Mladi efikasniji u štednji od roditelja

Čim neko pomene štednju, većina automatski odgovara: odakle?! Zaista, nije lako štedeti kada prihodi nisu dovoljni za život. Prosečna plata u Srbiji navodno iznosi nešto više od 55.000 dinara, ali to malo znači velikom delu građana zemlje koji mesečno prihoduju manje od 35.000. Štednja u takvim uslovima nije nešto što ljudi sebi nameću kao prioritet. Zbog toga, pokazalo je nekoliko istraživanja, u Srbiji na neki način štedi između 27 i 48 odsto. U tom rasponu nalaze se svi građani, od onih koji redovno štede i imaju taktiku, do onih koji tek povremeno uspevaju da ostave nešto novca sa strane.

U emisiji "Za i protiv" pričali smo o štednji, a naročito onoj na koju su spremni mladi u Srbiji i drugim zemljama Evrope. Teorija razlikuje nekoliko vidova štednje koji su nam danas dostupni. U pitanju su štednja u "slamarici" ili sefu, na računu u banci, kroz osiguranje života, kroz dobrovoljne penzijske fondove, kroz hartije od vrednosti...

Naravno da nisu svi ovi vidovi štednje podjednako zastupljeni, a za početak je verovatno svima jasno da se u Srbiji najčešće štedi odvajanjem keša na stranu, što je prva varijanta koju smo pobrijali.

Štednja je stvar dobre organizovanosti, racionalne potrošnje, postojanja životnih planova i sklonosti ka sakupljanju novca za kupovinu ozbiljnijih dobara, od onih na koja trošimo novac u svakodnevnom životu.

Jelena Mirić, studentkinja iz Novog Sada, kaže da je štednja deo njenog vaspitanja i obrazovanja i da ne propušta priliku da uštedi na različite načine.

"Još kao mala sam naučena da je potrebno da štedim, jer ću tako imati više. Šta god da kupujem, moram biti racionalna i da na neki način razlučim koliko mi je čega potrebno. Naučena sam i da vodim računa o tome koliko novca imam i kako njime da raspolažem", objašnjava Jelena.

Naša sagovornica kaže da, s obzirom da radi još od 17. godine i ima prihode, najčešće štedi tako što određen deo novca sklanja sa strane i na karticu koju ne koristi.

"Dobar način štednje je i da sakrivate novac od sebe na mesta koja ne gledate često. Važno je i imati cilj. Produktivnije i efikasnije štedite kada imate neki cilj, nego kada to radite uopšteno. Naravno, može se štedeti i korišćenjem trgovinskih akcija, sniženja, a važno je i ne kupovati stvari koje vam ne trebaju poput najlonskih kesa i drugih sitnica", objašnjava Jelena.

Nisu, međutim, svi njeni vršnjaci jednako uspešni u tome, a neki od njih kažu da je štednja nešto što nikako ne mogu da postignu, iz brojnih razloga. Studentkinja Isidora Pilipović je jedna od njih, a kaže da ne štedi jer joj odgovara da troši novac na svakodnevne prohteve koje ima. Ipak, svesna je da će joj veština štednje uskoro zatrebati. 

"Štednja mi nije jača strana. Jako teško nešto uštedim, a čak i kad imam neki novac u rukama, taj novac brzo nestaje. Teško mi je da štedim jer volim svakodnevno da odem na kafu, da kupim nešto od šminke ili slično. Čak i ako uštedim nešto, ja ću to potrošiti kad poželim da pojedem nešto u restoranu ili slično. Pomalo me plaši period koji nadolazi kada budem morala sama da finansiram sve svoje prohteve i hirove. Možda bi mi bio potreban i neki kurs na tu temu, jer ne znam kako sama da se organizujem", objašnjava Isidora.

Oko trećine građana navodi da štedi novac na neki način, njih 27 odsto u Srbiji to redovno čini, objavio je nedavno portal Bankar.rs. Najviše je onih koji kažu da ne štede i da nemaju tu mogućnost.

To istraživanje pokazalo je da je srpski štediša u proseku 43 godine star, češće višeg ili visokog obrazovanja, zaposlen, sa ličnim primanjima od bar 500 EUR, idealno 700 evra i više. Prosečan štediša živi u regionu Beograda - 39 procenata njih štedi, a najređe je iz jugoistočne Srbije (samo 19 odsto kaže da štedi na neki način)

Glavni način štednje za stanovnike je ustvari čuvanje raspoložive gotovine, na tekućem računu ili kod kuće.

