...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music mix by Marko

Društvo / Obrazovanje

Digitalizacija - DA, hologramski nastavnici - još uvek NE

22.01.2020.

Kao ni druge oblasti, koje se vremenom menjanju, usavršavaju i napreduju, tako ni obrazovanje ne sme da stagnira. Metode, tehnike i inovacije koje se možda koriste, a možda i ne, različite su ali uvek treba da budu u interesu učenika. Svedoci smo digitalizacije koja se dešava svuda oko nas, pa tako i u obrazovanju. To je promena koju nove generacije nose sa sobom, pogotovo one koje uopšte i nisu deo analognog doba, već se kompletno smatraju digitalnom generacijom.

Šta to znači?

.

Foto: pixabay.com

Tipični pripadnici ove generacije su mladi koje zovemo "Z generacija", koja je rođeni od sredine 90-ih do danas. Nazivaju se još i internet generacijom. Milenijalci su većinski pri kraju svog školovanja, a obrazovanje ostaje na generaciji ZET, koje onda mora biti u skladu sa njihovom karakteristikama i sklonostima. Ali, šta se dešava sa profesorima koji pripadaju analognoj generaciji? O tome smo razgovarali sa profesoricom srpskog jezika Violetom Grujičić, koja za digitalizaciju, simbolično, kaže da je došla kao nagli prelazak iz tople u hladnu vodu.

"Pripadam nekoj srednjoj generaciji, u kojoj smo čitali knjige, gde se koristila olovka, papir... Mislim da deca gube na individualnosti i kreativnosti, oni ne znaju da čitaju, pišu, da povezuju i razmišljaju. Nemam ništa protiv digitalizacije, ali je brz prelazak u digitalizaciju kao kada bih iskočila iz vrele u hladnu vodu", ističe naša sagovornica.

Violeta navodi da su učenici spremni za digitalizaciju, jer su uz nju odrasli, ali da nastavnici, pogotovo srednja generacija, nisu.

"Strašno je kada treba da upišem čas, a nema interneta. Ti čas moraš da upišeš. Dovoljno je samo da ne pritisneš sačuvaj i sve ode tamo gde ne treba. Ovo je totalna i apsolutna digitalizacija, ja se jednostavno ne snalazim u tome, za mene su jezik i govor najveća dostignuća ljudskog roda", naglašava ona.

violetagrujicic jpg

Foto: Privatna arhiva

Digitalizacija se ističe kao prioritet u našem obrazovnom sistemu. Jedna od akcija koja je sprovedena jeste i konkurs "Digitalni čas", kojom bi se nastavne jedinice obrađivale pomoću novih tehnologija. Ona ne bi trebalo da podrazumeva isključenje nastavnika, već uključenje individua i više obraćanje pažnje na pojedinca, ali i lakšu i bržu organizaciju, vođenje dokumentacije i tako dalje. Ono što je takođe neophodno jeste i adekvatno usavršavanje i edukovanje postojećih nastavnika, a mišljenja učenika i studenata o digitalizaciji, najavljenim hologramskim nastavnicima i robotima u nastavi su različita:

"Ne dopada mi se ideja o hologramskim nastavnicima, znanje treba da prenose ljudi na ljude, jer imaju emocije, a roboti to nemaju. Meni je to veoma apstraktno i ne mogu to trenutno da zamisli. Ne bih želeo da se nađem u okruženju u kome mi predaje robot."

"Ma daj, to neće biti nikada. U Srbiji smo tek sad uveli kompjutere, a ni to nema u svakoj učionici, tako da će roboti biti 2150."

"Ako se misli na uvođenje različitih alatki, ajpedi, telefoni, ja sam skroz za to, jer mogu da doprinesu nastavi i učenju. Ali hologramski nastavnici i roboti dovode do otuđivanja, jer se gubi emocija sa kojom će neki profesor preneti neku temu. Mislim da je to jako sterilno i da nema potrebe za tim."

Međunarodni program PISA (Programme for international Student Assessment) je međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja, čiji je cilj da omogući zemljama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju. Ova istraživanja pokazuju da najsrećnija deca i mladi žive u Finskoj, Švedskoj i Nemačkoj. Zemlje sa Balkana su i dalje zadržale teoriju i formalnost, ali postižu rezultate. Test se sprovodi svake tri godine, a kako prenosi BBC, Srbija je zauzela 45. mesto, dok su đaci iz Azije ocenjeni kao najbolji. Stručnjaci ova istraživanja povezuju sa digitalizacijom, modernizacijom i menjanjem sistema obrazovanja u skladu sa stvarnim potrebama učenika. Smatra se da Srbija uveliko kasni sa digitalizacijom, ona više nije izbor, već je nešto što naš obrazovni sistem mora da prihvati.

