Povratak korone: Kome verovati?

Poslednjih meseci je zaista izlišno govoriti o tome koliko je zdravlje važno, posebno u vreme pandemije koronavirusa. Nakon ukidanja mera i vanrednog stanja, mnogi su pomislili da je virus pod kontrolom i da je rizik manji nego ranije. Međutim, posle mesec i po dana "u normali", sada opet stižu vesti o potencijalno oštrijim merama, jer je očigledno da Covid-19 nije otišao.

U emisiji "O tome se priča" govorili smo o tome kako se ponovo nositi sa onim što čitamo, slušamo i gledamo. Kakve informacije dolaze do nas, kome da verujemo i da li su zaista mladi ti koji su najneodgovorniji prema sebi i drugima.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru.

Ako ste nervozni zbog toga što se život vraća u stanje pripravnosti, niste sami. Razmislite o tome koje probleme i strahove možete da rešite i radite na upravljanju svojim emocijama. Psiholog Radomir Belopavlović kaže da je važno da ljudi znaju da je u redu da potraže pomoć, ukoliko im je teško da se sami nose sa strahovima ili problemima prilagođavanja.

"Ljudi iz naše struke su pripravni upravo na ovakve situacije. Iz perspektive struke, lekovito deluje suočavanje sa strahovima, koje može biti postepeno, dok najveću štetu pravi neracionalno izbegavanje situacije ili problema. U prvom redu je razumljiv strah od zaraze, koji jeste u značajnom padu. Drugo, to su strahovi, odnosno, strepnja vezana za ekonomske posledice. Treće, posebno kod pojedinaca koji imaju određene predispozicije, može se javiti opsesivan strah od zaraze i prljavštine. Može se javiti i strah od ponovnog izlaska napolje, PTSP kod osoba koje su imale teže forme bolesti. Na kraju, tu su i strahovi podstaknuti idejama zavere ili drugim teorijama koje povećavaju doživljaj neizvestnosti i ugroženosti", objašnjava Belopavlović. 

Dezinformacije mogu biti teško uočljive. To može biti i kombinacija tačnih i netačnih vesti. Na primer, tačne informacije o pranju ruku i merama socijalne distance, pomešane sa lažnim detaljima o koronavirusu ili merama zaštite. Pogotovo kada pomešani signali i informacije stižu od nadležnih i struke.

Sa našim mladim sugrađanima razgovarali smo o ponovnoj prisutnosti koronavirusa. Većina naših sagovornika smatra da se povećanje broja zaraženih moglo očekivati jer su masovna okupljanja dozvoljena ranije nego što je trebalo. Takođe, mnogi tvrde da u nadležne više nemaju ni malo poverenja. Izdvojili smo nekoliko odgovora:

"Zaista mislim da virus uopšte nije nestao. Bilo je apsolutno isto kada su ukinuli vanredno stanje, ali se to sve zataškalo zbog izbora. Sa te strane sam jako besna na državu u kojoj živim, jer ne mogu da verujem da su izbori bili nešto što je bitnije od života građana ove zemlje. S druge strane, smatram da svi moramo da se zarazimo, kako bismo stekli kolektivni imunitet i kako bi virus oslabio. Očekujem da u narednom periodu još više ljudi bude zaraženo. Nosim masku tamo gde treba".

"Iskreno, ne znam kako da reagujem, zato što u jednom trenutku sve ide u neku normalu, dok se u drugom potencijalno vraća drugi talas. Mislim da prvo svi kolektivno moramo da razmislimo u kom smeru želimo da idemo, ovo samo doprinosi oštećenju našeg mentalnog zdravlja".

"Iskreno me ovo sve uopšte ne čudi, mislim da smo svi znali da će do ovoga da dođe kada se završe neka bitna pitanja, koja su se završila. Mere poštujem kao što sam i pre, ništa se specijalno nije desilo, niti promenilo".

"Pandemija je iskorišćena u političke svrhe na vrlo beskurpulozan način. Mislim da su zbog toga ljudi besni i da će u narednom periodu možda čak i namerno da bude nedisciplinovanih, na žalost i na štetu svih nas. Došlo je do toga da je javno zdravlje manje važno od toga da se manipuliše brojevima i očuva nekakva iluzija dobrog stanja i mira u društvu. Ja lično izbegavam veća okupljanja, ali ne vidim kao će ljudi toga da se pridržavaju, ako su se oni koji donose i sprovode mere sami o njih oglušili na naše oči, pred kamerama".

Na kraju, jasno je da u ovom trenutku postoji dosta problema koje ne možete da rešite. Ali zato možete da razumete kako i zbog čega se javljaju određeni osećaji. Potražite zdrave strategije za suočavanje sa svojim emocijama i vodite računa o sebi i drugima. Budite odgovorni i proveravajte informacije do kojih dolazite ili kojima ste okruženi.

 J.M.