Još jedno istraživanje, sprovedeno krajem prošle godine, pokazalo je da čak 48 odsto stanovništva povremeno ili redovno odvaja novac sa strane. Da najčešće mesečno mogu da uštede dve do šest hiljada dinara navelo je dve trećine ispitnika, dok osam odsto uspe da sačuva više od 12.000 dinara.

Nevena Milutinović, direktorka filijale "Erste banke" na Crvenom krstu u Beogradu kaže da rezultati štednje nisu tako loši, a da se s godinama lagano popravljaju.

"Naši građani, prema istraživanju Erste banke, uštede prosečno oko 4.000 dinara mesečno. Taj novac sve više završava na bankarskim računima. Izuzetno je povećana štednja u bankama i dinarska i devizna, a povećano je i ulčaganje u životno osiguranje", kaže Nevena.

Prema njenim rečima, mladi u Srbiji ostavljaju novac sa strane i to je važno za dve trećine njih.

"Trećina mladih koji štede ostavljaju do 2.000 dinara sa strane mesečno, a prosečno mesečno mogu da uštede čak oko 6.200 dinara, što je više od starosne grupe od 30 do 40 godina starosti. Mogu reći da su mladi zadovoljni koliko štede te da imaju navike koje su stekli u detinjstvu", kaže Nevena.

Ona preporučuje da ljudi počnu da popisuju svoje mesečne troškove, za šta postoji mnogo aplikacija koje mogu biti od pomoći.

"Kada popišu gde troše novac i gde im odlazi zarada, preporuka je da se pet odsto od primanja izdvaja na stranu. Većina misli da se ništa ne bi promenilo zbog tih pet odsto. Kada biste ostavljali sa strane samo pet odsto plate, a onda počeli da štredite u bankama dinarski, shvatili biste koliko možete dobiti na kraju", kaže sagovornica Oradija.

Svetski ekonomski forum istražio je nedavno mišljenje opšte popuilacije koja kaže da su mladi danas lenji, nestrpljivi i drski. Ne treba generalizovati, ali kada pogledamo štednju, mladi demantuju to istraživanje. Mladi danas i te kako štede, svoje dugove svode na minimum i sve češće donose odluke koje bi im bile od koristi kada ostare.

Na zapadu četiri, na svakih pet tinejdžera i mladih odraslih (oko 80 odsto njih), uštedi deo svog mesečnog prihoda. U razvijenim zapadnim zemljama džeparac i redovna naknada glavni su izvori prihoda (posebno za najmlađe), nakon čega sledi prihod od rada ili pripravničkog staža, sa povremenim ili prazničnim poslovima na trećem mestu.

Dve trećine mladih Nemaca u dobi od 14 do 24 godine vole da se sami brinu za svoje finansije. To je bio rezultat ankete o mladima koju je sprovelo Udruženje nemačkih banaka. Prosečni mesečni prihod tinejdžera i mladih iznosi 472 eura mesečno, od čega se odlaže oko 131 euro. Nemačka omladina uglavnom štedi za veće kupovine - elektronske uređaje, vozačku dozvolu, automobil ili čuva novac za crne dane. Prema istraživanju Deutsche Bank, 13 odsto mladih od 14 do 25 godina starosti već štedi za penziju.

Mladi Francuzi imaju ambivalentan stav prema novcu. To potvrđuje i studija koju je sprovela AKSA Bankue i obuhvatila je starosnu grupu od 16 do 24 godine. Ispitanici su, s jedne strane, smatrali da je novac izvor zadovoljstva i uspeha, a sa druge strane okidač za stres i probleme. Prema istraživanju, više od polovine ispitanika tinejdžera i mladih odraslih (55%) imalo je budžet. 41 odsto mladih ljudi štedi "za kasnije", 11 odsto "za sigurnost" i 38 za veliku kupovinu. Njihov mesečni prihod prosečno iznosi 232 eura. Istraživanje ne otkriva koliko toga zapravo štede.

Celu emisiju "Za i protiv" posvećenu štednji, poslušajte na našem podkastu.

P.K.