Umetnost rasterećenosti

Beogradski pisac Goran Stojičić napisao je svoju prvu knjigu "Besani" 2016. i ona je postala hit preko noći. U pitanju je multimedijalna zbirka od 35 priča, uhvaćenih u sjajnoj atmosferi iskrenih emocija i odgovarajućeg životnog saundtreka. Kako Goran ističe, "Besani" je kompleksno štivo, a tema koja je zajednička za sve priče je ljubav. Njegov novi roman "Slučaj Danil Harms" trebalo bi da se pojavi knjižarama u oktobru ove godine. Spremite se na otkrivanje simbolike fantazije, na putu neprestanog menjanja kursa života i ličnog identiteta. 

Vreme je za nove priče. Koja vrsta inspiracije stoji ovoga puta iza vašeg kreativnog procesa, s obzirom da naslov direktno aludira na Danila Harmsa?

Da, u pitanju je moja stara ljubav. Danil Harms (1905 - 1942) je i svojom knjigom "Slučajevi" pokrenuo moju želju za pisanjem, još kada sam bio srednjoškolac. Dosta toga se promenilo u međuvremenu. Promenio sam stil, pisao o nečemu drugom... Međutim, nakon knjige "Besani" odlučio sam da mu se definitivno vratim a tako i zahvalim za to što me je uveo u svet književnosti. To je stvarno bilo odigrano na bezazleni – naivan način. Uz tu zahvalnost, novom knjigom sam hteo i da ponudim još nešto, jer smatram kako čovek/pisac mora stalno da se menja i da tako sebi zadaje nove zadatke i ciljeve.

Nova knjiga "Slučaj Danil Harms"

I novi će roman, kao i prvenac, biti u formi kratkih priča. Da li je ovoga puta u pitanju drugačiji žanr? Prema vašim rečima, prisutan je i povratak na prvobitnii stil pisanja.

Tako je. Ja sam se, na neki način, vratio, ali ne toliko stilu već temama koje sam obrađivao ranije. One su najzad smeštene u knjigu "Slučaj Danil Harms" ali uz pomoć nekog iskustva koje se desilo u međuvremenu. Dakle, neće se to stilski razlikovati od "Besanih" dok će teme u prvom delu nove knjige biti potpuno različite. Životne ali prilično nadrealne, pune raznih fantazija. Mislim da će ljudima biti jasna ta simbolika sa kojom se poigravam. Očekujem da će barem to napraviti takav efekat. Drugi deo knjige nosi naziv "Slučajevi u ljubavi". E, tu će se naći po neki delovi mog prvog romana. Naravno, ipak će i tu biti prisutan vidjivi pomak pun fantazije, koju svi mi nosimo u nama.

Roman "Besani" uskoro očekuje i četvrto izdanje na domaćem terenu, dok se isti naslov u maju ove godine pojavio i u izdanju Mladinske knjige iz Slovenije.

Koliko sebi dopuštate da sanjarite s obzirom da sve ovo što ste do sada otkrili o novoj knjizi, neodoljivo podseća na neki filmski scenario?

Pomenuta fantazija pruža mi mnogo veću slobodu, lepezu tema koje se, naravno, vrte okok ljubavi, ali na neki moj način. I upravo fantazijom pokušavam da izbegnem patetiku, da ne devalviram ljubav, jer smatram da toga ima dosta u književnosti. Poenta je da skroz svoj način pisanja iznesem realne stvari koje su opet uvijene velom fantazije. Nadam se samo da taj stepen koji sam ubacio sada neče biti toliko stran čitaocima jer mi takav pristup definitivno služi kao neko oruđe sa kojim želim nešto da kažem.

