.
Trenutno
Reset
 Prvi program RNS
Društvo / Intervju

Priče iz sveta običnih ljudi

05.10.2018.

Novosađanin Milan Tripković, jedan od idejnih tvoraca i suosnivača knjižare "Bulevar Books" nedavno je napisao i objavio svoju prvu knjigu pod nazivom "U dalekom svetu običnih ljudi". Ovo prozno delo satkano je od 11 priča koje se međusobno, ispostaviće se, neminovno preklapaju. Možda je tako uvek kada je reč o jednom, ili bilo kom gradu poput našeg Novog Sada.

.

"Čitaoci će se susresti sa stvarnošću i sa likovima koje bi mogli da prepoznaju iz svog komišiluka, škole, fakulteta ili prosto sa ulice, generalno iz okruženja. Nazvao bih to stvarnosnom prozom koja je propuštena kroz filter, to je kao sudar sa realnošću", rekao nam je Milan na početku razgovora za Oradio.

Reč je o više malih, povezanih priča. Koliko ljudi i događaji opisani u knjizi imaju veze sa nečim što se stvarno desilo?

U 11 priča, koliko knjiga sadrži, sve je plod mašte. Ideja je bila da svaka sledeća priča na neki način najavljuje i uvodi u sledeću. To je možda više filmski pristup koji ljudi mogu da prepoznaju gde će se poslednja priča kao u lancu vezati za prvu i time učiniti vreme relativnom pojavom. Ima naravno priča koje su zasnovane na nekim realnim, stvarnim događajima. Celu knjigu sam počeo da pišem zamišljajući lik koji u suštini svi negde možemo da prepoznamo iako on zaista ne postoji. U priči, na primer, ima jedan lik čija priča nije prepričana ali je zasnovana na nekim događajima iz moje prošlosti.

miland jpg

Koja i kakva bi priča mogla da se svrsta u neku narednu knjigu? Šta je ono što te najviše dotiče?

Ne znam ni sam, najviše karakteri i društvene pojave, nešto što tišti mene, ne kao pojednica ali kroz prizmu pojedinca u našem društvu. I u ovoj knjizi se pojavljuju društveni fenomeni. Na primer, Vladislava Gordić Petković, profesorka i književna kritičarka, koja je pročitala knjigu, osim toga što je rekla da joj se knjiga sviđa (smeh), rekla je da ja za nju to prvi tranzicioni roman koji na pravi način oslikava naše društvo upravo u periodu tranzicije. Ima tu priča koje su vezane za privatizaciju, vršnjačko nasilje, problem narkomanije, komšijski psihopatološki odnosi, relacije. Sve je tu.

Koliko tvoji junaci i sve priče imaju veze sa Novim Sadom? Postoji li nešto što nas iz ovog, ili bilo kojeg drugog grada vezuje?

Jako puno njih koji su pročitali doživeli su je kao izrazito novosadsku knjgu. Nije mi to bila namera i verovatno su neki toponimi, delovi grada, scene odredili i učinili da ova knjiga bude izrazito novosadska. Nadao sam se i nadam se i dalje da će ova knjiga biti univerzalnija i da će moći da je čitaju i razumeju. Da neko ko živi u Nišu, Zaječaru ili Beogradu može da prepozna sebe i ove ljude kao deo svog okruženja. A Novi Sad je tipično mesto koje je jako povezano (smeh), kod nas se svi znaju i naši odnosi su nekako prožeti i na neki način posebni.

udalekomsvetuobicnihljudi jpg

 Koliko ti je vremena trebalo da sebi odobriš pisanje knjige a koliko vremena da je zaista napišeš?

S obzirom na njen obim trebalo je mnogo kraće da traje ali ipak mi je trebalo dosta da je napišem. Specifičnost mog života jeste u tome da ja u suštini nisam pisac nego vidim sebe kao pre svega tatu pa onda knjižara a pisanje je krenulo iz hobija. Koleginica koja to mnogo ozbiljnije radi nego ja pomenula mi je neke konkurse i mogućnost neke zarade (smeh). Kada bih spojio svo vreme koje sam aktivno utrošio na pisanje mislim da bi bilo oko tri meseca a trajalo je negde oko dve godine da sve završim. Želja mi je bila da napišem knjigu koja bi možda mogla nekom da se dopadne. Eto, nadam se da sam u tome uspeo.

