Kiselo-gorka budućnost posle pandemije

Koronavirus nas je uveo u nepoznato. Ta "terra incognita" koju nam valja, korak po korak, osvaja i ispunjava nas strahom. Ali uz strah od nepoznatog, obavezno ide i nada. Stoga se s pravom, od prvih dana pandemije, pitamo imamo li snage da svet posle ovoga promenimo na bolje. Naročito zbog toga što u ovoj situaciji svi nedostaci i sve manjkavosti sistema u kojem živimo, prosto vrište oko nas.

I dok očekujemo odgovore koji će nas približiti slici pravednijeg sveta, stižu procene kako bi pojedine strane života mogle da izgledaju posle pandemije.

Ekonomisti širom sveta najavljuju cvetanje delatnosti koje pružaju robu i usluge bez potrebe da stupe u fizički kontakt sa svojim kupcima. Mnogo jači će iz ove pošasti izaći Zum, Majkrosoft i ostale kompanije za virtualnu stvarnost poput Okulusa i Netfliksa. Takođe, oni upozoravaju da će promet na društvenim medijima porasti, ali prihodi od oglašavača trpeće zbog slabe potražnje.

Jedna od promena koje se očekuju jesu i medicinske inovacije poput telemedicine, odnosno dijagnostifikovanja na daljinu.

Takođe, svi univerziteti prilagodili su se okolnostima i predavanja preselili u online sferu, što bi u pojedinim slučajevima moglo da ostane trajno, jer bi studenti smanjili troškove studiranja, fakulteti održavanja. Globalne prmene bi mogle da uključe i mnogo tešnju saradnju država, a promene se očekuju i u drugim oblastima života.

U emisiji "Za i protiv" pokušali smo da nađemo odgovor na pitanje kakve se promene mogu očekivati u sportu i muzici, kao i u pružanju usluga.

Prema rečima Damira Bojića, autora emisije o istoriji fudbala "Na ivici ofsajda", sport je već počeo da doživljava krupne promene samom činjenicom da neće biti Olimpijskih igara, kao ni Evropskog prvenstva u fudbalu. Sve to, u okolnostima kada su bezmalo sva evropska klupska prvenstva suspendovana do daljnejg.

"Prvi put nešto što nije rat odlaže sportska takmičenja, poput prvenstva u fudbalu i sport će morati da se prilagodi. Špekuliše se sada održavanjem utakmica u zatvorenim prostorima, izgradnjom nekakvih drive in mesta na kojima će utakmice moći da se gledaju kao u bioskopu, ali to je nešto što će logika kapitala da uredi, pre nego logika sporta. Očekujem da će sve promene ići iz ekonomskog, a ne sportskog ugla", kaže Damir.

Prema njegovim rečima, promene dolaze i kod samih sportista.                                                        

"Do sada sam imao utisak da fudbaleri misle da ne dele ovaj svet sa nama, da su nekako izdvojeni, a sada vidimo kako i oni shvataju da sa nama dele zemlju, jer su sada dotaknuti realnošću. Ova situacija može da nas potakne da porazmislimo o tome na koji način preraspoređujemo novac i da vidimo da li nam je važnije da imamo funkcionalno zdravstvo ili su nam prioritet sporedne stvari, poput sporta", objašnjava Damir.

Nije samo sport u nevolji. I muzička industrija uzdrmana je iz temelja. Koncerti i muzički festivali se otkazuju, a da niko ne može da nam garantuje kada će se vratiti. Marko Dorić iz benda Wolfram ima veoma zanimljiv stav o tome kako će se njegov angažman nastaviti.

"Planovi svim muzičarima su potpuno poremećeni. Lično biram da gledam ovu situaciju kao priliku za nove ideje koje mogu da realizujem u ovim okolnostima. Covid-19 mi ne deluje kao neka binarna tačka gde, kad neko dostavi vakcinu, sve će se vratiti na staro, ali neće. Muzička industrija tek treba da vidi koliko će biti pogođena. Festivalska sezona je dovedena u pitanje, a čitao sam izjavu jednog virusologa koji je rekao da se virus brže širio na mesta na kojima je bilo sviranja i pevanja. U Americi su festivali potpuno suspendovani možda čak i sledeće godine. Ako niste neki Ed Širan ili Bijonse, ovo će vas ozbiljno pogoditi, jer su upravo festivali jedan od najvećih izvora prihoda koje imamo", kaže Marko.

