...
TRENUTNO00:00 - 06:00Music Mix by Majkić

Društvo / Intervju

Silvija Stanišić AKA Miss. Monroe: Treba raditi ono što voliš

22.12.2018.

Prošla vremena često se mogu sačuvati od zaborava samo preko slika, filmova ili pisane reči. Ipak, naša sugrađanka Silvija Stanišić uspela je da svoju ljubav i veliko muzičko znanje i iskustvo pretoči u šou nazvan „Miss Monroe – The ulitmate Mariilyn experience“ i time otrgne od zaborava jednu od najvećih ali i najmističnijih zvezda modernog vremena. „Pre pet godina sam ziasta počela da se bavim likom i delom Merilin Monro, ali muzika me je privukla još od najranijeg detinjstva. Normalno je da se kao muzičari tražimo, kroz razne žanrove i razdoblja. Prvo je naravno bio rokenrol i svi bendovi koji su krasili sedamdesete, poput Doorsa, Zeppelina, ali me je nekako uvek privlačila ta zlatna era Holivuda. Blještavilo, lepi kostimi, lepe elegantne žene koje igraju i pevaju, to mi je uvek bilo fascinantno i verujem da odatle kreće moja želja za ovim poslom kojim se danas bavim“ ispričala nam je Silvija na početku razgovora za Oradio.

.

Kako je teklo tvoje muzičko putovanje?

Kao i kod većine prvi koraci su bili vezani za rock muziku ali kasnije sam otkrila jazz, tačnije swing i kroz časove pevanja kod Madame Piano i nastupe sa Alektik studijom oprobala se i u tom žanru koji zaista veoma volim. Nakon toga otišla sam u Ameriku, tačnije L.A. gde sam provela određeno vreme i počela da radim kao ulični performer. Bila je to prilika da radim nešto drugačije, viđala sam ulične performere na Hollywood Blvd i to mi se veoma dopalo jer ima jako puno ljudi, slikaju se, zezaju, druže i želela sam da budem deo te scene.

 

Kako si počela sa uličnim performansima?

Sećam se da sam sebi rekla da bih možda mogla da probam i to sa likom Merilyn Monroe jer možda najviše ličim na nju. Teško da sam mogla da budem neka druga osoba jer sam plavuša sa plavim očima i njen lik mi se savršeno uklapao. Krenula sam i da istražujem njen lik i delo, jer, iako je ona jedna od najpoznatijih ličnosti u istoriji show biznisa ni sama nisam mnogo znala o njoj. Kupila sam sve knjige koje sam mogla da nađem, pogledala sve filmove, vežbala njeno specifično šminkanje koje je ona imala. Posle tri meseca priprema hrabro sam izašla na Holywood bulevar, tačnije misleći da sam hrabra (smeh), obučena u poznatu belu haljinu. Moram priznati da su mi se noge tresle pogotovo što me je odmah spazila grupa japanskih tinejdžerki koje su uz vrisak dotrčale do mene. Bila sam kao Bambi na ledu (smeh) ali dala bih sve pare da mogu da vidim te prve fotografije. Realno, kao i svaki da kažem zanat i to je zanat koji se gradi i koji se razvijao. Kroz fotografisanje je sve počelo, nakon toga ubacivala sam mimiku, govor i na kraju je sasvim logično došlo do toga da ubacim i pevanje jer originalno jesam pevačica.

 missmonroeb jpeg

Kako je dalje tekao tvoj put?

Iz L.A. sam se preselila za London i rešila da se bavim istraživanjem muzike iz njenih filmova, počela da učim pesme i da radim na celom performansu. Sve je nakako prirodno teklo, iako sada, kada pričam deluje sve spakovano i lako, a iza toga se kriju procesi, razdoblja, usponi i padovi, razmnišljanje o tome da li ovo sve vredi ili ne,... Za sve što radite u život treba vremena, truda ali nikad ne treba odustajati od ideje. Sretala sam se sa puno ljudi koji su postavljali razna pitanja tipa zašto to radim, da li to ima smisla, a ja smatram da dokle god za tebe samog, kao čoveka ima smisla to treba raditi. Naravno, ako nije u pitanju neka destrukcija nego nešto konstruktivno treba raditi ono što voliš.

Pretpostavljam da ti je snagu dala i publika. Kako ljudi reaguju na tvoj nastup u Americi i ostalim krajevima sveta, a kako kod nas?

