FTN: od hirurga do Kinga Konga

   Iako je ovaj princip snimanja pokreta najpoznatiji u filmskoj industriji, na osnovu kojeg su stvoreni dobro poznati likovi kao što su Golum ili King Kong, rukovodilac ove laboratorije profesor Branislav Borovac kaže da će laboratoriju moći da koriste istraživači iz različitih profesija ali i da će laboratorija naročito poslužiti u medicinske svrhe.

    Fakultet za tehničke nauke bogatiji je za još mesto na kom će studenti, istraživači i profesori moći da primenjuju svoje znanje, razvijaju svoje ideje i inovacije i sve to ponude onima kojima je to najpotrebnije. Na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment u začetku svog rada je Laboratorija za snimanje pokreta, koja će uz pomoć softvera prirodne pokrete oživljavati u animacijama i kasnije na robotima.

   Iako je ovaj princip snimanja pokreta najpoznatiji u filmskoj industriji, na osnovu kojeg su stvoreni dobro poznati likovi kao što su Golum ili King Kong, rukovodilac ove laboratorije profesor na Katedri za mehatroniku, robotiku i mehanizaciju Branislav Borovac kaže da će laboratoriju moći da koriste istraživači iz različitih profesija ali i da će laboratorija naročito poslužiti u medicinske svrhe.

   „Mi smo rad ovog sistema zamislili pre svega kao analizu kretanja čoveka i njihovu implementaciju na robota“, objasnio je suštinu ove laboratorije profesor Borovac i dodao: „Laboratorija će takođe poslužiti i sportistima, gde bi ih ovaj sistem snimio u nekom atletskom pokretu, što bi kasnije poslužilo za analizu i poboljšanje njihovih pokreta i sportskih performansi“, kazao je Borovac.

   A kada je reč o medicini, profesor Borovac kaže da će Laboratorija poslužiti onim medicinarima koji će analizom nečijih pokreta i hodanja otkriti unapred neki deformitet.

   Jedan od budućih istraživača u ovoj atraktivnoj alboratoriji, Jovica Tasevski objasnio je ukratko kako će se uz pomoć infracrvenih kamera i softvera preslikati prirodan ljudski pokret za neku buduću animaciju u filmu ili igrici. Sa druge strane, on je ispričao kako će ova laboratorija poslužiti da se poznati projekat „Robot Marko“ osposobi tako da pomogne deci oboleloj od cerebralne paralize.

   „S obzirom na to da će se robot Marko koristiti u kontaktu sa decom, on mora biti što prirodniji. Pokreti će se uz pomoć ove laboratorije preslikati i imaće glatkoću čovekovog kretanja i deca će samim tim biti slobodnija da te pokrete prihvate kao svoje“, rekao je Tasevski.

   Značaj ove laboratorije potvrdio je i direktor Departmana za mehatroniku, robotiku i automatizaciju, doktor Bojan Lalić, koji kaže da je u pitanju projekat koji će uključiti i druge fakultete, pa je tako neizostavna korist na nivou celog Univerziteta.

   „Mi smo od početka ovo posmatrali kao nešto što će pružiti priliku za istraživanje kako umetnicima, tako medicinarima i robotičarima. Ovo je sve ipak interdisciplinarno, pa se mi nadamo da će iz ove laboratorije možda izaći i različiti simulacioni modeli za hirurge ili vrhunske sprave za sportiste“, optimističan je Lalić.

 Nataša Šaru