Pećinkov jednokratni povratak

Jedan od osnivača kultnog novosadskog sastava Atheist Rap, Vladimir Kozbašić Pećinko, punih 18 godina nije se popeo na binu sa svojim drugarima iz benda. Iako je u međuvremenu prošlo nekoliko veoma bitnih datuma u životu Ateista, za svoj jednokratni povratak Pećinko i bend izabrali su Fusion binu ovogodišnjeg Exita, gde su pred velikim brojem ljudi obeležili 30 godina od nastanka benda. 

Foto: Jaroslav Pap/Tanjug

"Bilo je odlično. Sada, kada je sve prošlo, može da zvuči bezveze, ali ja sam jednostavno znao da će to bti super. Posle druge probe kockice su se namestile i mi smo nastavili kao pre punih 18 godina, kao da se nismo ni razilazili", ispričao nam je Pećinko na početku razgovora za Oradio.

Kakav je osećaj biti na bini posle toliko godina?

Mi smo znali šta želimo. Ideja je bila da dobijemo dva sata koncerta koji će biti kvalitetno snimljen, uz sve ono što smo planirali da izvedemo. To je kao vožnja bicikla, ne možeš tako nešto zaboraviti. Bio je ovo počasni krug u Monci, tačnije na Tvrđavi, koji smo odvozali za vreme ovogodišnjeg Exita.

Verujem da je ovo bilo značajno za bend, za fanove, za nastup, za muziku, ali koliko je to tebi lično značilo?

Značilo mi je puno. Vratio sam se na neki način u devedeset i neku, deluje da su oni tamo gde sam ih i ostavio, odnosno, da sam ih tamo i našao. Lično mi je značilo to što ću se popeti na binu i što će moja ćerka moći da me vidi i shvati šta sam ja to radio u životu. Negde početkom decembra prošle godine Zgro je došao sa idejom da se priključim Ateistima na Exitu, oni će omogućiti sve uslove, a tako se na kraju i desilo.

Pretpostavljam da si tokom godina pratio rad svojih kolega iz benda. Šta je ono što bi iz tog rada mogao da pohvališ, a šta bi recimo uradio drugačije da si bio u bendu?

Atheist Rap sa mnom je Atheist Rap. I bez mene je to takođe Atheist Rap. Nije isto, nije ista energija i možda bih mogao da kažem da smo nekako potpuniji. Ne samo zbog tri vokala, više zbog te energije koju zajedno donosimo publici. Pozitivno je to što su oni zaista vredni. I dalje su najaktivniji bend, pesme su i dalje na fonu onoga što smo prethodno radili. Ljudi se nisu mnogo promenili, sve je to kao nekad, možda bi samo mogli da budu malo pokretniji na bini.

Malo ste stariji, ali publika nije. Uz obaveznu stariju publiku, tu je puno mladih. Kako to da su i njima nekadašnje pesme Ateista toliko značajne?

Ne znam, valjda su to dobre pesme. Sećam se kako smo snimali i radili na prva tri albuma. Nije kao danas, da se izdaju albumi iz godine u godinu. Mi smo još '93. kada smo izdali prvi album već imali pola pesama za drugi, koji je izdat 1995, a treći je došao 1998. godine. Tu je bilo nekoliko momenata koji su bili kritični u radu benda, otišao nam je Zare i mi smo bili na "vododelnici" šta ćemo raditi. To smo rekli u pesmi Atheist Rap 2. A pesme su, iako teško, ipak bile dostupne domaćoj publici, dok je na primer u Hrvatsku to dolazilo nekako ispod žita. Dosta se slušalo i mi smo došli do kultnog statusa. Još uvek sam bio član benda 2000. godine kada smo odsvirali turneju i mislim da još uvek držimo rekord po prodatim ulaznicama u zagrebačkoj "Močvari". Neko sebe pronađe u pesmama, neko u muzici. Mi smo se na naš, šaljivi način, obračunavali sa glupostima oko nas, a ispostavilo se da su te gluposti bile univerzalne, barem na prostorima bivše Jugoslavije. Jako mi je drago što bend ove godine već treći put ide u Nemačku, na turneju koja će obuhvatiti i Austriju i Češku i Mađarsku. To je super i mislim da je to "dedacima koji se vraćaju u grad" dodatni motiv. 

Foto: Exit festival

Pamtimo pesme Ateista čiji si ti autor, a koje su doživele veliku popularnost. Koliko ti nedostaje da danas iskažeš svoj stav kroz pesmu i da to bend odsvira? Ima li šanse da napraviš neku saradnju sa njima, makar iz senke?

A ne! Na prvu probu sam došao pre svih ostalih kod Raduleta na salaš i on kaže: "Hajde da pišemo tekstove" (smeh). Bilo je u planu da se kroz nešto drugo kreativno izrazim u muzici, grupa sa zvala JNA, ali nismo to uspeli da realizujemo. To je druga strana mene koju volim, navijačka.

Koliko ipak ima šanse da ne čekamo novih 18 ili 20 godina da se ponovo popneš na binu sa Ateistima?

Nemojte čekati, radite nešto drugo.

Jovan Marjanović