...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo / Obrazovanje

Čije je naše znanje?

05.12.2019.

Šta je jedna od prvih stvari koju vas nauče kada krenete u školu? Da prepisivanje nije dozvoljeno. Ali avaj, ko još sluša šta mu se kaže. Tako dođemo do situacije u kojoj možda osnovnoškolsko bezazleno prepisivanje preraste u plagiranje i ozbiljnijih stvari, od sastava, seminarskih, maturskih, pa neretko i doktorskih radova.

.

ilustracija: copyleaks.com

Priča koja nas je podstakla da se pozabavimo ovom temom svakako jeste vest da je Univerzitet u Beogradu objavio na svojoj internet strani rešenje Odbora za profesionalnu etiku kojim se potvrđuje da je doktorat ministra finansija Siniše Malog plagijat. U rešenju se navodi da nije bilo "jasnog obeležavanja preuzetih delova, čime je učinio povrede Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu iz člana 22 (plagiranje)".

Devojka sa kojom smo razgovarali i koja je želela da ostane anonimna, pisala je seminarske radove za novac. Kako nam je rekla, pisala je samo studentima na osnovnim studijama, zato što je pretpostavljala da im je lakše da to za njih uradi neko drugi.

"U početku sam se plašila i to najčešće u momentima kada sam pisala radove ljudima koji su bili sa mnom na studijama, s obzirom na to da svako od nas ima prepoznatljiv način pisanja, a prilično sam sigurna da profesori to mogu da primete. Radove sam pisala zbog toga što mi to nije oduzimalo previše vremena, a pošto je studentski život takav kakav jeste, svaka para dobro dođe. Sve radove koje sam pisala su bili u okviru predispitnih obaveza, tako da to i nije štetilo, jer jedno vredi bodovanje rada, a drugo ono što ćeš da pokažeš na ispitu. Provera plagijata je neophodna, s obzirom na to da se ljudi često opredele da plagiraju nešto. S druge strane, ne bi bilo fer prema nama, koji samostalno pišemo radove bez navođenja tuđeg znanja kao našeg", rekla je naša sagovornica.

Emisiju "Za i protiv" možete da poslušate u plejeru.

Asistent na medijskim studijama na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Stefan Janjić kaže da je sistem provere seminarski radova, masater radova, doktorskih disertacija, ustaljen. On kaže kako svaki Univerzitet ili fakultet ima otkupljen softver koji prikuplja materijale s interneta, štampane i onlajn materijale, skladištene na jednom mestu. Softver reaguje ako se u radu koji vi želite da proverite pojavi identična rečenica.

"Softveri su ograničeni, koliko god da su skupi nemaju svu građu u sebi, takođe, softver s kojim ja imam iskustva ne reaguje na ćirilicu. Dakle, ukoliko vam student dostavi rad na ćirilici, koja je njegovo apsolutno pravo izbora, vi morate prvo da ga preslovite, da ubacite u latinično pismo i tako dalje. Ja se nalazim u dosta specifičnoj poziciji jer radim sa studentima novinarstva. Oni pišu različite radove, članke, izveštaje i osim te mogućnosti da prepišu tuđi rad, oni imaju mogućnost i da izmisle ono o čemu su pisali, da izmisle priču za reportažu i tu vam nijedan softver ne pomaže. Tu dolazimo do suštinskog pitanja poštenja, da li ćeš zaista uraditi posao kako treba ili ćeš se služiti nekakvim trikovima", kaže Janjić.

plagijat2 png

ilustracija: plagiarismcheckerfree.com

Kako je rekao, ozbiljnu pažnju je potrebno posvetiti pažnju master i doktorskim radovima.

"Da je sreće, tu bi postojala jedna čitava linija odbrane, ne samo od prepisivanja, već od paušalnosti, amaterizma, dakle, imali biste ozbiljnog mentora koji bi se posvetio vašem radu, komisiju koja dolazi na odbrane bi zaista pročitala vaš rad, sugerisala ako je potrebna neka izmena. Softver koji je univerzitet kupio bio bi najbolji u ponudi, sugerisao bi koji su potencijalno prepisani delovi i onda bismo došli u situaciju da svi ili približno svi master radovi, doktorske disertcije budu pošteno napisani", rekao je on.

Janjić kaže da postoji zakon koji uređuje određene procedure i načine kako se dolazi do master rada i doktorske distertacije.

