Novosađani odali počast ubijenima u Šarliju

   Način da prevaziđemo nesuglasice, da prevaziđemo jazove koji dele civilizacijski nacije, rase, vere, je upravo smeh. Ubijajući smeh, mislim da smo dotakli sam kraj. Ništa nije strašnije nego ubiti smeh.

   U Novom Sadu je sinoć održan protest, odnosno okupljanje na centralnom gradskom trgu, u znak solidarnosti sa stradalima u terorističkom napadu na francuski satirični nedeljnik Šarli Ebdo. Na trgu se okupilo oko 200 ljudi, koji su nosili natpise “Ja sam Šarli” (Je sui Charlie) i poslali poruku da je neprihvatljivo da se na ovaj način remeti sloboda govora i sprečavaju novinari da iskažu drugačije stavove.

   Skup u Novom Sadu iniciralo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a predsednik tog udruženja Dinko Gruhonjić rekao je za O radio da se svaki čin nasilja, pogotovo onaj uperen protiv slobode govora, mora osuditi.

   “Mi u Vojvodini i Srbiji jako dobro znamo da je put od pritisaka na medije do ubistva novinara veoma kratak. Svako ko opravdava ubistvo iz bilo kog razloga, ne zaslužuje komentar”, kazao je Gruhonjić.

   Novosadska novinarka Ana Lalić rekla je da je „zgrožena što se sloboda govora danas kažnjava ubistvom“ i poručila da su novinari francuskog lista hrabro branili tu slobodu i žrtvovali deceniju svog života živeći pod policijskom pratnjom.

   “Satira nemože biti svedena pod uvredljivu formu, kao ni sam humor. Način da prevaziđemo nesuglasice, da prevaziđemo jazove koji dele civilizacijski nacije, rase, vere, je upravo smeh. Ubijajući smeh, mislim da smo dotakli sam kraj. Ništa nije strašnije nego ubiti smeh”, kazala je Lalićeva.

   Novinar Dimitrije Boarov poručio je da je ogorčen zbog ovog napada na redakciju Šarli Ebdoa, pre svega zato što smatra da je to napad na slobodu mišljenja.

   “Satira, umetnost, nvoinarstvio, sve su to delatnosti koje štite slobodu mišljenja. Ono što je problem je činjenica da su sve crkve autoritarno organizovane i nameću jedan model odnosa među ljudima koji je takođe autoritaran”, kazao je Boarov.

   Na pitanje zašto neki ljudi uvek osećaju potrebu da opravdavaju ubistva i ovakve tragedije, novinarka Branislava Opranović rekla je da za to kriv ”ozbiljno inficiran mentalni sklop”.

   “Sa mentalnim sklopom koji pominje ‘a šta su oni nama, a mi njima’, sa takvim ljudima uopšte ne želim da razgovaram, jer njima ne vredi objašnjavati, oni su ozbiljno i neizlečivo bolesni i inficirani. Ta infekcija se najviše prenosi na mlade ljude u ovoj zemlji, nezaposlene, očajne... Ja ne mogu da shvatim da neko može da kaže da se ne solidariše sa masakrom”, poručila je Opranović.

   Među ljudima koji su se pojavili sinoć na trgu bilo je najviše novinara, ali su došli i građani, mahom mladi ljudi, sa kojima smo razgovarali o ovoj temi i koji kažu sledeće.

David: "Došao sam jer mi je užasan sam taj čin. To je bilo namenjeno za smeh, ali izgleda da oni to baš nisu najbolje shvatili. No, čak i da nisu, i da im se nije svidelo, nisu smeli da postupe tako kako su postupili."

Danijel: "Na neki način se osećam satiričarem u svom životu i mislim da je normalno pokazati ljudsku bliskost prema poginulima. Sa druge strane, živeo sam u muslimanskoj sredini i sa te strane sam želeo pokazati tu vrstu razlike između islama i kretenizma."

Željko: "Došao sam zato što su i ovde često ugrožene medijske slobode. Sa druge strane, ni Francuska se ne nalazi na drugoj planeti. To su bili, baš kao i ovi građani koji su se večeras ovde okupili - prosto LJUDI."

   Tragedija u Francuskoj, u kojoj je stradalo 12 ljudi iz časopisa Šarli Ebdo, a zatim i još nekoliko nevinih u povezanim napadima, završila se krvavo u svakom slučaju. Specijalna policija ubila je braću Saida i Šerifa Kuašija tokom akcije oslobađanja talaca koja je trajala desetak minuta.

   Ostaju samo tuga, bojazan, nelagoda, saosećanje i veliki upitnik iznad naših glava – da li nam je dozvoljeno da mislimo i govorimo, ili smo sledeće žrtve nekog izbezumljenog čoveka, koji smatra drugačije od nas.

   Maja Leđenac