Zašto uopšte ne treba jesti sneg

Znate izraz: Nemoj jesti žuti sneg. Na nesreću, novo istraživanje objavljeno u časopisu "Environmental Science: Processes & Impacts" pokazalo je da ne treba da jedete nikakav sneg, ako možete to da izbegnete. Otkriveno je da se sneg ponaša kao veoma dobar "slivnik" za sitne čestice koje dolaze primarno iz auspuha automobila, tako da je svako konzumiranje snega kao da ste pojeli sladoled sa ukusom zagađenja.

Zagađenje vazduha ubija, pa oko 3.3 miliona ljudi umre godišnje od inhalacije toksičnih i skoro nevidljivih čestica, podaci su iz Ujedinjenih nacija. Kina, čija prestonica konstantno pati od zagušljivog smoga, broji 1.4 miliona takvih smrti. Svetska zdravstvena organizacija uskoro će da objavi izveštaj o tome koliko je ljudi umrlo od "man-made" fenomena – najavili su da će to proglasiti "vanrednim stanjem javnog zdravlja".

Stoga, učenje o različitim načinima na koji se zagađivači vazduha apsorbuju jeste važno, jer naučnici dobijaju detaljnu sliku o tome koliko čestica ostaje u vazduhu koji udišu ljudi i životinje i koliko se infiltriraju u druge delove životne sredine, pa će na indirektan način da utiču na ljudsku populaciju. Tim istraživača sa McGill univerziteta u Montrealu u Kanadi odlučio je da istraži sposobnost snega da apsorbuje zagađivače.

Mešali su različite tipove snega sa kombinacijom zagađivača koji se obično mogu naći u izduvnim gasovima automobila i mogli su da ispitaju koliko je tog zagađenja ostalo u snegu. Našli su da nakon samo jednog sata izlaganja izduvnim gasovima, nivo zagađivača u snegu povećao se veoma mnogo, a toksične čestice bile su zarobljene u ledenim česticama ili rastvorene u istopljenoj vodi. To znači da je sneg dobar "slivnik" za izduvne gasove.

Šta se dešava kada se sneg istopi? Zagađivači ili ostaju u vodi ili ponovo odu u vazduh.

Izvor: IFLScience.com