Zorana Arunović: Dozvolite sebi da pogrešite
Evropska šampionka u streljaštvu Zorana Arunović od nedavno nosi i titulu prvakinje Srbije, nakon što je u Kraljevu osvojila zlatnu medalju u gađanju vazdušnim oružjem. Ova mlada sportistkinja za sada ima tri evropska zlata i mnogi je smatraju najboljom sportistkinjom u državi.
Nakon toliko osvojenih medalja da li izlaziš samouvereno na borilište?
Pa ne, mislim barem da ne istupam tako, ali svakako izlazim sa onim znanjem da idem na takmičenje i da imam neki nivo koji mogu da održim. Ne brinem se previše i znam da ako možda ne bude onako kako ja priželjkujem, u najboljem slučaju i dalje imam šansu da odem u finale, a u finalu je sve moguće i da budeš osmi i da budeš prvi.
Streljaštvom si počela da se baviš 2001. godine, koliko je taj sport tada bio popularan?
Pa generalno nije bio popularan, ali bio je kod mene kući. Sestra je počela da se bavi time šest godina pre mene. Naravno, bila je popularna Jasna Šekarić koja je svima bila idol i mislim da je sasvim normalno da osoba sa toliko olimpijskih medalja bude idol mladima i bio je logičan sled da krenem sestrinim stopama. Jedna od mojih omiljenih medalja je medalja u ekipnoj konkurenciji koju sam uzela sa Jasnom i Jelenom u ekipi, to je bilo srebro na Svetskom prvenstvu 2010. godine.
Da li je streljaštvo popularnije danas, nakon 16 godina?
Ono što mogu da kažem jeste da sam bila svedok kako je streljaštvo opet došlo na velika vrata sa osvajanjem bronzane i srebne medalje na Olimpijskim igrama i stvari su počele da se menjaju na bolje za nas.
U isto vreme ti si i student, koliko je bitno obrazovanje u svetu profesionalnog sporta?
Uh to je teško pitanje, pošto ja jesam student, međutim, mislim da sam malo predugo student, jer sam i dalje apsolvent Filološkog fakulteta i to već osam godina. To je nešto što treba da promenim na bolje, ali smatram da je vrlo bitno da svaki čovek ulaže u svoje obrazovanje, Međutim, smatram i da je sportistima teže, jer imamo malo drugačiji raspored. To su vrlo često po dva treninga dnevno koji iziskuju snage, uz česta putovanja. Dosta je teško uklopiti fakultet i sport, ali je to nešto čemu bi svi trebalo da težimo i da zaokružimo i taj deo našeg života.
Dešava se da se sportisti žale na stanje u klubovima, da li je kod vas slična situacija?
Uh, još jedno teško pitanje. Situacija je daleko od dobre, neću da kažem da je loša. Sada sam u vrlo slavljeničkom raspoloženju pa ne bih da kvarim intervju, svakako da je situacija što se klubova tiče daleko od idealne i daleko od dobre, ali to je nešto sa čim smo naučili da radimo, znamo da je tako i guramo dalje. Naravno, što se tiče reprezentacije tamo imamo veliku podršku i Ministarstva i Olimpijskog komiteta, tako da van okvira kluba smo dobro podržani i možemo da treniramo negde drugde kad u Srbiji nema prilike.
Koji bi savet dala budućim profesionalnim sportistkinjama?
Ako želi da uspe u sportu, da će morati da podnese žrtve i da je to sasvim u redu. Ne otići na jednu ili dve ekskurzije nije kraj sveta. Ako čovek želi da bude najbolji mora da se posveti tome, ali i ako niste najbolji treba da date sebi šansu. To je neko moje najsvežije iskustvo, jer sam bila blizu toga da prekinem sa sportom, dala sam sebi jos jednu šansu i evo ta priča traje i dalje.
Celokupan intervju poslušajte ovde
L.K.
foto: Lepota i zdravlje; Zorana Arunović, Univerzitetski Odjek
