Oluju čovek ne može da spreči

Nedavne nezapamćene oluje koje su protutnjale regionom skrenule su pažnju na zanimanje i značaj nauke koja se bavi predviđanjem vremenskih (ne)prilika i uticajem na naše živote. Ovog puta, hidrometereolozi bili su potpno u pravu, dajući nam nedvosmislena upozorenja šta će se i kako desiti, iako niko od nas nije mogao ni da pretpostavi kakve će posledice sve to ostaviti. Marko Čubrilo jedan je od vodećih stručnjaka iz naše zemlje upravo iz ove oblasti i jedan je od onih koji se prognozom vremena bavi veoma ozbiljno i studizno. 

"U našem gradu desio se jedan splet metereološkoh okolnosti koji se ne događa baš tako često u isto vreme. Kao rezultat imali smo jednu eksplozivnu reakciju u atmosferi, u obliku snažne oluje koje se stručno nazivaju 'superćelijske' oluje", priča Marko za Oradio.

Šta je superćelijska oluja?

Da bi se takva oluja razvila potrebno je da se puno faktora u isto vreme poklopi na istom mestu i to se desilo čak dva puta u poslednjih desetak dana. Velika količina energije u atmosferi, jaki visinski vetrovi, protivsmerni vertovi u raznim slojevima atmosfere, visoka temperatura, visoka vlaga, nailazak fronta i sve to zajedno u tom momentu dalo je snažnu oluju koja je specifična po svojim karakteristikama, pre svega snazi i dužini trajanja i takva oluja naziva se superćelijska.

Ovog puta hidrometereolozi su tačno znali šta će se desiti i upozoravali na sve to?

Za precizno proručunavanje danas postoje numerički, matematički računarski modeli koji analiziraju parametre u atmosferi. Tu se radi o velikom broju podataka koji se dobijaju kako sa zemlje, tako i iz metereoloških balona i iz satelita. Sve se to kombinuje i dobija se neka vrsta informacije o potencijalu atmosfere za razvijanje tako nečega. Najmoćnije oružje meterologa je ipak radar, koji prikazuje realnu sliku, pogotovo kada se takva situacija razvija. Kod ovakvih, superćelijskih oluja, to i nije tako komplikovano, s obzirom da one traju vrlo dugo, mnogo duže od običnih oluja. Ova poslednja, i najjača koja nas je zadesila, pokrenula se iznad Slovenije i mogli smo pratiti kako putuje kroz Sloveniju, potom Hrvatsku i kako stiže do naših krajeva. Kombinacijom svih parametara može se predvideti kakva nas situacija očekuje. 

Koliko su prognoze koje svi imamo na telefonima, pogotovo na duži rok od nekih desetak dana, tačne?

One jesu, uslovno, tačne. Ne možemo ih shvatiti doslovce kao neku prognozu, realno, ni jednu prognozu ne možete doslovce shvatiti na duže od dva ili tri dana, jer su promene u atmosferi stalne. Te aplikacije su manje pouzdane jer ne koriste iste podatke i vi ne znate da li te informacije daje RHMZ ili neki drugi centar. Zato dolazi do razlika na različitim telefonima i zbog toga one nisu previše pouzdane.

Kod ovako ekstremnih situacija postavlja se pitanje što smo mogli da uradimo, ili, šta bismo mogli da uradimo ukoliko se ovo ponovo desi?

Što se tiče, na primer, grada, koji je svakako razoran za poljoprivredu, tu se može dejstvovati protivgradnim raketama i šteta se može umanjiti. Pogrešno je razmišljanje da se ovako nešto može potpuno sprečiti. Ne može se sprečiti ni grad da padne, kada je tako snažan sistem, možda može da se smanji šteta koju on prouzrokuje. Te rakete deluju na takav način da faktički zamrzavaju svu dostupnu vodu gore u atmofseri, pa se stvori veći broj sitnijih zrna grada koja imaju manju fizičku štetu kada udare. Vetar ne možemo sprečiti. Ono što možemo uraditi je da obratimo pažnju na gradnju, da ona bude što solidnija, a drveće koje je dotrajalo da ipak ukolnimo, jer je ono najveći rizik da može biti srušeno. Naravno, kada se izda takvo upozorenje ne treba izlaziti napolje, ne treba rizikovati bez preke potrebe. Ne traju te oluje dugo, možda nekih pola sata, možda ni toliko i to vreme je zaista pametnije biti negde unutra na sigurnom.

Jovan Vanja Marjanović

foto: pexels.com