.
Trenutno
Pesma dana
 Novinari O radija
Društvo / Obrazovanje

Društveno-koristan rad standard ili kazna

01.10.2018.

Nova školska godina donela je novinu u vidu Pravilnika o  obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji je stupio na snagu u srednjim i osnovnim školama u Srbiji 15. septembra. Ovaj pravilnik nalaže da su vaspitne mere za decu koja pribegnu neprihvatljivom ponašanju, između ostalog, čišćenje učionica, školskog dvorišta, pomoć domaru, dežurnim nastavnicima, a ukoliko to ne uspe, roditelje čeka krivični ili prekršajni postupak. Učenik svoje obaveze može da povredi na lakši način, ako u školu dođe neprimerno odeven, prlja ili uništava školsku imovinu ili pribor drugih đaka. U teže povrede obaveza spada menjanje ocene u dnevniku, donošenje oružja u školu, korišćenje droge, alkohola i duvana u školi, ugrožavanje svoje ili tuđe bezbednost, kao i fizičko i psihičko povređivanje. 

.

Kako stoji u pravilniku cilj društveno-korisnog odnosno humanitarnog rada jeste da bude vaspitna mera, a ne kazna. Te mere se izriču u skladu sa greškom koju je učenik napravio, a one mogu biti: pomoć domaru u radionici, popravka, uređenje parka i prostora oko škole, čišćenje snega, lišća, okopavanje cveća, farbanje ograda, klupa, održavanje sportskih terena.U zavisnosti od toga koliko je đak "zgrešio", može da dobije opomenu ili ukor, a u skladu sa tim društveno-korisne aktivnosti moraće da izvršava dva do četiri puta nedeljno, u trajanju od dve do četiri sedmice. Preporučeno trajanje aktivnosti je od 15 do 45 minuta.

Milja Krivokuća iz grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije u ministarstvu prosvete kaže da su u radnu grupu bili uključeni kako ljudi iz Ministarstva tako i iz prakse.

"U izradu pravilnika bila je uključena radna grupa koju su činili kolege iz Ministarstva i stručnih saradnika, direktora i nastavnika odnosno učitelja  tako da smo imali kontakt sa ljudima iz prakse kada smo radili pravilnik. Roditelji su posredno bili uključeni tako što su kolege koje su bile u radnoj grupi prikupile neke informacije od roditelja. Radna grupa je imala za zadatak da porazgovara sa bazom, što znači sa nastavnicima i roditeljima. Njihovo uključivanje nije bilo formalno u smislu da su članovi radne grupe jer to nije praksa ali su kolege uzimale i njihovo mišljenje u obzir", rekla je Milja Krivokuća iz Ministarstva prosvete.

Psihološkinja Anđelija Simić kaže kako bi društveno-korisni rad trebalo da bude deo savremene kulture, i da se on praktično podrazumeva kao deo života jednog građanina.

"I na taj način bi ga trebalo promovisati a ne stavljati u kontekst pravilnika. Jer čim je nešto pravilo to onda drugačije percipiramo i prirodno imamo neki otpor da sledimo pravilo. Društveno-korisni rad bi trebalo da bude deo kulture svakog čoveka bez obzira na obrazovanje i godine. On utiče na to da se ljudi zbliže, socijalizuju, čovek dobije novu perspektivu svog ponašanja i da se uči humanosti, da nismo sami. Ideja o društveno-korisnom radu je dobra kao takva, ali je sporna njegova implementacija u škole", kaže Anđelija Simić. 

Ukoliko učenik odbije da učestvuje u društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu, zakonom je predviđeno da škola podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja rekla je Milja Krivokuća.

"Predviđeno je da ukoliko roditelj ne sarađuje sa školom onda škola pokreće zahtev za prekršajnim ili krivičnim postupkom a u skladu sa tim se određuju posledice. Isto tako u zavisnosti od konteksta i situacije škola može da uputi prijavu nadležnom centru za socijalni rad", kaže Milja Krivokuća.

andjelija jpg

Anđelija Simić

Iako se govori da nije u pitanju kazna ali da njihovi roditelji mogu biti prekršajno ili krivično kažnjeni, učenicima nosi  poruku da obrazovni sistem ne može da se izbori sa učenicima i da je ovo pokušaj da se uvede red kaže psihološkinja Anđelija Simić.

"Mislim da se ovako šalje poruka da je društveno-korisni rad, i sam rad uopšte neka vrsta kazne. Zašto to ne bi bilo za sve, ali možda pojačano za one koji su zaista nešto prekršili. Rad je važan za čoveka, a čini mi se da se u ovom pravilniku ta poruka gubi. Prema mom mišljenju u izradu pravilnika trebalo je da budu uključeni stručnjaci u vidu psihologa, psihoterapeuta, roditelji i nastavnici",rekla je Anđelija Simić.

Direktorka gimnazije Svetozar Marković, Tatjana Vukadinović kaže za O radio da je društveno korisni rad  nešto što postoji od davnina. Kako je rekla, srednje i starije generacije znaju da su kao učenici svojevremeno bili uključeni u društveno koristan rad uređujući školska dvorišta ili radeći druge aktivnosti koje su od koristi za zajednicu.

