Društvo
Nove generacije stari problemi
Poslednju epizodu emisije "U kakvoj zemlji želim da živim?", u ovoj sezoni, posvetili smo razgovoru sa četvoro mladih sa Zapadnog Balkana. Njih je okupila želja za deljenjem znanja, veština i iskustava potrebnih za miran suživot.
Lucia (18) je živela u Italiji, Njujorku i Srbiji. Planira dalje školovanje u Mađarskoj. Ali (19) je tek završio srednju školu, ali je već osnovao omladinsku organizaciju u Bosni i Hercegovini. Una (22) studira kulturologiju u Novom Sadu i ne propušta prilike za umrežavanje sa vršnjacima. Korab (28) se bavi temama zaštite životne sredine i omladinskim radom. Kaže da bi Priština bila mnogo lepša, kada bi se gradilo manje zgrada.
Foto: Oradio
Ovi mladi ljudi se mnogo razlikuju među sobom. Te razlike su, međutim, iskoristili za umrežavanje i negovanje autentičnosti. Imaju i sličnosti. Svi imaju planove, ciljeve, stavove i potrebe, a slažu se i u tome da su za razvijanje tolerancije i mirnog, kvalitetnog suživota mladi ljudi ključ.
Lucia kaže da su je njena iskustva koja nosi iz života u drugim zemljama oblikovala.
"Takav život me je zainteresovao za teme saradnje među mladima. Nikada to ne bih menjala, bez obzira na to što je teško biti uvek novo dete u školi", kaže Lucia i dodaje da su sve zemlje u kojima je živela veoma različite kulturološki, što ih čini jedinstvenim.
"Tu ništa ne bih menjala. Volela bih da je na primer Njujork bezbedniji, a Novi Sad zeleniji, ali kultura, noćni život i način na koji ljudi komuniciraju u Vojvodini je multikulturalan i to nikada ne bih menjala", ispričala je Lucija za Oradio.
Foto: V.Veličković, EPK
Una misli da bi trebalo da bude više interakcija između manjina i većine u Novom Sadu i da bi upravo to poboljšalo život svih građana i građanki. A što se tiče Sarajeva, kako Ali kaže, je potrebna veća interakcija između donosica odluka i mladih.
"Politika je danas jako surova i teška, mi mladi nemamo svoj glas u donošenju odluka. To bih voleo da promenim."
Ima nešto što Ali nikako ne bi menjao u Sarajevu. On kaže kratko i jasno:
"Hranu."
Korab kaže da je velika prednost mladih ljudi to što su buntovni, što im je muka od teške prošlosti i što više ne dozvoljavaju da im se nameće mišljenje.
"Ne dozvoljavamo da budemo nahranjeni mejnstrim medijima i lošim stvarima koje dolaze sa tim. Mladi ljudi se svuda bore sa tim što odluke donosi jedan čovek u vladi, obično stariji. Voleo bih da mladi ljudi pokažu više kompetencija i uzmu deo moći od starijih ljudi", kaže Korab.
OBRATI PAŽNJU
Sa njim se slaže i Una, koja smatra da je za dobrobit mladih ključno da se oni direktno pitaju o određenim problemima i uključuju u procese donošenja odluka. Ovako misli i Lucia, koja ističe da je nedopustivo da nekoliko ljudi upravlja životom većine.
"Ti ljudi su sigurni kod svojih kuća i bezbedno posmatraju užasne posledice svojih odluka. Moramo uključiti mišljenja većine."
Ako govorimo o kvalitetnom životu mladih ljudi u regionu, Ali je kratak i jasan.
"Potrebna je potpuna dekonstrukcija nacionalizma i bilo kakvih predrasuda."
Lucia, Una, Ali i Korab imaju i planove za budućnost. Lucia bi volela da sa mesta posmatračice događaja, postane govornica i da mnogo putuje, Korab želi da ostane u Prištini. Kaže da bi radije ostavio trag u svojoj istoriji, nego bio samo neki broj koji nije važan, tamo negde. Una sebe vidi u Španiji, a Ali u nevladinom sektoru ili u profesionalnom bavljenju politikom.
Na pitanje kako doći do mirnog suživota među mladima u regionu, odgovor je isti:
"Mladi moraju upoznati mlade iz drugih zemalja."
"Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
