Obnova javnih česama u Novom Sadu

Ukupno 27 javnih česmi na teritoriji grada Novog Sada i u okolnim mestima biće uskoro popravljene, a neke od njih možda i do kraja juna, rekao je za O radio Dejan Ignjić iz Javnog komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija".

foto: epa.eu

Novi Sad je imao čak dvadeset javnih česmi, međutim velika većina njih već više godina nije u funkciji, zbog različitih kvarova. Nadležnost za upravljanje i održavanje česmi je tokom godina "prebacivana" od jednog javnog komunalnog preduzeća do drugog i nijedno se do sada nije bavilo njihovom popravkom. Na osnovu odluke o uređenju grada, krajem 2018. godine javne česme koje su bile u nadležnosti Gradske uprave za komunalne poslove predate su Javnom komunalnom preduzeću "Vodovod i kanalizacija" na upravljanje i održavanje, kaže Dejan Ignjić iz tog javnog komunalnog preduzeća.

"Reč je o 27 javnih česmi koje su priključene na gradsku mrežu. Od toga se 20 česmi nalazi na teritoriji grada, tri su u Petrovaradinu, od toga dve na tvrđavi, dve u Šangaju i po jedna na Čeneju i u Sremskoj Kamenici. U toku je javna nabavka, pa očekujemo da se uskoro krene sa potrebnim radovima, da bi sve česme bile u funkciji, na naše i na zadovoljstvo građana, od kojih očekujemo da ih čuvaju kao javno dobro", ističe naš sagovornik.

On podseća da česme nisu samo ukras grada, već potvrđuju da Novi Sad ima kvalitetnu, hemijski i biološki ispravnu vodu za piće, po čemu se razlikuje od nekih drugih gradova u Vojvodini.

Neke od česmi koje već više godina ne rade zbog različitih oštećenja nalaze se na Novom naselju, Detelinari, Limanima, kod Spensa, na Bulevaru oslobođenja, kod spomenika na Keju žrtava racije. Kako kaže naš sagovornik, prvo bi trebalo da budu popravljane one koje imaju najmanji kvar.

foto: pexels.com

"Veliki je broj česmi koje treba popraviti, a kada će radovi biti završeni zavisi od vrste kvara. Na nekima vodomer nije u funkciji, negde ne radi neki drugi deo ili fali metalno telo česme sa slavinom. Ne bih da licitiram kada možemo očekivati kraj radova, budući da još nisu ni počeli, ali očekujem da će se to desiti vrlo brzo i da će do dolaska većih vrućina neke česme biti osposobljene za rad, pa da će tokom jula i avgusta građani već moći da ih koriste", objašnjava Ignjić.

Javno komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" zbog visokih temperatura pre nekoliko dana postavilo je cisterne sa vodom za piće na tri lokacije u Novom Sadu: na Trgu slobode, kod Futoške pijace i kod Merkatora. Pored toga, naš sagovornik najavio je i postavljanje montažnih javnih česmi u narednih sedam dana na nekoliko lokacija u gradu.

"Montažne česme smo postavljali i ranijih godina, a lokacije gde će biti postavljene zavise od potrebe i predloga građana. Odabraćemo ih u dogovoru sa Gradom. Za sad još uvek ne znamo gde će tačno biti postavljene, ali pretpostavljam da će ih biti u centru, na keju, na Novom naselju, Detelinari. Sve zavisi od tehničkih uslova, gde postoji priključak za gradsku mrežu, a gledaće se i koji prostor pokriva dvadeset gradskih česmi koje treba da budu popravljene", kaže Ignjić.

Kako kaže, za različite kulturne, sportske i zabavne manifestacije tokom leta biće obezbeđene cisterne sa vodom.  

"Parkiramo cisterne tamo gde je potrebno, da bi posetioci i učesnici nekih većih događaja mogli da se osveže. Na primer, ovog vikenda ćemo postaviti cisterne na mestima održavanja Naselje festa, Tamburica festa i Noćnog maratona, a svakako će biti postavljene i na tvrđavi za vreme održavanja Exita", ističe on.

pexels.com

Javne česme (trajne, montažne ili cisterne sa pijaćom vodom) u gradovima gde je voda biološki i hemijski ispravna za piće omogućavaju nam da manje koristimo vodu iz plastičnih amblaža, za koje znamo da ugrožavaju i našu sredinu i naš organizam – i to ne samo posredno.

Prema rezultatima izveštaja koji je Svetski fond za prirodu naručio od australijskog univerziteta Njukasl, a koji je nedavno objavljen, svaki čovek pojede oko 2.000 mikro-komada ili čestica plastike svake nedelje, odnosno 250 grama godišnje. To znači da prosečno unosimo do pet grama plastike nedeljno, što je težina jedne kreditne kartice, navodi se u pomenutom izveštaju koji obuhvata 50 studija o ljudskom unošenju plastike u organizam. Prvi izvor plastike koja se unese u organizam je voda, pre svega flaširana.

Dakle, osim što je ekonomičnije i zdravije od konzumiranja vode iz plastičnih flašica, korišćenje javnih česmi donelo bi nam i značajnu ekološku korist.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" u kojoj smo govorili o javnim česmama, ne samo kod nas, već i u nekim evropskim gradovima poput Pariza, Berlina i Peruđe, možete poslušati u plejeru.

J.G.