Prema njegovim rečima, hard copy prodaja je odavno u padu, novac od tantijema je presušio kada su zavtvorene kafane i klubovi i jedino što ostaje jesu online platforme.

"Neophodni su pozamašni klikovi da bi se tu nešto zaradilo, ali prilika svakako postoji i nije smak sveta. Zanimljivo mi je da su sada muzičari starog kova, koji su po pravilu bili hedlajneri na festivalima, stavljeni u njima nepoznat položaj. Najviše izlaze na videlo muzičari koji dobro barataju čarima tehnologije, socijalnih mreža, što verujem da mladima mnogo bolje polazi za rukom. Baš me zanima kako će biti kada takav vid komunikacije i konzumiranja sadržaja dobije na još većem presedanu", kaže Marko.

Drugačiji kod ponašanja i promenjen svet očekuje i frizerka Ema Stojkov koja kaže da su pružaoci zanatskih usluga, koje podrazumevaju blizak kontakt sa klijentima, najozbiljnije pogođeni pandemijom.

"Možemo da pričamo o preventivi, higijeni, strahu i bilo čemu drugom u vezi sa koronavirousom, ali ključna stvar u našem poslu je poverenje. Ne samo kod nas frizera, već i kod manikira, pedikira, masera… Govorim o poverenju u to da će ljudi kod nas dobiti kvalitetnu uslugu. Sada moramo da igradimo drugu vrstu poverenja, a to je da su naši saloni bezbedni za mušterije. To nije nimalo lako i već sam se naslušala pitanja od mojih starih mušterija na koji način mislim da ih zaštitim od osobe koja je tu bila pre njih", objašnjava Ema.

Ona kaže da će saloni ubuduće morati bitno drugačije da funkcionišu, da će se insistirati na stogom poštovanju zakazanih termina, na stalnoj dezinfekciji, što će dodatno da košta.

"Kada razmišljam o tome šta me čeka sada kada ponovo dozvole rad i nama, više mi je u glavi neka kiselo-gorka budućnost nego slatka", kaže naša sagovornica.  

Promenama koje nas očekuju pozabavili su se i futuristi. Američka televizijsko kuća ABC prenela je priču o mišljenju dvoje futurista o poslovima koji bi mogli biti od koristi posle pandemije. Futuristkinja tehnologije Šara Evans iz Australije rekla je da će u budućnosti mnogo veću ulogu imati upravo futuristi, stručnjaci čiji je posao da predvide događaje, a naročito ono što bi ti događaji mogli da izazovu u različitim delovima društva.

Šara Evans je najavila da će u budućnosti postojati velika potražnja za stručnjacima koji mogu da prate da li se podaci građana koriste na odgovarajući način.

Na malo nižem nivou, Evansova je špekulisala o potencijalu za nova radna mesta koja će nam pomoći u našim novim načinima života, kao što su: stručnjaci za lični ekonomski oporavak ili savetnici za jačanje imuniteta, koji pomažu ljudima da održe imuni sistem u vrhunskom stanju.

Futurista iz Švajcarske Gerd Leonhard, čiji klijenti uključuju velike kompanije kao što su Google, Soni i Visa, vodi kompaniju koja je specijalizovana za organizovanje konferencija na kojima se okupljaju futuristi. On kaže da je uloga futuriste da široko sagleda današnje trendove i podatke, da bi opisao šta bi se moglo dogoditi u budućnosti. Oni mogu uključivati prognoze vremena, ekonomiste, političke komentatore, pa čak i pisce naučne fantastike.

On ubuduće očekuje povećanu globalnu saradnju, široko prihvaćen rad na daljinu, slom putničke industrije, razvoj tehnologije za daljinski rad, što će ubrzati digitalnu ekonomiju.   

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.K.