Živela sam dosta dugo na oba kontinetna pa mogu da sagledam. U Americi su ljudi mnogo otvoreniji, srdačniji i iskreniji. Ako im se sviđaš oni će to reći. Ali ako im se ne sviđaš i to će reći. Tu sam i dobila najveći podstrek za sve što sam radila, najviše aplauza i to vreme provedeno tamo mi je dalo odgovor da sve što radim ima nekog smisla. Videla sam šta kod ljudi prolazi a šta ne jer to na ulici odmah osetiš, šta treba da dodam a šta da oduzmem iz mog nastupa. Sa tim iskustvom sa ulice dodala sam svoje iskustvo sa scene, jer sam pevačica već punih 20 godina, prenela sam to na binu, uz moj lični osećaj šta je meni ok. U Evropi sam više bila na binama, pokušavala sam i na ulici, na primer u Londonu, ali zbog vremenskih prilika, gde u junu sija sunce i pada kiša u istom danu, prosto nisam mogla to da radim. I pored svega mogu da kažem da sam najlepše momente imala baš u Srbiji, verovali ili ne (smeh). Prvo nisam nikom ni htela da kažem šta radim jer sam mislila da će ljudi misliti da glumim neko ludilo (smeh). Onda sam odlučila da ljudi treba da vide i znaju da neko njihov, odavde radi takvu stvar. Prijem je bio neverovatan i ljudi su me prihvatili kao svuda na svetu. Videla sam i shvatila da je to neka univerzalna vrednost koja je bezgranična i vanvremenska.

 

Kada bismo pokušali da povučemo paralelu između show biznisa kod nas i u svetu, Americi na primer, kako to sve zajedno funkcioniše? Koje su razlike?

Ono što mi vidimo na malim ekranima i dobijemo informacije je sam krem. U procentima to je manje od 0,01% onih koji se show biznisom bave u na primer Americi. To su umetnici koji žive u skupim otmenim vilama, žive život velikih zvezda sa puno para. Tamo naravno ima mnogo više mogućnosti jer imaš dostupnije agente, ljude koji te mogu lakše probiti. Lično sam upoznala mnogo umetnika koji se bore za svoj život, često nemaju ni za stanarinu. Nije u Americi sve tako divno, bajno i sjajno. I tamo je velika borba kao i ovde. Kada sad pogledam na sve to, moje mišljenje je da jesmo mali ali kada se držimo zajedno zaista možemo nešto da uradimo. I kada radim uvek razmišljam da nekako to radim za ceo svet, odnosno, nije važno gde radim za mene je praktično svejedno gde se nalazim i koja je država u pitanju ili grad. Kada nađeš neki univerzalni recept onda ti granice nisu problem, a onda ti nije problem ni gde živiš, kao što ja trenutno živim u Srbiji. Ako imaš dobar tim, kao što ga ja na sreću imam, onda ti nije problem da odeš u Holandiju gde na primer idem već sledeći mesec.

 missmonroec jpeg

Šta bi od prethodnih nastupa izdvojila, gde si se osećala najbolje?

Zvučaće kao šablonski odgovor, ja volim svaki svoj nastup (smeh) ali zaista jeste tako. Isto nastupam i pred dvoje i pred deset hiljada ljudi pred kojima sam nastupala. Sličan mi je osećaj jer zaista radim ovo iz srca. Postoji naravno puno faktora da bi se jedan nastup održao, sa moje strane dam sebe kompletno, emocije, svoje srce koje me vodi, ali uz to ima još mnogo činilaca koji čine nastup poput tehnike, organizacije i slično. Nekad sam se bolje osećala na nekom manjem nastupu u nekom selu nego npr u Beču, L.A.-u ili bilo gde a mislim da je to i zbog publike, Ona je univerzalna, nema laži, ako im se nešto ne sviđa neće te slušati (smeh). Imala sam u karijer zaista priliku da nastupam na velikim binama, kao na primer u SNP-u, pa na velikoj Exitovoj bini sa MAiKA-ma,... Možda je tu samo razlika u tehničkim stvarima, boljem ozvučenju ali sve se svede na jedno: bina je bina.

 

Kako uspevaš da dođeš do delova garderobe, nakita, bilo čega što je vezano za tvoj show kako bi on bio autentičan?

Postoji nekoliko opcija kako se snalazim. Dugo sam bila u L.A.-u gde ima vintage shopova u kojima se prodaje garderoba koju je neko nekad koristio i to je scenska garderoba. Ipak je to centar sveta u kojem zaista može da se nađe svašta. Kada nisam tamo, a treba mi nešto od garderobe, postoje web sajtovi na kojima može da se nađe takva garderoba a u Engleskoj postoje čak i dva specijalizovana krojača koji šiju samo replike garderobe Marilyn Monroe. Možda mi je najdraža opcija šivenje. Imam jako dobru prijateljicu/krojačicu koja je sa mnom prihvatila izazov da napravi možda i najzahtevniju haljinu. To je divna, crvena, duga haljina na šljokice koja izgleda baš kao iz Hollywooda. U ptanju je Milica Rašljić i nas dve smo na toj haljini radile sigurno dva meseca i dobile smo fenomenalan finalni proizvod. Dakle, može se i u jednom Novom Sadu napraviti haljina koju sam nosila u L.A. i koja je zaista privukla ogromnu pažnju.

 missmonroed jpeg

Ipak, rad na liku i delu Merilyn Monreo isključuje deo autorskog. Ti si i to uspela da nadomestiš...

