Mnogo mladih ljudi tokom pandemije mora da radi

Vanredna situacija u našoj zemlji između ostalog uticala je na to da su se mnogi odlučili za rad od kuće. Obavljanje posla na ovaj način doprinosi sporijem širenju virusa covid-19, bezbednosti ljudi, ali i upoznavanju sa nekim novim digitalnim veštinama. Na žalost, nisu svi u mogućnosti da rade od kuće, a razloga za to je mnogo. Preduslov za koliko-toliko bezbedno obavljanje posla na radnom mestu jeste zaštita u vidu maski, dezinfekcijskih sredstava i poštovanja mera koje predlaže Svetska zdravstvena organizacija. Iskustva ljudi koji rade tokom ovakvog stanja u našoj državi su različita.

Olivera G. (30) radi u apoteci u kojoj je skraćeno radno vreme. Kaže da u lancima apoteka gde i ona radi, nisu oslobođeni rada vikendom.

"Mi smo od firme dobili vizire koji prekrivaju celo lice i rukavice, asepsole i alkohole za dezinfekciju. U apoteku odjednom smeju da uđu najviše dve osobe, zavisno od kvadrature. Držimo konstantno vrata otvorena, bez obzira na vremenske prilike. Zaštitno staklo na recepturi, pultu, nemamo. Koliko sam primetila, retko koje apoteke to danas imaju. Kolege iz nekih drugih konkurentskih apoteka nisu čak ni maske i rukavice dobili", kaže Olivera.

Ona kaže da se loše osećaju zbog celokupne situacije i da se radi jačim intenzitetom i napornije nego ikada pre.

"Pritom, čovek uplašen za svoje zdravlje najverovatnije će prvo doći u apoteku, a ne kod lekara. Tako da nas psihički ubijaju sva ta tenzija i panika i to što se konstanto ponavljamo, kao papagaiji. Ja, koja radim u malom mestu, u ne tako prometnoj apoteci, do sada sam bar 3.000 puta objasnila da nema maski, asepsola, alkohola i da ih ne krijem nigde ispod pulta", kaže Olivera i dodaje da su mnogi artikli deficitarni, uključujući čak i toplomere.

Alisa Fantast (20) radi kao krojačica za modnu dizajnerku. Kaže da do posla ide biciklom, jer bi inače menjala dva autobusa.

"S obzirom na to da je trenutno lepo vreme, mogu da odlazim na posao, ako bude padala kiša moraću drugačije da se organizujem. Gazdarica je sa svojom porodicom, a mi radimo. Pravile smo maske za Klinički centar u Novom Sadu. Ne plaćaju nas ni više ni manje, funkcionišemo kao i uvek. Imam samo tri koleginice. Generalno, nismo velika firma i radimo koliko možemo", ističe Alisa.

Poštar Zoran Popnovakov kaže da su kolege i on imali dnevno na desetine kontakata sa ljudima, bez ikakve zaštite, od kada se virus pojavio kod nas. Tek nedavno poštari su dobili maske i rukavice.

"Do sada smo se mogli zaraziti nebrojeno puta, a i na dalje rizik ostaje, samo je umanjen. Mnogo ljudi je na bolovanju. Hroničnim bolesnicima i samohranim roditeljima je odobren godišnji odmor, koji bi trebalo da se pretvori u plaćeno odsustvo. Disciplina je vrlo niska, ali to tumačim teranjem inata poslodavcu. Biće jako veselo ako sledeće penzije i one koje se isplaćuju preko banaka, koje se očekuju oko 25. u mesecu, budu nosili poštari", kaže Zoran i dodaje da ne zna kako to da se izvede, jer je kako on kaže "malo poštara, a previše penzionera".

Majka jednog vozača kamiona (30), koja je želela da ostane anonimna, kaže da njen sin vozi tovar od, kako ona priča, ključnog značaja za našu državu - papira.

"To, naravno, mora da se dostavi. Zaštita? Flašica alkolola koju mu je majka spakovala. Njemu je dobro u kabini, dok je tu. Jede gde stigne, ne kupa se nigde, javni wc je rizik i sve to, zašto? Plata se obračunava na osnovu pređene kilometraže, znači, za celodnevno čekanje na granici ili karantin - kilometraža stoji", kaže ona.

Ima i onih kompanija, koje su svojim radnicima obezbedili maksimalnu zaštitu. Đina Nedović (23) kaže da su se njeni poslodavci potrudili da obezbede sva sredstva za dezinfekciju i bezbedan put od posla do kuće.

"To znači da je na svim ulazima obezbeđen asepsol ili alkohol. Većina nas je sama sebi obezbedila zaštitne rukavice i maske, jednostavno, nema ih toliko da kompanija može da obezbedi svim zaposlenima. Čekamo i dalje da stignu u Srbiju i pridržavamo se rastojanja koje je preporučeno. Priroda mog posla jeste da radim s ljudima i da sam u ovim uslovima neko ko prosleđuje informacije i učestvuje u organizaciji i sprovođenju ovakvih 'akcija'. Tokom radnog vremena imam kontakt s ljudima, ali kako sam i prethodno rekla - udaljeno i zaštićeno", kaže ona.

Đina dodaje i da se ne plaši, ne oseća strah, ali da povremeno oseti nelagodnost zbog količine negativnih informacija, koje kako ona kaže, dobija na svakodnevnom nivou.

Povećan obim i intenzitet posla je i u pekarama. Tanja Stojšić (27), koja radi u jednoj, kaže da su im od početka ove situacije obezbedili sve što im treba za rad.

"Tenzije i panike nema, ni kod radnika ni kod poslodavaca, svi su i dalje raspoloženi. Osim promene radnog vremena, nema nikakvih drugih promena. Ne dolaze non-stop da nas proveravaju, a ako i dođu, pitaju nas da li nam nešto treba od sredstava za zaštitu. Kod nas je dozvoljeno da po dve mušterije ulaze u pekaru i većina to poštuje", kaže Tanja.

Nove odluke o vanrednim merama u našoj zemlji stižu na dnevnom nivou. Preporuka je za sve one, koji mogu da rade od kuće da tako i rade. Nedavno je počela akcija aplaudiranja lekarima, svake večeri u 20:00h i to sa punim pravom. Deo ovog aplauza zaslužuju svi oni, koji iz bilo kog razloga moraju da dođu na svoje poslove tokom ove pandemije, bez obzira da li imaju sve što im je potrebno da budu bezbedni ili na žalost, nemaju,

J. Božić

ilustracije: Pixabay.com