vreme od 6 sati. Produktivnost povećana za 30% , a radnici su bili zadovoljniji.

Darko Šper, poverenik sindikata Nezavisnost kaže da to danas nije moguće zato što živimo u neoliberalnom kapitalizmu u kom radnik prolazi najgore.

 "Radnu snagu merimo po tome koliko je jeftina, pa tamo gde je najjeftinija otvaramo fabrike, postali smo evropski Bangladeš. Ti ljudi sigurno neće dobiti smanjenje radnog vremena jer oni rade na normu. Rade i prekovremeno što im vrlo često ne bude plaćeno, a cena njihovog rada je često ispod minimalca što po zakonu takođe nije dozvoljeno, ali rade. Ono je ipak bila jedna ozbiljna zemlja koja je imala veći BDP od Austrije. Drvna industrija je bila razvijena i od nje je država imala ozbiljnu korist. I ako je skraćenje radnog vremena na tako teškom poslu dalo rezultate, država je samo imala još veću korist od toga", kaže Šper.  

Sagovornici O radija bi voleli da je radno vreme kraće i da se na poslu zadržavamo onoliko koliko smo zaista efikasni, ali ne veruju da bi to moglo i da se ostvari u skorijoj budućnosti.

"Mislim da naši poslodavci vole da opterete maksimalno zaposlene. Imali smo situacije da jedan čovek radi i po tri posla istovremeno, odnosno na tri pozicije u istoj firmi. Tako da u ovom momentu to u Srbiji nije moguće, nažalost", kaže Ivana Avdić.

Sa druge strane, prvo bi trebalo rešiti brojna druga pitanja koja se tiču prava radnika, pa tek onda skraćivati radno vreme.

Alma Kovčić