"Ali to je pitanje obrazovanja, kao i u svemu drugom, zdravstvu, politici, saobraćaju... Dakle, princip otaljavanja i princip po kome zapravo može sve da se kupi, to je zastrašujuće i dovodi nas u neravnopravan položaj. Evo ja sad pišem svoju doktorsku disertaciju, imam strašno malo vremena za to, ali znam koliko vremena je potrebno da se uloži i onda me zaista razara pomisao da će neko kupiti doktorsku disertaciju, da završi za mesec dana, da prepiše tuđi rad, prosto, toliko nije pošteno da izaziva osećaj mučnine", kaže Stefan.

copypaste jpeg

ilustracija: forsal.pl

Studenti sa kojima smo razgovarali smatraju da je besmisleno da se neko trudi i radi samostalno, dok drugi plate i dobiju znanje na gotovo. Kako kažu, to nikako nije motivišuće i svi su složni u tome da bi fakulteti trebalo da proveravaju radove kako bi se očuvao akademski integritet. Evo nekoliko odgovora koje smo izdvojili:

"Mislim da je mnogo veći problem komisija, profesori i mentori pored kojih ti plagijati prolaze. Mi svi gledamo u osobu koja je plagirala, a uopšte ne razmišljamo o tome ko mu je mentor i ko ga je savetovao. Svi bi posle toga trebali da odgovaraju, možda čak i više od osobe koja je plagirala rad".

"Tu je prilično bitno na koji se fakultet odnosi. U zavisnosti od toga da li će ti radovi dok su na faksu uticati na njihov rad posle diplomiranja. Svaki rad je bitan za obrazovanje i trebalo bi da se proverava, ali je to sve komplikovano. Ne verujem da bi svi fakulteti mogli da održe toliko proveravanja i vođenja računa o svakom studentu i njegovom radu". 

"Mislim da fakulteti moraju da proveravaju sve radove. Ako si već upisao faks, onda se potrudi da ga samostalno i završiš".

Stefan Janjić kaže da ova pojava ima široke posledice po društvo, u vidu nove generacije šarlatana koja se stvara.

"To su prevaranti kojima je samo stalo da imaju tu titulu i da iza toga ne stoji nikakvo realno znanje. Ja bih rekao da ovaj proces odliva mozgova i nepoverenja nije skopčan samo sa finansijskim faktorima, time što neko ne može da nađe posao, već ne vidi perspektivu. Obeshrabrujuće deluje kada se pojavi neka nova afera, kada se postavi pitanje nečijeg rada i kada vi ne vidite nikakav rezultat. U svakoj zemlji sigurno ima plagiranja, ima prevare, ali onda institucije pokažu koliko su jake i te afere ispitaju, upravo zbog integriteta onih koji su zaista pošteni u svom akademskom radu", zaključio je naš sagovornik.

J.M./P.K.

Možda te još zanima:

.

Lilit Andrić: Fotografije koje pričaju

Lilit Andrić je dvadesetdvogodišnja studentkinja Više tehničke škole, na odseku fotografije. Osim zbog specifičnog i ne tako čestog imena, zanimljiva…

.

Fakulteti staju na kraj bubicama i plagijatima

Svi se sećamo scena iz filmova u kojima profesori uhvate učenika da prepisuje na ispitu ili vara, suspenduju ga na…

.

Plagijatorstvo je industrija

Plagiranje seminarskih, diplomskih i master radova postalo je industrija sa ozbiljnom konkurencijom, a već su se izdvojili oni kvalitetni, koji…

.

Šapićev doktorat možda plagijat

   Rektor beogradskog Univerziteta Union Zlatko Stefanović izjavio je da je prvi izveštaj o doktorskoj tezi Aleksandra Šapića pokazao da ima…

.

Telefon - glavni neprijatelj u ispitnom roku

Da li vam se dešavalo da, kada treba puno da učite za ispitni rok, uhvatite sebe kako na Instagramu prelistavate na…

.

Oni koji uče dva meseca pred ispit ipak postoje!

Svakom studentu je na reč januar prva asocijacija ispitni rok i kako uklopiti praznike i odmaranje sa gomilom ispita koje…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music Mix by Majkić
  • 11:00 Radio Gruvanje

Kalendar događaja

Januar 2020.
PonUtoSreČetPetSubNed
  
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
  

Anketa

Koliko verujete u horoskop?

Oradio logo