Neželjene trudnoće sve ređe

"Ne znam i realno nisam razmišljala o tome. Mislim da treba da se pazi. Kada bi se desilo obratila bih se mami i ginekologu naravno"- čest je odgovor mladih na pitanje šta bi uradili ukoliko im se desi neželjena trudnoća.

Svaka treća trudnoća u Srbiji završi se abortusom, a 75 odsto ovakvih intervencija se obavi iz medicinskih razloga. Prošle godine u Srbiji je bilo više od 17.000 prekida trudnoće što jeste zabrinjavajuća cifra ali kada pogledamo statističke podatke pohvalno je što se broj prekida trudnoće smanjio u proteklih pet godina.

Photo by: Cosmopolitan.rs

Razgovarali smo sa mladima o tome da li razmišljaju o mogućnosti da im se desi trudnoća.

"Ne znam i realno nisam razmišljala o tome. Mislim da treba da se pazi. Kada bi se desilo obratila bih se mami i ginekologu naravno".

"Ja nisam u skorije vreme čuo da se nekome to desilo. A kada bih ja bio u toj situaciji razgovarao bi sa devojkom o tome, najbolje zajedno da odlučimo. Obratio bih se savetovalištu u studentskom zdravstvenom zavodu pa onda u dom zdravlja ili tako nešto".

"Razmišljala sam o tome i ne bih zadržala bebu, sigurno bih abortirala".

"Verovatno bih prekinula trudnoću zato što mi je suviše rano, tako sada mislim. A kada bi se to desilo obratila bih se privatnom lekaru zato što mislim da su oni sada najbolji pošto sam imala u okruženju te primere i oni su išli u privatne ordinacije".

Gordana Marinković ginekološkinja u Zdravstvenom zavodu za zaštitu studenata kaže da na mesečnom nivou na tri ginekologa dođe jedna do dve devojke koje su trudne

"Što znači da mi dobro odradimo preventivu i devojke su sada osvešćenije o tome da treba rađati decu onda kada vam odgovara i prema tome gledaju da se zaštite. Vrlo često i dolaze sa pitanjem kako mogu da se zaštite i na to mi nikada nije teško da potrošim vreme. Idealno kontraceptivno sredstvo ne postoji ali bolje bilo kakvo nego nikakvo. Od lokalne zaštite nam je bitno da koriste kondome zbog seksualno prenosivih bolesti koje su u porastu, ali na svu sreću nemamo HIV virusa. Ono što mi je drago što sam u poslednje vreme primetila je da devojke uporedo koriste i oralnu kontracepciju i kondome", kaže ginekološkinja Marinković i naglašava da seks bez zaštite sa sobom nosi velike rizike.

Većina mladih ne zna kako bi reagovala ukoliko im se desi neželjena trudnoća.

"Razmišljala sam o tome šta bih ja uradila ali mislim da dok se ne nađeš u toj situaciji ne možeš ništa da kažeš. Obratila bih se roditeljima".

"Kad bi se meni desilo, zavisilo bi od devojke da li bi ona tražila pomoć od mene, zavisi od situacije pa bi se tako i ja postavio. A da mi se desi obratio bih se nekom od mojih koji bi me uputio, našli bi neki put".

Ako se nađete u toj situaciji bitno je da znate da imate kome da se obratite. Zavod za zdravstvenu zaštitu nudi pomoć u vidu saveta i razgovora o opcijama, međutim kako ginekološkinja Marinković kaže često se desi da devojke i ne sumnjaju da su trudne kada dođu na pregled:

"U tim situacijama obavezno preporučujemo razgovor sa partnerom i naravno roditeljima zato što u tim momentima zaista treba imati podršku. Mi im kažemo šta je rizik ako prekinu trudnoću, ali i ako ne prekinu. Sve one obaveze koje rađanje deteta kada ste student donosi. Ja sam bila od onih ginekologa koja se borila za to da se svaka trudnoća ostavi dok jednom nisam dobila povratnu informaciju od jedne mlade devojke koja mi je rekla "Doktorka nemojte me ubeđivati, ja nisam spremna. Zašto da rodim dete kada će ono biti nesrećno pošto ja sada nisam spremna da budem majka", kaže Marinković.

Načelnica zdravstvene zaštite žena u novosadskom Domu zdravlja, Ljiljana Stanišić kaže da su veoma su retke neželjene trudnoće u šesnaestoj godini života.

"Trudnoća pre osamnaeste godine je vrlo rizična i mora veoma da se vodi računa o njoj. A procenat komplikacija usled prekida trudnoće je veći u adolescentskom periodu. Zbog toga se ne preporučuje mlađima od osamnaest godina i starijim od trideset pet da ostaju u drugom stanju. Takođe nije preporučjljivo da žene rađaju više od četvoro dece i tu u razmacima od dve godine. Kada bi se to poštovalo smrtnost i bolesti kod majke i dece bi se smanjila za pedeset odsto", naglašava Stanišić.

Dozvoljeni prekidi trudnoće su do desete nedelje što je dva i po meseca od začeća. Prema evidenciji Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovic Batut 1,1% devojčica uzrasta 15–17 godina koje su stupile u seksualne odnose je izjavilo da je u prethodnih godinu dana imalo namerni prekid trudnoće, što ne predstavlja veći broj od onog koji je registrovan sistemom prijavljivanja iz zdravstvenih ustanova.

 Tonski prilog poslušajte ovde.

Jelena Mijatović