Spolja deluje da si i u najboljoj i najgoroj poziciji za pisanje i izdavanje knjige. S jedne strane si u knjižarskom poslu ali sa druge veoma izložen stručnoj javnosti, kolegama, kritici… Koliko ti je važno mišljenje stručne kritike?

Dosta mi je važno i uopšte mi ne bi bilo svejedno da je stručna javnost okarakterisala knjigu kao smeće (smeh), to bi me zaista pogodilo. Računam da sam, ne samo dugogodišnjim radom u knjižarskom svetu, dovoljno zreo da mogu da sagledam sebe, ali mi je svakako bilo drago kada sam čuo od veoma kredibilnih ljudi da je knjga zaista jako dobra. Milsim da je to jako dobra osnova za dalji rad.

Sarađuješ sa mnogim piscima, danas možda nije toliko teško napisati i izdati knjigu ali kako je od toga žveti?

Ovde, na ovim našim prostorima zaista ne znam da li neko može da živi od pisanja knjiga. Možda, ukoliko pričamo o sasvim drugačijem pristupu književnosti poput bestselera, što nije ništa neobično, i u svetu je to sasvim prihvaćeno. Ukoliko dođe do nekog priznanja, neke bitnije nagrade, ma koliko to banalno zvučalo, onda možda može da se priča o nekoj vrsti života jer bi se time skrenula pažnja većeg dela javnosti na određenu knjigu.

milanc jpg

Koliko se Bulevar pokazao dobar za ljubitelje knjiga?

Bulevar se pokazao kao jako dobar, bukvalno kao svetilište za ljubitelje knjiga. Mislim da smo uspeli da okupimo značajan broj ljudi koji kao da nije ni postojao. Svakako da su ti ljudi postojali, čitali i voleli knjige u svojim sobama, svako za sebe. Ovde imaju aktivno učešće, ne samo na književnim večerima, koje zaista često organizujemo, nego i van toga. Jednostavno je to mesto gde se ljudi istih ili sličnih zanimanja prepoznaju i povezuju, čak možda i sa onima koji nisu direktno ljubitelji lepe pisane reči ali mogu da postanu.

Nova sezona koncertnih dešavanja uskoro počinje. Što to znači za promociju knjige, čitanja i kulturu uopšte?

Dosta znači jer su to događaji koji, ako ništa drugo po broju, okupe značajniji broj ljudi nego što to uradi knjiga. Tako da je sam ulazak većeg broja ljudi u knjižaru, bilo koju, samo po sebi promocija jer su u ovom prostoru posetioci potpuno okruženi knjigama pa čak i onaj koji možda nije ni pomislio na čitanje mislim da će mu se desiti takvo iskustvo.

Kada razmišljaš o svom radu u narednom periodu i knjizi  koju si napisao, koliko ćeš se baviti ovakvom formom, stilski i tematski ili ćeš se okrenuti nečem sasvim drugačijem?

Nakon ovoga imao sam ideju koju sam i realizovao u dramskoj formi, poslao je prijatelju na prvu recenziju. Kako sam se još kao student ložio na pozorište i moji prethodni pokušaji da pišem su uglavnom bili u formi drame, što se može osetiti čak i u ovoj knjizi, logičan nastavak ove knjige je u sferi drame. Trenutno radim na tome i u priču i lik ubacujem neke njegove susrete i postupke gde se javlja čitava plejada novih likova pa poželiš da i njih inkorporiraš i na svoj način oživiš.

Veliki deo svog života si posvetio knjigama, a kada nisu one u pitanju čime "trošiš" svoje slobodno vreme?

Svoje slobodno vreme najviše volim da "potrošim" u roditeljstvu, što mi je jako veliko zadovoljstvo i to zaista volim da radim.

Jovan Marjanović

.
Posle dugo godina, podgrađe Petrovaradinske tvrđave dobija izgled koji zaslužuje. Reastauriranjem i renoviranjem ovog dela Novog…
.
Nova sezona u Pozorištu Promena krenula je sa predstavom "Život provincijskih plejboja". Puna sala i neprestan smeh publike ukazali…
.
Mladi pijanista Uglješa Brkljač, koji je nedavno završio Muzičku akademiju u Novom Sadu, na odseku klavira, oduševaljava kako…
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li Građanski zakonik može da reši odnos države prema osnovnim ljudskim pravima?