"Činjenica da se pojavio pravilnik zapravo predstavlja jedan pozitivan pomak u smislu što je za obrazovni sistem od koristi kada se pojavi pravilnik jer se samim tim na precizniji način definiše neka oblast. Dobro je zbog toga što ne postoji ujednačen stav svih roditelja kada je reč o angažovanju učenika društveno korisnim radom. Mi smo i pre nekoliko godina imali u školi više takvih slučajeva gde su učenici koji ne upravljaju dobro svojim vremenom napravili veći broj neopravdanih časova. Oni su sami pokazali inicijativu da to poprave i pokažu da su primerni đaci pa su se dosetili da bi mogli da se uključe u uređivanje školskog dvorišta", kaže Tatjana i objašnjava da primena pravilnika zavisi od škole do škole, i da njihov zadatak nije da mehanički primenjuju bilo koji pravilnik.

"Svaki pravilnik je tu da bude orjentir za delovanje, a naše je kako ćemo da ga primenimo. Da to ne bude komanda ’ti ćeš sad da čistiš toalete’ jer to ima jedan uvredljiv sadržaj.  Ako se tome pristupi na mehanički način bez dovoljno pedagoškog takta i uvažavanja ličnosti učenika onda to može da ima kontraefekat kao i primena bilo kog drugog pravilnika.  Svaki učenik koji napravi grešku a rezultat tome bude izricanje vaspitne ili disciplinske mere dobijanjem tog ukora može da poljulja pozitivnu sliku o sebi kao i samopouzdanje. Društveno koristan rad ne treba da bude nikakva kazna već prilika da učenik pokaže sebe u pozitivnom svetlu kroz aktivnosti korisne za školu i zajednicu. Na taj nači može da sačuva i popravi samopuzdanje, i tada se dešava pozitivna afirmacija učeničkog identiteta", rekla je naša sagovornica.

Psihološkinja Anđelija Simić kaže da je poenta da se ovaj pravilnik ne implementira kao neka vrsta kazne već da se učenici što više podstiču da se uključuju u društveno-korisni rad.

"Ali on sam ne može da popravi nečije samopouzdanje i da ga pozitivno afirmiše. Vi morate da uključite stručnu osobu u sve to. A to je veliki problem u našem školstvu, taj nedostatak stručnih kadrova odnosno psihologa koji su obučeni da rade sa problemima u ponašanju", objašnjava naša sagovornica.

11 png

Još jedna od tačaka u pravilniku jeste pomoć drugom učeniku. Na primer ukoliko jedno dete gurne drugo, a ono padne i povredi ruku, onaj koji ga je gurnuo, trebalo bi da mu pruži pomoć i da mu u narednom periodu pomogne u nošenju torbe, kako bi razumeo koliko je ovom detetu teško. Naši sugrađani se ne slažu sa ovom tačkom.

Mislim da taj pravilnik ne valja, zato što će pre izazvati dodatno nasilje nego što će rešti situaciju.

Moje mišljenje je da se zlostavljač na taj način neće promeniti, da će njegovo ponašanje ostati isto i da na taj način mogu nastati dodatne neprijatne situacije između zlostavljača i zlostavljanog deteta.

Ja misim da zlostavljač i zlostavljano dete ne treba da provode dodatno vreme zajedno zato što se i ovako ne podnose, a i zlostavljača to neće naučti nikakvu lekciju.

Ne slažem se sa novim pravilnikom jer je besmisleno da osobe koje se ne slažu ili koje su imale bilo kakav vid konflikta puno vremena provode zajedno jer to može samo dovesti do kontraefekta, a nikako se situacija ne može poboljšati.

Neki od predloga za aktivnosti nasilnih đaka su priprema materijala za rad u vezi sa temom koja je povezana sa određenim ponašanjem i sistemom vrednosti koji bi trebalo da učenik promeni, odnosno usvoji, pomoć timu za zaštitu od nasilja u organizovanju predavanja na temu u vezi sa povredom, pomoć dežurnom nastavniku, pomoć u dežurstvu u produženom boravku, učestvovanje u organizaciji humanitarne akcije za pomoć i podršku ugroženima ...

Pravilnikom, njegovom primenom i potencijalnim efektima bavićemo se tokom cele nedelje. Već u sredu u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim", koju uređuje i vodi Alma Kovčić, možete čuti kako se u razvijenim zemljama EU rešava problem neprimerenog i nasilnog ponašanja u školama.

Emisiju "O tome se priča" poslušajte na našem podkastu.

.
Prezentacija studentske organizacije AEGEE biće održana u sredu 24. oktobra u 16:30h na Filozofskom fakultetu u učionici 107.…
.
Veliki broj Roma koji žive u Srbiji nije obrazovan. Nakon osnovne škole, koju takođe mnogi ne završe, Romi se najčešće ne opredeljuju…
.
Jedna od govornica nedavno održanog TEDx-a u Novom Sadu bila je i mlada naučnica Mina Petrić, koja je učesnicima otkrila na koji…
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li Građanski zakonik može da reši odnos države prema osnovnim ljudskim pravima?