.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Intervju

Sportsko penjanje - adrenalinski izazov

02.06.2018.

Ekstremni sportovi u svetu, a poslednjih nekoliko godina i kod nas, uživaju veliku popularnost. Izazovi na nekovencionalan način, bilo da spadaju u one gde je potrebna snaga, brzina, izdrljivost, akrobatika ili kombinacija svega toga, dobijaju sve više poklonika, a većina ovih, priznatih sportova, i svoje zasluženo mesto na najvećem okupljalištu sportista – Olimpijadi. Naš sugrađanin Nenad Matić iz Penjačkog kluba Adrenalin, jedan je od onih sportista koji je svoju želju za novim izazovima, uz sposobnost i veliki rad, pretočio u ozbiljno bavljenje penjačkim sportovima.

.

"Osnovna stvar kojom se bavimo jeste sportsko penjanje, kao takmičarski sport, ali i kao rekreacija, hobi, koji okuplja veliki broj ljubitelja ove sportske discipline. Kako okolina Novog Sada ne nudi strme stene i delove po kojima se penjemo, imamo i planinarsku sekciju koja često boravi po Fruškoj gori, a u okviru kluba uspeli smo da napravimo ozbiljnu penjačku veštačku stenu koja se nalazi u zapadnom holu Spensa", ispričao nam je Nenad na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba".

Koliko se ljudi zanima za sportsko penjanje?

Ove godine slavimo 20 godina od osnivanja kluba. Mogu da kažem da je svake godine sve više ljudi koji žele da se oprobaju u ovom sportu, s tim da poslednje dve godine imamo pravu ekspanziju i to od momenta kada smo sredili prostor na Spensu. Uspeli smo da adaptiramo deo zapadnog hola u jednu modernu, impozantnu veštačku stenu i tu možemo da radimo kurseve i obuku ljudi i na pravi, kvalitetan način, da dočaramo šta sportsko penjenje zaista jeste. Takođe, vodimo ljude i u prirodu, gde organizujemo penjačke kampove. Za par dana idemo u Jelašničku klisuru, idu naši članovi koji su završili obuku pa ćemo tamo zajedno uživati. 

Šta je potrebno od opreme da bi se bavili ovim sportom i postoji li neki limit, recimo u godinama?

Ne treba vam ništa posebno. Kod nas su vrata uvek otvorena, može da se dođe i pogleda kako sve to zajedno izgleda. Najviše vodimo računa o bezbednosti. To nam je uvek na prvom mestu. Smatramo da je donja granica 16 godina starosti, gde ta deca - ljudi shvataju šta znači odgovornost i mogu da uđu u proces obuke. Ispod tog godišta ne radimo obuku, da bi ti kadrovi mogi da rade posle samostalno, već su ogranizovani treninzi za mlađe uzraste prema kategoriji, počevši od pionira. Razlikuju se naravno rekreativni od takmičarskog programa.

nenadadrenalinb jpg

Stena je jedna ali postoji puno mogućnosti da se naprave različite staze?

Stena je uvek ista ali postoje različite staze, a razlikuju se i vrste hvatišta po obliku, veličini i boji. Trenutno na steni imamo 50 najrazličitijih staza, a svaka staza ima svoju nomenklaturu, odnosno ocenu, gradaciju težine. Svako ko se penje vremenom nauči, dobije određenu ocenu, pa prema tome dobije i stazu koja je njemu podobna. Zavisi naravno i od toga da li želimo da radimo na snazi, izdržljivosti ili brzini. Prema nameni treninga onda odabiramo stazu koju ćemo koristiti.

Kakav je trening penjača?

Postoje različiti treninzi, a najviše volimo da se penjemo. Snaga, izdržljivost, brzina, akrobatika... Ovaj sport je zaista specifičan, zanimljivo je da je penjanje jedan od retkih sportova gde su i muškarci i žene približno slični, jer nije snaga dominantna. Jako je važan mentalni sklop, upravo zbog same visine i ljudi se boje da padnu, a kod nas ima više padanja nego penjanja. Naravno, svi smo vezani užetom i to je jedina tehnika koja se priznaje. Uže je potrebno da bude ispod vas, vi ga vučete za sobom, ukopčavate u sledeći deo i naravno, ukoliko sve uradite kako treba uvek ste maksimalno bezbedni. Ipak, taj stah od pada uvek postoji kod svakog od nas. Onaj ko ga prevaziđi i penjenje radi na opušten način, taj je daleko bolji od onog ko se boji. Ako se poštuje sve ono što se nauči na obuci i oprema koristi na pravi način, onda je svako od ljudi ko praktikuje ovaj sport apsolutno bezbedan.

nenadadrenalind jpg

Penjanje je postalo olimpijski sport, biće od sledeće olimpijade uvršteno u redovan program. Kako izgledaju takmičenja u ovom sportu?

