Žensko stripovedanje

Inspirativne ilustracije/radove Sonje Bajić upoznali smo kroz njen blog "Kakva ženska". Ove godine, konačno nam se ukazala prilika da vidimo Sonjine izabrane ilustracije na jednom mestu, u formi knjige u tvrdom povezu po imenu "What My Girlfriends Told Me". Povodom izlaska tog izdanja (Kreativni Centar, Beograd), ali i knjige "Kakva ženska", otvorena je i izložba "Kakve Ženske" u beogradskoj galeriji Papergirl na kojoj su predstavljeni radovi koji su učestvovali u procesu stvaranja i inspirisali da ove knjige nastanu.  

Tamo ćete doživeti Sonju kroz njene vedre i živopisne stilove i printove, originalne zapise iz svezaka, notesa, dnevnika, vezova... Ali, prvo da saznamo šta su to njoj njene prijateljice ispričale.

Čime si se vodila dok si pisala knjigu "What My Girlfriends Told Me" i pod koji žanr možemo svrstati ovaj naslov? Pošto domaća publika knjigu ne može da pročita na srpskom jeziku?

Knjiga je objavljena u Londonu, u izdanju "September Publishing". U pitanju je jedna mala ali jako moćna izdavačka kuća. Super su kako ekipa, a ja sam veoma zadovoljna njihovim radom. Izlazili su mi u susret, puni su podrške i odlično su organizovani. Da se ispravim – organizovane! U pitanju su sve dame. Čitava knjiga je, kada se prevede naslov, mesto gde sam sakupljala i zapisivala sve dobre stvari koje sam čula od svojih drugarica. Ja to stvarno zapisujem, imam gomilu svesaka sa tom tematikom. Prošla sam kroz veliki broj notesa, raznih agendi, poruka sa Mesindžera, mobilnog telefona, Fejsbuka, mejlova... Sve što sam mogla naći dok se ta knjiga stvarala. Onda sam crtala i ilustrovala te devojke – moje prijateljice i njihove poruke. Dakle, jedna strana zapravo sadrži sliku jedne žene uz odgovarajući citat, izjavu ili komentar. Često me ljudi pitaju da li se zaista radi o stvarnim osobama. Naravno da je odgovor uvek potvrdan, jer su u pitanju žene koje su obeležile nešto u mom životu. To mi je vrlo inspirativno.

Da li je to neka vrsta prijateljskog dnevnika?

Možda je tako. Generalno volim da kažem kako se bavim nečim što na engleskom ima naziv "Visual storytelling". Recimo, juče sam probala super so i čim sam se vratila kući, nacrtala sam tu so, uz moju premisu o njoj. To možda sad zvuči pretenciozno, ali je to zapravo vizuelni dnevnik. Često sam nailazila na dnevničke zapise koji su se desili u komunikaciji sa prijateljima.

Da li život onda izgleda zanimljiv, provučen kroz svakodnevne savete i impresije?

Da, ja tako i funkcionišem. Mislim da je jako lepo kada odlučite da pronalazite značenja u slučajnom otkrivanju stvari. Tako možete i da ulepšate svakodnevicu. Naročito sada u jesen, kada je lišće žuto, sve je toplo i kada možete da uživate u čaju, recimo. Treba da se trudimo u takvim stvarima.

Sonja Bajić

Književna ilustracija je veoma napredovala, ona je ponovo aktuelna u tom vizuelnom ugođaju.

Rekla bih da je ilustracija već nekih desetak godina u centru pažnje. To je super, jer ima dosta žanrova i stilova i svako ko to voli može da se pronađe i iskaže. Mislim da je moja nova knjiga vrlo aktuelna. I na sreću i na žalost. S obzirom na pokret #metoo i na neke grozne stvari koje su otkrivene zahvaljujući tom pokretu. Ipak, danas je interesantan taj istorijski momenat kada se žene stvarno podržavaju, ohrabruju i pomažu. Za početak, jako je lepo što se o tome više priča nego pre.

Da li i tebi ovakva vrsta oglašavanja pomaže, kako bi tvoj rad nešto bitno prouzrokovao?

Vaspitana sam tako da se o tim temama stalno može pričati. Uvek su to bile konkretne teme i to je meni važan sistem vrednosti u komunikaciji. Kada gledamo neku širu sliku, govorim o ljudima koji rade dobre stvari za neko bolje sutra. Jako mi je drago i što se strip razvija kao mesto u kom svako može da se pronađe. Šta god to bilo. U mom slučaju, to vizuelno pripovedanje je totalno prešlo na žensku priču, ali isto tako puno crtam mape, kreiram književne omote... Puno različitih stilova obrađujem i mislim da je taj ženski opus samo deo cele priče.

Detalj sa Sonjine izložbe "Kakve ženske"

U nastavku poslušajte deo intervjua sa Sonjom Bajić

Dušan Majkić

Fotofrafije: Lizi Vudman