Do posla najlakše mesari, pekari i programeri

Nacionalna služba za zapošljavanje na dnevnom nivou posreduje prilikom zapošljavanja oko desetak lica. Nažalost, potražnja je, za sada, orijentisana na uzak krug zanimanja poput pekara, poslastičara, mesara ili programera.

Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje od 31. marta ove godine u Novom Sadu evidentirano je 28.271 nezaposlenih,  što je oko dve hiljade ljudi manje nego u istom periodu prošle godine. Veliko je, međutim, pitanje da li to znači da je za proteklih godinu dana oko dve hiljade ljudi zaista našlo posao ili je nešto drugo posredi.

Zašto je toliko ljudi demotivisano da se redovno javlja u NSZ i šta je potrebno da bi oni bili izbrisani sa evidencije pitali smo načelnika Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere u novosadskoj filijali Duška Marjanovića.

"Ljudi nisu zadovoljni Zakonom o radu koji ide na ruku poslodavcima i omogućeno je samo zapošljavanje u privatnom sektoru gde su primanja najčešće vrlo mala. Tako da mi možemo da posredujemo samo u privatnom od kada u javnom sektoru nema zapošljavanja zbog velikih tehnoloških viškova. A, mi na to ne možemo da utičemo", priča Marjanović i napominje da "NSZ nije institucija koja nekom nalazi posao, nego posreduje u zapošljavanju".

U NSZ, dodaje Marijanović, nikoga neće obrisati sa evidencije ukoliko svako kašnjenje opravda onako kako to propisuje zakon. Da čovek ne bi bio obrisan sa ovog spiska potrebno je da se javlja svom referentu za zapošljavanje jednom u tri meseca. Ukoliko nezaposleni jednom godišnje ne uspe da pribavi opravdanje, Marjanović kaže da će mu u NSZ progledati kroz prste, ali da ne bi trebalo da se to dešava češće.

"Zakon propisuje javljanje jednom u tri meseca, ali mi preporučujemo da to bude češće, bar jednom mesečno. Nije poenta pokupiti potpis u radnoj knjižici, nego održavati aktivne kontakte sa referentima, ukoliko zaista želite posao. U Hrvatskoj, koja je uskladila zakone sa EU, propisano je javljanje jednom mesečno, a preporučuje se javljanje svake sedmice. S druge strane, ima ljudi koji ne žele da se javljaju i to je njihova volja", zaključuje Marjanović.

Na pitanje koliko često javljanje i aktivno učešće nezaposlenih ima efekta, on tvrdi da efekta ima, između ostalog i zato što su izgradili dobre odnose sa poslodavcima koji u filijaliNovi Sadimaju sopstvenu kancelariju. Kao plod te saradnje, prema njegovim rečima, uspeli su da na dnevnom nivou posreduju prilikom zapošljavanja oko desetak lica. Nažalost, potražnja, kako je poznato, za sada je orijentisana na uzak krug zanimanja poput pekara, poslastičara, mesara ili programera.

Ima, međutim, mnogo onih koji ne znaju nekoga ko je našao posao preko "biroa", a sama činjenica da su dozvolili da budu obrisani sa evidencije govori o tome da nisu zadovoljni ovom saradnjom. Tako, na primer, Vesko Petković (36) tvrdi da "nema ’leba od čekanja na birou" i da mu za proteklih sedam godina koliko je na evidenciji nije ponuđen posao u struci građevinskog tehničara visokogradnje za koji se školovao.

"Radio sam razne poslove, od konobarisanja preko poslova na benzinskoj pumpi i u trafici, pa sve do prodavanja nekretnina, ali sve sam te poslove nalazio sam, preko prijatelja ili putem oglasa. Na birou mi godinama nisu ponudili ništa, pa sam i prestao da se javljam i izbrisan sam sa evidencije ", kaže Petković.

Onaj koga  jednom obrišu sa evidencije nema prava da se vrati na biro šest meseci. Time, kako kaže načelnik Marjanović, gubi prioritet prilikom konkurisanja za posao, ali i u pohađanju kurseva, kao što je nedavno bila "Digitalna akademija" – obuka za programere koju je raspisao "Samsung".

Izvor: Moj Novi Sad