DOKAZ

Izvučeno telo iz Savskog jezera policija je smestila na plažu. Ada Ciganlija je bila prazna u četiri sata i dvanaest minuta, ove, prve julske subote. Ljudi u uniformama i nekoliko gnjuraca zgranuto su gledali u ženu koja je ležala. Na sebi je imala crvenu vunenu kapu, šal (crveni takođe), skijašku jaknu (nebitne boje) i izlizane plave farmerke. Bez obzira što je u poslednjih nekoliko dana temperatura bila oko četrdeset stepeni, iskolačene oči svih prisutnih, manje su gledale na garderobu, a više na njenu obuću. Bele klizaljke. Jedini koji se nije iščuđavao bio je inspektor Ubiparipović. Bacio je do pola popušenu cigaretu na šljunak, zgazio ne gledajući gde je pala; navukao gumene rukavice, prišao nesrećnoj ženi i čučnuo. Otvorio je levi džep njene jakne, zavukao prste i izvukao zečju šapu.

I ovoga puta je prisutna ta vaša vizuelna relacija sa čuvenim dizajnerom Slavimirom Stojanovićem Futrom. Na koji način je sada tekao kreativni proces stvaranja dizajnerskog identiteta nove knjige?

Saradnja sa Slavimirom je stvarno spektakularna. Njegovi radovi su bili značajni u mojoj prvoj knjizi, a takav efekat će se postići i u novoj. Ilustracije će takođe biti minimalističke, ali nešto drugačije naravno. Misim da ove priče, kao i prethodne, moraju da imaju taj umetnički momenat.

Pisac Goran Stojičić i čuveni dizajner Slavimir Stojanović Futro

To je možda zato što smo se Futro i ja jednostavno našli na istoj razini, razumemo se fenomenalno, a postali smo i jako dobri prijatelji. Jer, onog momenta kada Slavimir pročita neku od mojih priča, on istog sekunda zna u kom pravcu će ići njegova odgovarajuća ilustracija. Meni samo ostaje da dobijem mejl sa idejama i da padnem sa stolice kada to sve vidim. Proizvod treba da bude sveobuhvatan. Naravno da je najbitnije to što se nalazi između korica, ali takođe mislim da je jako značajno da, kada neko uđe u knjižaru i kada taj neko možda nema ideju šta bi tačno kupio, vidi nešto što ima vrednost i pre nego što otvori prvu stranu. Slavimirov vizuelni identitet nije samo interesantnan, već je i kvalitetan. On to tako jednstavno radi.

Znam da kod muzičara postoji ona famozna boljka zvana "drugi album". Kako je to kod književnika? Da li ste vi rasterećeni ušli u ovaj novi kreativni proces pisanja?

Svi su mi govorii da će jako biti bitno to kako će ispasti moja druga knjiga. Ali verovantno mi moje godine i iskustvo koje sam sticao sve ovo vreme, zapravo pomažu da realno nemam neki pritisak. Iz tog razloga se druga knjiga pojavljuje više od dve godine posle "Besanih". Priče su nastajale u tom periodu, mada sam pre tih mojih "Slučajeva" počeo da pišem nešto sasvim drugo, što sad čeka. Onda su ove "Harmsovske" priče naprosto isplivale i krenule da vode u odnosu na ono što sam več počeo da realizujem, pre njih. Ja sam im se onda prepustio i nisam puno razmišljao kako će izgledati druga knjiga.

Slažem se sa tim da bio ona trebalo da bude barem onoliko dobra kao prva. Poželjno je da bude još bolja, a posle toga idemo na treću. Šta posle sa njom? Tako gledam put sazrevanja sebe kao pisca. Mislim da je ta moja rasterećenost ponovo dala nešto iskreno. Tačnije, bio sam iskren kao kada sam pisao prvu knjigu. Kod mene važi pravilo, kada se stvara bilo koja umetnost, da se ništa ne tezgari i da se ništa ne radi sa kompromisima. Najjednostavnije je bilo da napišem "Besani 2". To sam verovatno mogao da realizujem za nekoliko meseci a mislim da su mnogi to i očekivali od mene. Ali, čovek mora stalno sebi da podiže lestvicu.

U nastavku poslušajte deo intervjua sa Goranom Stojičićem

Dušan Majkić

Fotografije: Dalibor Stanković i Jean Marie Fox