S novinarom i članom saveta roditelja u gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj Tiborom Petrikom pričali smo o ulozi digitalizacije, nastavnika, o stavu mladih prema obrazovanju i postojećem obrazovnom sistemu:

"Digitalizacija obrazovnog sistema je stvar koja treba da se uradi, zato što naša deca pripadaju generaciji koja odrasta sa mobilnim telefonima, odrasta u svetu informacija, mnogo brže pronalaze i dele te iste informacije. Njima je nastavno gradivo koje im se predstavlja na ovaj način dosadno. Uvođenjem digitalizacije i korišćenjem više alata koje omogućavaju mobilni telefoni ili računari podigao bi se kvalitet nastave i na taj način se i deca  zainteresovala, A nastavnici bi morali da budu malo kreativniji, kako bi te alate predstavili deci", kaže Tibor.

Po njegovom mišljenju, trebalo bi da se krene već od kreiranja časa, koje bi uključivalo i aktiviralo sve učenike.

tiborpetrik jpg

Foto: Aleksandar Jovanović Everbeatz

Sa druge strane, kada pričamo o hologramskim nastavnicima i robotima, Petrik misli da treba razmišljati o tome kako će ta veštačka inteligencija da deluje i radi van algoritama i okvira. Kako on kaže, ona nije kreativna, nije čovek i nikada neće biti.

"Znači, on će biti u nekim okvirima i ako dete postavi pitanje koje malo prevazilazi te okvire, kako će on da odgovori? Ostavljamo dete bez informacije. Hologramski nastavnik nije sposoban za empatiju, za emociju, za razumevanje ljudske duše, neće moći da razume da li je učenik zaljubljen, tužan", smatra Tibor.

Često se u javnosti govori da u školama u Srbiji ima i drugih problema koje treba rešiti, kao što su toaleti ili podovi, odnosno, da naš obrazovni sistem ima i drugih problema. Tibor ističe da takva poređenja ne stoje, jer je digitalizacija jedno, a sređivanje škola sasvim drugo pitanje.

"Mi pre holograma i robota treba da razmišljamo kako da promenimo školski sistem, jer on ne odgovara deci," kaže Petrik. 

Možda nase škole i učenici jos uvek nisu spremni za hologramske nastavnike i robote pomoćnike, ali smo kao zemlja sigurno spremni za digitalizaciju. Ako u obzir uzmemo mlade, njihov način i stil života, ono sto je njima zanimljivo i period u kome su oni odrastali. Mnoge zemlje su već odavno usvojile ove metode i njihovi učenici daju odlične rezultate. S obzirom i na to da naši učenici i studenti neretko donose medalje iz svetskih takmičenja, potencijal imamo, samo treba da ga iskoristimo. Na kraju krajeva, ne treba se plašiti nepoznatog, vec učiti o tome.

J. Božić

Možda te još zanima:

.

OŠ "Džordž Orvel" protiv nasilja

Ako se najava minsitra prosvete Mladena Šarčevića obistini, sve škole u Srbiji biće pod nadzorom kamera povezanih sa policijskim ispostavama. Ne sporeći…

.

Studentima za održiv razvoj u doba digitalizacije 1.000 evra!

Francusko-srpska privredna komora organizuje Studentsku nagradu 2017. na temu Održivi razvoj u doba digitalizacije. Ako napišete radove, možete da dobijete…

.

Nedostaje nam održiv model funkcionisanja

Od čega zavise očekivanja? Kako ih kreiramo i zašto se dešava da se neka očekivanja ne ispune ili se delimično…

.

Zdravim konfliktom do mentalnog napretka

Reč "konflikt" koristimo kada se naša perspektiva gledanja na neki zajednički problem ili pojavu ne poklapa sa perspektivom druge strane,…

.

U Holandiji nema kampanjskog učenja

Od sto najboljih univerziteta na svetu, prema Šangajskoj listi, dva se nalaze u Holandiji. Ako uzmemo u obzir broj stanovnika,…

.

#Onokad te muva bot

Ako koristite neku od aplikacija za upoznavanje verovatno očekujete da komunicirate sa, u najmanju ruku, ljudskim bićem, zar ne? Da,…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Marko
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 11:00 Za i protiv

Kalendar događaja

Februar 2020.
PonUtoSreČetPetSubNed
     
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
 

Anketa

Koliko verujete u horoskop?

Oradio logo