Na našu veliku radost sportsko penjanje je zvanično primljeno u grupu olimpijskih sportova što je svakako veliki napredak i za nas kao klub i za sport uopšte. Takmičenja su vrlo zanmljiva i podeljena su u tri discipline: težinsko penjanje ili lead, brzinsko penjanje ili speed climbing i boldering koji nema prevod na srpski i mi smo usvojili taj termin.

Težinsko penjanje ili lead se penje sa užetom. Postoji jedna staza za penjanje, imaš prava da gledaš stazu i vizuelno se pripremiš pet minuta, treba je savladati celu ukoliko je moguće, a da je nikada ranije nisi probao ili imao prilike da je uvežbavaš.

Brzinsko penjanje, kako mu samo ime kaže, sastoji se od penjanja na stenu visine 15 metara, pri nagibu od 5 odsto na koju se treba popeti što brže. Ustanovljena je univerzalna staza od 2008. godine, samim tim i rekord koji trenutno iznosi 5,28 sekundi! Deluje neverovatno, kad to gledate na TV-u deluje kao da čovek trči po zemlji, a ne da se penje.

Bolder je disciplina penjanja na stene koju su visine do četiri metra. Ne postoji nikakvo dodatno osiguranje osim dušeka koji stoje ispod. Kvalifikacije se sastoje od šest različitih staza, polufinale iz pet, a finalni iz ćetiri staze. Poenta je da takmičar popne zadatu stazu iz prvog pokušaja, pri tom nema pravo da zna kako je neko penjao pre njega.

Kakvi smo u odnosu na svet, imamo li mi nekog ko bi mogao da bude kandidat za Olimpijadu?

Kao država, sistem i sve oko toga smo dosta daleko do sveta u ovom sportu. Ipak, postoji jedan pravi biser koji dolazi iz Niša, devojka se zove Staša Gejo i bukvalno je u prvih pet svetskih penjača u seniorskoj konkurenciji. Ona je još kao dete osvajala medalje i nizala uspehe, a ono što je najsvežije to su medalje na svetskim kupovima, srebrna i bronzana medalja, što je fantastičan uspeh. Ona se uveliko priprema za Olimpijadu, a mi svi navijamo i nadamo se da će uspeti da osvoju neku od medalja.

Postoje li takmičenja i za one koji nisu vrhunski profesnionalci?

Za sve one koji vole penjanje a nisu takmičari postoje razni penjački festivali, što na prirodnim što na veštačkim stenama iz bilo koje od pomenutih disciplina. Okuplja se zaista veliki broj penjača, obožavatelja i prirode i druženja i naravno penjanja. Pravila su malo drugačija, jer, prvenstveno ne postoji ta izolacija nego su svi pored stene, navijaju, bodre jedni druge, a nagrade su u vidu tombole pa možeš da osvojiš vrednu nagradu bez obzira kako si bio plasiran.

nenadadrenalinc jpg

Koliko često idete u prirodu i praktikujete penjanje na prirodnim stenama?

Rekao bih da koristimo svaki slobodan termin koji imamo da odemo negde u prirodu i penjemo se na prirodnu stenu, što i jeste prava draž i čar ovog sporta. Kod nas, u Vojvodini pravu stazu imamo jedino u Vršcu, u disciplini bolder, jer su stene oko četiri do pet metera visine. Sa sobom nosimo strunjače na koje bezbedno doskočimo. U krugu od nekih 200 kilometara, tačnije južno od Novog Sada mogu se naći jako lepe stene za penjanje. Jelašnička klisura je naše najveće penjalište, a jako je lepo i u okolini Valjeva, mesto se zove Grdoba gde imate dosta staza. Kada kažem staza onda se pod tim podrazumeva uređena staza, očišćena od potencijalnih odrona gde su postavljeni čelični ankeri nostivosti oko tri tone.

U čemu si se sve oprobao a da nije vezano za penjanje?

Ono što je u mom životu od malih nogu je svakako motor, koji mi je pravo uživanje. Od ostalih stvari povremeno vozim glajder, ronim i voleo bih da se provozam u helikopteru i da skočim padobranom, a najviše mi se sviđaju wingsuit flying ili leteće veverice. To bih baš voleo da probam.

Često iznesete deo opreme i ljudima prikažete i pokažete čime se tačno bavite a tad može i da se proba penjanje po veštačkoj steni. Gde će ljudi moći da vas vide uskoro?

Sva javna dešavanja uvek objavimo na našoj facebook stranici ili sajtu kluba i pozovemo ljude ili na radionice ili na otvorene prezentacije. Uskoro ćemo biti u okviru Youth Fair festa u Novom Sadu, 10. i 11. juna gde ćemo postaviti veštačku stenu od šest metara u okviru koje će biti jedna vrlo lagana staza gde će svi sigurno moći da stignu do vrha, čisto da vide kako je to popeti se na nešto više od stolice ili merdevina. Ako neko želi više od toga onad ga pozivam da dođe do našeg kluba i proba da se popne stazom koja najviše odgovara njegovoj trenutnoj sposobnosti. Nakon toga, uz našu pomoć i rad mogu se probati i prirodne stene koje mogu biti od nekoliko metara pa čak do dva kilometra.

nenadadrenalina jpg

Koja je razlika između alpinizma i planinarenja s jedne strane i sportskog penjenja s druge?

Najveća razlika je u tome što se u alpinizmu i srodnim disciplinama uglavnom penje ma vrh. Kod nas je drugačije. Stena može biti 70 metara visine, a staza zamišljena i dizanirana na 25. Cilj je preći stazu a ne uvek popeti se na vrh.

Ekstrmni sportovi su i kod nas u zamahu, ima toga dosta po medijima. Zašto su, po tvom mišeljnju, ekstremni sportovi često i popularniji od klasičnih pogotovo među mladima?

Mislim da je to zbog velike doze adrenalina koji donose ovakvi sportovi ali i zbog mnogo veće statičnosti cele generacije mladih. Deca se često igraju u igraonicama i nemaju blisku vezu sa prirodom, nemaju mogućnost da trče, skaču po blatu, uživaju u prirodi, pa to nekako pokušavaju da nadomeste. Tu je takođe jako važan i internet na kojem postoji bukvalno sve. Došlo je to srećom i do određenih institucija koje su shvatile da to nešto doprinosi razvoju mladih i da se time populariše sport. Sportski savez Vojvodine i Gradska uprava za sport Novog Sada podržavaju ovaj sport što je svakako jako dobro. Mislim da ima i toga da ukoliko, kao rekreativac, odete da igrate fudbal igraćete ga sami, neće vam niko pokazati kako da šutnete loptu ili branite. Toga jednostavno nema. Dok kod svih ekstremnih sportova pa tako i kod penjanja imate instruktora koji će vas obučiti i baviti se vama, ukoliko ste naravno rešili da probate i prošli sve kriterijume .

Šta bi bila tvoja želja u barednom periodu što se tiče penjačkog sporta, veštačkih stena, Adrenalin kluba uopšte?

Nekako, sve naše želje se ostvaruju, naravno ne preko noći, ali većinu stvari koje smo zacrtali u dugoročnim planovima, sve polako dolazi na svoje. Voleo bih da se sportsko penjanje razvije i u drugim gradovima, da njihove lokalne uprave daju neka sredstva za veštačke stene i da se sam sport više razvije u našoj zemlji.

Nenadovo gostovanje u emisiji "Dnevna soba" preslušajte na naem podkastu

Jovan Marjanović

.
Posle dugo godina, podgrađe Petrovaradinske tvrđave dobija izgled koji zaslužuje. Reastauriranjem i renoviranjem ovog dela Novog…
.
Nova sezona u Pozorištu Promena krenula je sa predstavom "Život provincijskih plejboja". Puna sala i neprestan smeh publike ukazali…
.
Mladi pijanista Uglješa Brkljač, koji je nedavno završio Muzičku akademiju u Novom Sadu, na odseku klavira, oduševaljava kako…
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li Građanski zakonik može da reši odnos države prema osnovnim ljudskim pravima?