Jeste, uspela sam. Bavim se muzikom dosta dugo i ove godine su me pozvali iz benda MAiKA, radi se o projektu Ide iz Lollobrigide. Trebala im je druga pevačica, od maja meseca ove godine smo zajedno i već smo imali dosta sjajnih nastupa čak i van granica naše zemlje. Očekuje nas uskoro i odlazak u Holandiju, a time nadoknađujem i deo moje ličnosti koja bi želela rad na punk rock muzici. Divno sam našla balans između Miss. Monroe koja je divan jazz, elengancija, Hollywood, glamur, i na tim nastupima se ispucam onako kao žena (smeh) a sa Idom imamo taj energičan nastup, bubnjevi, bas, ceo bend. Sa njom sam se odmah našla jer obe volimo slične stvari, uz muziku tu su kostimi, šminka,...

 

Šta misliš da će u narednom periodu prevladati kod tebe, jedno ili drugo ili ćeš raditi na dva fronta i dalje?

Sećam se jednog momenta kada sam nastupala u Mojo klubu u Senti kada sam sa nekih 18 godina pevala sa nekim bendom. Tada je neko prokemantarisao da je lako tako skakati sa 18 i da ću videti kako će mi biti sa 30 (smeh). Gde li je sada taj lik da me vidi i shvati da sam još gora (smeh). Možda bi trebalo da sedim na nekoj barskoj stolici, svira klavir iza mene, ali znajući sebe neću se skoro smiriti i sigurna sam da će biti još mnogo dobrih nastupa.

 

Biti neko drugi može biti jako zanimljivo. Da li misliš da ćeš u narednom periodu postati i neko treći?

(smeh) Pa znaš kako, mislim da nema ovde samo dva nego možda i pet ili šest ličnosti. Valjda me neće sad neko proglasiti ludom (smeh). Šalim se. To se nikada ne zna jer i kada sam Miss. Monroe, ili kada sam sa bendom, kada radim jazz to je neka ogranska stvar koje se menja, raste, razvija se tako da sam i ja znatiželjna da vidim budućnost šta će se desiti. Sigurno će biti lepo i kvalitetno, očekujem više svoje autorske muzike, to mi je neki prioritet pa čak i sa Miss. Monroe. Tome se jako radujem jer pišam puno tekstova i jako bih volela da počnem to i da snimam. Moja velika želja je da u narednom perioda napišem nešto i za decu.

 

Gde će ljudi moći da te vide u narednom periodu?

Decembar će biti pun događaja. Već 28. decembra nastupam u Beogradu sa MAiKA-a, dva dana nakon toga eto mene u Novom Sadu, videćemo se u Dunavskom parku u okviru manifestacije Ledena Šuma gde planiram jedan pravi zimsko-holivudski idilični nastup, kao i da pripremim sve posetioce za nastupajuću novogodišnju noć. To će biti nastup sa plesačicama iz plesne škole Akokan koji će sa mnom nastupiti tog dana. Dve nedelje nakon toga čeka me nastup sa MAiKA-ma u Holandiji na Eurosonic festivalu.

Možda te još zanima:

.

Neizvesna budućnost Crne kuće

Omladinski centar CK13 se u poslednje vreme suočio sa nesuglasicama između članova tog udruženja, koje su veoma brzo stigle i…

.

Saopštenje povodom napada na zgradu RTV

Zgrada Radio-televizije Vojvodine juče je bila predmet vandalskog i rušilačkog napada. U vreme kada ovaj Javni medijski servis daje značajan…

.

Remi: U redu je da kažeš "nisam dobro"

Vreme pandemije je nešto na šta ne možemo da utičemo, ali nas to ne sprečava da se izrazimo, budemo kreativni…

.

Bioskopi pred kolapsom

Bioskopi su prva kapitalna ekonomska žrtva koronavirusa u okviru filmske industrije. Snimanje filmova je delimično prekinuto, snima se samo ono…

.

Glumcu je teško bez kontakta s publikom

Kada se na Akademiji umetnosti u Novom Sadu upoznao sa lutkarstvom, vrlo brzo se pronašao u tome. Sada radi u…

.

Putovanje u EU nesigurno i komplikovano

Leto nam ja stiglo, a sa njime je trebalo da stigne i planiranje putovanja. To je sada vrlo neizvesno, jer…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 06:00 Music mix by Marko
  • 12:00 Leto na O radiju

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo