Mesto koje spaja prošlost i budućnost

Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač:

Prema rečniku Pavla Ćosića, antikvarnice su mesta na kojima se trguje starim knjigama i retkim umetničkim predmetima. One opstaju i ne menjaju se, iako ih ima manje u odnosu na prethodne godine. Vlasnica antikvarnice "Amber Fort" Olga Alimpić kaže da je rad u antikvarici porodični biznis koji traje već 40 godina. Ova mesta, kako ona kaže, posećuju i mladi i ima svoje kupce nevezano od godišta.

"To je mesto na kojem ljudi mogu da osete duh vremena koje nas je načinilo onakvima kakvi smo danas i ne ostavlja samo uspomene, već i istorijski pečat. Antikvarnicu posećuje puno mladih. Doduše, ne bih ih izdvojila posebno, jer ljude ova oblast interesuje ili ne, nevezano od godišta. Ovi predmeti mogu biti jako lepi pokloni. Tu dolaze ljubitelji i pasionirani kolekcionari, oni koji to prepoznaju i koji neguju sentencu da je lepota u oku posmatrača i da će ona, pored ljubavi, spasiti svet jednog dana", rekla nam je Olga Alimpić. 

Među studentima ima onih koji kažu da ne posećuju antikvarnice jer nemaju vremena, neki se nikad nisu interesovali, a postoje i oni koji ne znaju ni šta to mesto predstavlja.

"U antikvarnice baš i ne idem, idem na Najlon pijacu. Volim antikvitete, ali ne posećujem antikvarnice. Najlon ima dušu, moguće je cenkanje, nedeljno prepodne na Najlonu, neprocenjivo", glasio je jedan od odgovora. 

Kao što kažu naši sagovornici, antikvarnice uglavnom ostavljaju utisak mesta koje nije finansijski pristupačno mladim osobama. Međutim, vlasnica antikvarnice Olga Alimpić kaže da antikvari prate životni standard i zbog toga čine cene pristupačnim kako starijoj, tako i mlađoj generaciji.

"Pristupačno je, nije uopšte toliko skupo. Mi vodimo računa da cene budu prilagođene momentu u kojem živimo, finansijskoj mogućnosti, da budu tržišne, a ne stvarne. Imamo dosta turista, u svakom slučaju pazimo da menjamo asortiman, da uvek može nešto novo da se nađe i da to nije tako nedostupno i skupo. Ono što je starije od 100 godina, može se smatrati antikvitetom. Danas ljudi nude razne stvari, stare gramofone, telefone na žicu, koji ne mogu da se smatraju antikvitetom jer nisu dostigli to vreme da postanu artefakti dostojni stručne evaluacije", objasnila nam je sagovornica.

Iako su nam neki od sagovornika u anketi rekli da ne idu u antikvarnice, ipak ima i mladih koji posećuju ovo mesto, a ovo su neki od razloga zašto:

"Mislim da ih ima sve manje, jer cena predmeta mora biti proporcijalna vremenu, ali ih definitivno treba posećivati, jer su tu nalaze predmeti koji imaju posebnu umetničku vrednost", rekla nam je jedna studentkinja. 

"Estetski mi je jako lepo sve to da vidim, sviđa mi se to, kao i ljudi koji skupljaju takve stvari", glasio je jedan od odgovora.

Očekuje se da će budućnost antikvarnica biti ista kao i njihova prošlost. One predstavljaju nešto što je tradicionalno i autentično i ima svoje mesto u svakom vremenu, pa i u ovom našem.

Svetlana Paramentić