Sava iz Deronja: mladi poljoprivrednik koji ne odustaje

Sava Kompalić je mladi čovek iz Deronja koji je život posvetio poljoprivredi. Za to se školovao, a svakodnevno se usavršava. U "Dnevnoj sobi" Oradija pričao nam je o izazovima, odricanjima i budućnosti domaće poljoprivrede.

Šta je potrebno da bi se mlad čovek opredelio za poljoprivredu?

Mnogo toga, ali najvažnije je odricanje. Potrebno je puno rada, ulaganja i vremena. Ceo dan mora biti usmeren ka poljoprivredi. Bude i nerviranja, naročito zbog vremenskih prilika koje su često nepredvidive.

Koliko ti ostaje vremena za društveni život?

Iskreno, nemam baš puno prostora za to. Imam, ali samo ako se dobro organizujem. Moje gazdinstvo obuhvata više grana. Stočarstvo zahteva svakodnevne obaveze. Jedino ratarstvo povremeno ostavlja malo slobodnog vremena. Kada se kombinuju stočarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, slobodnog vremena ima vrlo malo i to samo uz dobru organizaciju.

Poljoprivredu si nasledio od oca, dede, pradede. Koliko vas trenutno radi na gazdinstvu?

Ljubav prema poljoprivredi prenosi se s kolena na koleno. Ovde se od pamtiveka bavimo zemljoradnjom. Cela porodica je uključena u proizvodnju. Naravno, tu su i radnici - bez njih ne možemo. Porodica mora da bude potpuno angažovana, jer čim neko izostane, moramo se dodatno organizovati da bismo sve postigli.

Koliko u Deronjama ima mladih kao što si ti? Koliko je selo živo?

Naše selo je veoma živo i većinom se bavi poljoprivredom, uglavnom ratarstvom i povrtarstvom. Malo je onih koji se bave i stočarstvom. Nekada je bilo više stočara, ali je državna politika dovela stočarsku proizvodnju do ivice opstanka. Tu je i problem nedostatka radne snage.

Čime se sve baviš?

Naše gazdinstvo proizvodi kukuruz, soju i pšenicu, biramo useve koji bolje podnose sušu. Od stočarstva imamo muzne krave, bavimo se proizvodnjom mleka i sira, za šta smo registrovani, pa je to dodatni posao. U povrtarstvu imamo 22 jutra pod lubenicama. Iz svega ovoga možete zaključiti koliko je slobodnog vremena malo.

Od mladih se očekuje da donesu novine. Koliko mladi primenjuju savremene tehnologije kako bi bili konkurentni na globalnom tržištu?

Član sam udruženja Poljoprivrednici nove generacije, gde se kombinuju nove ideje, primena tehnologija, udruživanje, razmena iskustava, sajmovi i predstavljanje inovacija drugim poljoprivrednicima. Danas su sve novine dostupne putem interneta. Poljoprivrednici su dobro informisani i povezani preko društvenih mreža. Problem je u tome što su te tehnologije skupe i potrebna je podrška. Većina gazdinstava u Srbiji koristi autopilot navigaciju u preciznoj poljoprivredi, za uštedu vremena, preciznu setvu i obradu zemljišta. Tu su i dronovi za zaštitu useva i mapiranje polja, radi pravilnog rasporeda đubriva i tretmana određenih delova parcele.

Budućnost je neizvesna, ali je sigurno da nas očekuje sve veća primena novih tehnologija. Sve to mnogo košta i bez pomoći države teško je nabaviti potrebnu opremu. Nekoliko loših godina može onemogućiti gazdinstvu da samostalno finansira nabavku. Primena savremene tehnologije ne može bez prakse i iskustva poljoprivrednika, agronoma i stručnjaka za preciznu poljoprivredu.

Šta je, po tvom mišljenju, najvažnije za budućnost poljoprivrede u Srbiji?

Najvažnija je pomoć države. Država mora da prepozna budućnost i da subvencioniše razvoj zemljoradnika i farmera. Bez toga, nema napretka u poljoprivredi.

"Dnevnu sobu" u kojoj nam je gost bio mladi poljoprivrednik Sava Kompalić poslušajte ovde:

A. Bujić

fotografije: privatna arhiva