.
Trenutno
Sajt dana
 Novinari O radija
Društvo / Intervju

Velikić: Mladom čoveku koji misli svojom glavom ne može biti lako

05.04.2019.

Dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, pisac Dragan Velikić nedavno je boravio u Novom Sadu gde je u okviru tribine održane na Filozofskom fakultetu razgovarao sa studentima o svojim knjigama, ali i o raznim zanimljivim stvarima iz njegovog života. Uskoro se očekuje i objavljivanje Velikićevog novog romana, a studente su podjednako zanimali svi njegovi prethodni radovi

.

"Osećaj je bio fantastičan, desila se neka sinergija sa ovim mladim ljudima, a i sve je bilo jako lepo organizovano. Imao samo u karijeri mnogo ovakvih susreta, publika je ovde bila super i baš je bilo jedno ispunjeno veče", rekao nam je posle tribine poznati pisac.

Pisali ste o mnogim stvarima o kojima dosta često drugi ne smeju ni da razmišljaju. Šta je vaš utisak, šta je ono što mlade ljude najviše zanima?

To je dosta široko pitanje. Šta njih najviše zanima? Mislim da ih najviše zanima egzistencija, kao i svakog mladog čoveka. I u kojoj meri on to može da ispuni. Na žalost, te generacije koje sada ulaze u život nemaju neku perspektivu. Iako je svako kovač svoje sreće, jedno je ono što je individualno, ali potpuno drugo su uslovi koje imaš na bini, pozornici koja ti je, sticajem okolnosti, dosuđena. Možeš naravno da menjaš pozorište, tj. državu. Ne znam. Mladom čoveku koji misli svojom glavom danas ne može biti lako.

Šta je onda najveći problem mladih, možda i šta je rešenje?

Sigurno je najveći problem to što nemaju perspektivu. I tako je u bilo kom sektoru. Mlad čovek, ako nema perspektivu, ide tamo gde je ima ili gde će je dobiti, stvoriti. Zato i nije slučajno što mladi ljudi u jednom strašnom broju odlaze iz naše zemlje. Ova situacija, kako se ne menja, a ne menja se, šta je drugo ostalo? Svako ima prava da živi kako želi, ukoliko ne ugrožava druge. Mlade ljude ne možete isfolirati, oni najbolje znaju. Posebno se to odnosi na ljude ovde, koji nisu maženi i paženi. Kao kad naučite da plivate na brzim vodama. Onda ste plivač. Tako i generacije koje stasavaju u današnje vreme u Srbiji itekako znaju, pod uslovom da nisu hipnotizovani tzv. rijaliti programima i da ne pripadaju pojavama nego ljudima.

velikicb jpg

Koji od problema koje imamo kao društvo vas najviše dotiče, zanima ili nervira?

Svakodnevno posmatram život i već neke tri godine pišem kolumne u NIN-u. Kroz to se očistim i kažem ono šta mislim: U cara Trojana kozije uši. To je jako važno, a onda sam mnogo opuštenijij da pišem literaturu. Sve to gledam kroz sebe i reagujem. Svaki umetnik ima upravo to u sebi. U pitanju je klasična akcija - reakcija.

Šta su vam nagrade koje ste dobijali značlike tokom karijere?

Nagade znače, jer skrenu pažnju na određenu knjigu. Ali ja sam pisac koji nije razmažen nagradama. Za svoj prvi roman dobio sam naragu "Miloš Crnjanski", a onda je prošlo 20 godina. Zbog političkog stava, za vreme raspada zemlje nisam dobio ni jednu nagradu. Prema tome, 20 godina ništa, tako da me nagrade nisu formirale. Onda se desilo da sam dobio par nagrada, među njima i dve NIN-ove, pa me sad predstavljaju kao dvostrukog dobitnika. Nagrade znače, ali one ne mogu stvoriti pisca.

NIN-ova nagrada je jedna od retkih koja je kroz sve ove godine zadržala nivo i značaj. Šta odvaja nagrađeno delo od onog koje ne dobije nagradu?

