Društvo
Ko sve širi rodne dezinformacije
Novosadska novinarska škola nedavno je objavila Izveštaj o rodnim dezinformacijama sa preporukama za novinare i novinarke. O problemu rodnih dezinformacija u medijima razgovarali smo sa zamenikom urednika FakeNews Tragača Ivanom Subotićem.
Šta su zapravo rodne dezinformacije i po čemu se razlikuju od ostalih tipova dezinformacija sa kojima se susrećemo?
Rodne dezinformacije su lažni i manipulativni sadržaji koji specifično targetiraju seksualne manjine i žene. U odnosu na sve druge dezinformacije, one se razlikuju po tome što u sebi sadrže više predrasuda i stereotipa koje na neki način treba rasvetliti i demistifikovati.
Šta je ono što znamo iz dosadašnjih istraživanja u kontekstu toga ko su najčešći izvori rodnih dezinformacija, a ko najčešće mete?
Što se tiče meta, to su definitivno najčešće žene i LGBT populacija, a u poslednje vreme sve više i trans populacija. Najčešći izvori su portali sa manjom, ali prilično glasnom publikom koji su obično nacionalistički orijentisani i koji su u celom svom postojanju u sukobu sa takozvanim zapadnim, evropskim ili američkim vrednostima. Njima mogu podjednako da budu u fokusu klimatske promene, koje oni shvataju kao neku globalističku agendu, kao i postojanje nebinarnih ili trans osoba. Oni to sve stavljaju u jedan isti koš vrednosti i zbog toga se protiv njih bore određenim neutemeljenim tvrdnjama i rodnim dezinformacijama.
OBRATI PAŽNJU
Šta je ono što su studije slučaja koje je Novosadska novinarska škola sprovela pokazale - koje su to najčešće teme u vezi sa kojima se rodne dezinformacije pojavljuju u našem medijskom i online prostoru?
Tu je pre svega upotreba stereotipa i predrasuda. Zatim, imamo ad hominem nipodaštavanje, koje se često dešava u politici i aktivizmu. Imamo i primere dehumanizacije pripadnika i pripadnica LGBT pokreta i dehumanizacije feminističkog pokreta. To su neki narativi koji su prilično česti. Takođe, imamo i pozivanje na tradicionalne vrednosti i diskreditovanje evropskih vrednosti koje izvori rodnih dezinformacija baštine bez obzira na to da li se njihov sadržaj konkretno odnosi na diskreditaciju na osnovu pola i roda ili se odnosi na neke druge pojave u svetu. Na primer, jednako će se pozivati na tradicionalne vrednosti i diskreditovati evropske vrednosti ukoliko pišu o vakcinama protiv kovida ili ukoliko pišu o ratu u Ukrajini. Sve je to jedan veliki sukob Istoka i Zapada, tradicionalnih i nekih novih vrednosti u očima ovih izvora.
Šta su preporuke za novinare i novinarke kako bismo mi mogli da utičemo na smanjenje rodnih dezinformacija u javnom prostoru i sprečili njihovo dalje širenje?
Problem je u tome što se ovde suočavamo sa novinarima i novinarkama koji odbijaju da se prilagode preporukama kao što su ove koje smo objavili u našoj publikaciji, a koje se odnose na poštovanje novinarskog kodeksa. Tako da sumnjam da će redakcije ovih izvora želeti da se povećaju broj priča koje se bave ženskim i LGBT pitanjima, što se jeste jedna od preporuka. Ipak, i druge redakcije bi mogle nešto da učine, jer nekada vesti koje sadrže rodne dezinformacije odu i na mejnstrim portale. Oni treba da obučavaju svoje novinare za pisanje o osetljivim temama i marginalizovanim grupama. To je svakako neka konačna preporuka za medije jer, iako rodne dezinformacije često ostaju na manjim portalima, u slučaju alžirske bokserke Imane Kelif videli smo da one prodiru i do mejnstrim medija. Tako vidimo da su sportski portali nesnađeni kada je reč o izveštavanju o marginalizovanim grupama, da prave kardinalne greške i bez pouzdanih informacija određuju pol određenoj osobi. Zbog toga je poželjno za svakog, pa čak i za sportskog novinara, da prođe neku vrstu obuke koja se tiče izveštavanja o marginalizovanim grupama.
Ceo intervju sa Ivanom Subotićem poslušajte u plejeru:
I. Č.
