Prerazmišljavanje: Blog za knjigoložnike

Danas ćemo vas upoznati sa jednim blogom vrednim vaše pažnje. Prerazmišljavanje je po rečima autorke blog za knjigoložnike – odnosno, on se bavi književnošću kroz recenzije, prepričavanje i analizu, ali i kroz interpretaciju, recimo, školskih lektira koje smo svi morali da pročitamo u jednom momentu odrastanja. Od skoro nudi tekstove i na engleskom, ali i muzičke recenzije, a više o Prerazmišljavanju ćete saznati od same autorke Katarine Kostić.

Kako je nastala ideja za Prerazmišljavanje?

Pišem po marginama knjiga otkad čitam. Margine su u jednom trenutku postale preuske za sve što sam imala da kažem i za sve što su knjige budile u meni. E sad, tu ima onaj momenat kao kad na pevačkim takmičenjima od dveju osoba identičnog glasa pobedi ona koja kaže da svoje pesme posvećuje svom deki ili da bi mamu učinila ponosnom. Pisala sam ranije na sajtovima kao što je Goodreads, dok na jednom redovnom lekarskom pregledu nisam otkrila tumor dojke. Nakon toga sam malo, što bi se reklo, izgubila kompas, a moja drugarica je to rešila na sledeći način - prvo me je ošamarila, a onda mi je otvorila blog i rekla "Piši! Evo ti piši ovde, ima ko da čita". Tako sam počela da pišem za blog. O imenu nisam razmišljala uopšte jer sam odmah znala kako će da se zove. Prerazmišljavanje je zapravo prevrtanje misli drugih ljudi kroz moje sopstvene. 

Kako blog funkcioniše i šta sve nudi čitaocima?

U početku je imao samo dve rubrike - Prerazmišljavanje i Beleške sa margine. Beleške sa margine su bile kritike, recenzije i prikazi, a prerazmišljavanja su bila nasumične misli koje sam imala povodom knjiga - nekad o izdavaštvu, nekad o buvljacima, nekad o akcijama u knjižarama... Danas, međutim imam i rubriku na engleskom na kojoj i dalje radim, postoji rubrika Fejsbuk čita gde kačim omiljenje knjige pratilaca stranice bloga sa Fejsbuka i Interpretacije koje se bave interpretacijama školskih lektira. Nameravam da radim alternativne interpretacije lektira, u smislu da ipak pokažem čitaocima da nije sve onako kako su učili u školama. 

Za sad si samo ti autor bloga, da li planiraš da proširiš ekipu i time stekneš širi sadržaj Prerazmišljavanja?

To je zapravo i počelo nedavno uvođenjem rubrike Preslušavanje u kojoj objavljujem recenzije muzičkih albuma. Za sada je bilo troje gostiju, samim tim i tri recenzije. Ovih dana je objavljena fenomenalna analiza albuma Divers Džoane Njusom. Postoje ljudi koji bolje i lepše od mene znaju da pišu, pogotovo o muzici i sjajno je što mogu da im dam prostora da se izraze.

Da li misliš da je blog dobar način da se mladima skrene pažnja na to da više čitaju i da se više interesuju za književnost?

Zapravo, mislim da mladima nema potrebe skretati pažnju na knjigu. Ako bismo krenuli preko Tvitera, mladog novosadskog portala Bundolo i beogradske Baze Crna ovca, tu bismo našli ljude koji pišu i ljude koji čitaju. Tako da, toga već ima. Ta neobičnost pisanja o knjigama je zaostatak iz onog Skerlićevog vremena, kad je samo on imao pravo da piše.

Šta je tvoje mišljenje, kakva je naša mlada književna scena? Opet, upućena si i u to. 

Problem sa našom mladom književnom scenom je u jednoj crno-beloj fotografiji koja kruži po internetu. Znate onu na kojoj su Ćopić, Andrić, Selimović i ostala savremenička ekipa i koju uglavnom prati tekst: "Eh danas svako piše knjige, a nema nam velikana kao što je bio Selimović!" Ono što se trudim da uradim je da pokažem ljudima da nama nije potreban drugi Selimović. On jedan, jedinstven je, dovoljan sebi i svom vremenu, a danas treba težiti nekim novim originalima, jer već nažalost kasnimo. A ti velikani, njih desetak, su stali na jednu scenu, u jednoj epohi zato što im niko nikad nije govorio "Eto, vi nikad nećete biti kao Selimović!" Nisu imali toliko velike uzore od kojih zaziru ili im teže, a teže im kopiranjem, što je opet pogrešno, nego su tražili svoj put i svoje načine da se izraze.

Koliko je uopšte teško da se jedan mlad autor afirmiše kod nas?

Potrebna je jaka zaleđina, koliko sam ja upućena. Poznajem dva autora koji su pokušali sami da izdaju svoja dela i obojica su uspeli u određenoj meri, ali potrebna im je ipak veća promocija i veća zastupljenost u javnosti.

Ti ipak doprinosiš i prisustvu mladih autora u javnosti, kako preko bloga, tako i organizovanjem promocija knjiga. Kako dolaziš do autora čija dela želiš da promovišeš?

Pre par dana sam zapravo imala svoju prvu književnu promociju u Novom Sadu u Domu b-612. U pitanju je bila knjiga "Hadžiluk plemenitom snu" Borisa Maksimovića i prošla je bolje nego što sam očekivala. Do Borisa i njegove knjige sam došla slučajno, preko Tvitera, a kasnije smo se i upoznali uživo i odlučila sam da mu organizujem promociju jer mi se dopala knjiga. U suštini, promociju knjiga sam krenula onlajn kroz "Promo petak" gde sam u početku sama birala koga ću promovisati, a onda su ljudi sami krenuli da se javljaju, tako da je ta akcija za sada popunjena do aprila. Inače, ukoliko neko hoće da kupi knjigu Borisa Maksimovića - u Novom Sadu je više nema, svi primerci su rasprodati!

Kakvi su ti planovi za budućnost, da li možemo uskoro da očekujemo još promocija koje nisu onlajn?

Kako ni ranije nisam imala neki utvrđen plan za budućnost, tako ga nemam ni sada. Međutim, koliko vidim, novosadsko tlo je vrlo pogodno za razvijanje kulture, pa se i blog razvija u tom pravcu. Što se tiče bloga, proširiću rubriku Preslušavanje, pisaću još alternativnih interpretacija školskih lektira jer želim da pokrijem celu osnovnoškolsku i srednjoškolsku lektiru. Što se tiče ostalih stvari, imam u planu jedan veći projekat koji je i dalje u izradi, ali već dobijamo donacije. Radi se o zimskom bazaru knjiga koji će najverovatnije biti održan u Domu b-612.

Sofija Balać