To je večito pitanje. Ja sam pet puta bio u finalu, a tek šesti put sam je dobio, za delo "Ruski prozor". Svaka knjiga baca senku ili svetlo i na prethodne. U jednom trenutku, pisac ili ima delo i prepoznatljivi svet ili nema. Sad, uspeh dođe i prođe, čak mislim i da, ako nagrade dođu previše rano, mogu da budu loše za pisca. Ja volim to ovako da kažem - ništa nisam dobio preko crte. I mislim da je to najbolje i najzdravije za jednog umetnika. Bolje da je potcenjen, nego precenjen. Od potcenjenosti može da se stvori jedna vrsta enegrije, dokazivanje, dok je precenjenost peta kolona u umetniku.

velikicc jpg

Jedno vreme ste bili na poziciji da selektujete odeređena dela koja će se objavljivati. Koliko je to teško i kako izgleda odabirati i procenjivati tuđa dela?

To jeste teško. Nije jednostavno nekom reći "ej, znaš, tvoje delo nije dovoljno dobro". Ali jednostavno, ja zaista ne lažem. Kad je u pitanju tako nešto vrlo sam škrt na komplimentima i ono što mi se dopadne, time mašem. U vreme dok sam radio u izdavačkoj kući Samizdat B92 u periodu od '94. do '99. zaista smo objavili i domaće i strane autore iza kojih stojim i dan danas. Bila je to, po viđenju mnogih ljudi jedna veoma uspešna edicija. 

Koliko je danas potrebno hrabrosti da se kaže svoje mišljenje?

Mislim da je to kao i u svim vremenima. Mada, mislim da to nije hrabrost. Kada drugi izbor sebi ne dajete, kada se ne opredelite za laž, onda je sve to prirodno. Meni je toliko prirodno da kažem i napišem ono što mislim, da iza toga stojim i branim. Bez toga ne bih imao unutrašnju koherentnost. Ipak, danas dosta ljudi od toga zazire, zato tako i živimo. Takvi kompromisi unižavaju čoveka, smanjuju ga. Ništa nije tužnije nego kad vidim nekoga da je manji nego što mu je Bog dao.

Koji biste detalj iz svog života izabrali kao najhrabriji?

Teško je odabrati neki hrabriji od manje hrabrog detalja ili događaja. Uvek sam i pisao i radio onako kako mislim. Sebe sam od 1991. i kao političko biće istesao da svako zna šta je moja vertikala i da može da prepozna moj tekst. I to mi je zaista važno.

Pretpostavljam da vam sve knjige koje ste napisali podjednako znače. Koja je ipak ona na koju ste najponosniji kad vas pogleda sa police?

Mislim da sam pisac različitih knjiga. Nemam neke viškove i dosta sam se kroz karijeru menjao. Menjam se i dalje a to će i novi roman "Adresa" pokazati. To je, inače, roman o Beogradu. Ako treba da odaberem, možda mi je "Bonavia" najdraža knjiga. Tu su naravno i "Ruski prozor" i svakako "Islednik", koji je moja najuspešnija knjiga do sada.

U kom smeru mislite da će ići vaše istraživanje u narednom periodu?

Uh, to stvarno ne znam. Tek sam završio ovaj roman i nekako se uvek očistim od svega kada završim sa radom na jednoj knjizi. Potpuno zaboravim sve i tek onda počinjem sa nečim novim. A to novo nemam ni kao ideju. Ono što sigurno znam je, da će nešto biti.

Razgovor sa Draganom Velikićem u okviru emisije "Dnevna soba" možete preslušati u plejeru:


Jovan Marjanović

.
Ekologija je najozbiljnija tema kojom ćemo morati da se pozabavimo na putu ka Evropskoj uniji, a ta tema ne dobija ni malo prostora…
.
Goran Rakić ima 26 godina i dolazi iz Obrenovca. Ovaj veoma talentovani momak je diplomirao animaciju na Fakultetu primenjenih umetnosti…
.
U okviru promocije predstojećeg Arsenal festa Maja Cvetković i njen bend E-Play svirali su širom Srbije najavljujući deveto izdanje…
Program
Kalendar događaja
Jun 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
     
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?