Muzikom uzbuditi i sebe i publiku

Disciplina Kičme u petak 25. marta u novosadskom klubu SKC Fabrika promoviše album "Opet.". Uoči koncerta razgovarali smo sa Dušanom Kojićem Kojom koji je najavio da će set lista sastavljena od numera sa novog album ipak biti "garnirana" starim hitovima. 

"Cela fora je da ti i dalje možeš svojom muzikom da uzbudiš prvo sebe, pa onda i publiku. To je najbitnije. Ako se to desi, sve je ok. Ne bojim se i ne brinem za buduće radove Discipline Kičme. Ima uvek nekih temica koje se vrte. Na primer, na ovom albumu ima nečega što nisam iskoristio pre dve, tri godine. Nema veze toliko sa vremenom, bitno je da postoje teme. Na prethodnom albumu "Uf" postojala je tema, odnosno, stari rif benda Šarlo Akrobata, koji nikada nismo snimili. Taj rif smo svirali pa smo se raspali i on nikada nije bio snimljen. Tada je bio u nekom ska maniru, ali sam ga za prošli album napravio u nekom brejk bit/hip hop ritmu. Taj rif je meni stajao u prstima i glavi od osamdesete godine", kaže Koja na početku razgovora za O radio.

Nakon svih ovih godina i dalje se držite originalnog zvuka. Potpuno ste prepoznatljivi i niste se promenili i otišli u moderne vode. Koliko je teško ostati veran sebi?

Bend mora da bude svestan vremena u kome deluje. Mi postojimo 35 godina i bili smo svesni svake decenije u kojoj smo se nalazili, tako da su albumi različiti, jer opisuju vreme u kome su nastali. To naravno ne može da utiče na osnovni zvuk i ideju benda, a to je bas i bubanj. Nema gitare nikada i to je ono što je prepoznatljivo i ono što muči ljude.

Prepoznatljive su i poruke koje šaljete pojedinim numerama. Da li mislite da to dopire do generacija koje su vas pratile do danas, ali i na one mlađe koje su došle?

Ja verujem da dopire. Tekst, ako ga ima, mora nešto i da kaže. Pričamo svašta, nekakve razne poručice tu postoje i zapažanja trenutka u kome se nalazi planeta i ova država na njoj. Dopiralo ili ne na kraju uvek ima publike koja dolazi na koncerte, a bend i dalje postoji i funkcioniše dosta uspešno. Naša publika su sada i familije, dolaze i unuci, tako da, ako su ti ljudi verni tome, onda to znači da su čuli nešto što ih zanima u našim tekstovima. 

Na koga se odnosi rečenica koja nam je svima 'zapela' za uho jer je vrlo iskrena i realna "Zaboravili rokenrol, otišli u šoping mol"?

Odnosi se na sve. To je opis opšteg stanja i nivoa na koji je doveden rokenrol. Taj pravac koji je bio subkultura i podkultura sada je doteran do nekog bezopasnog nivoa. To je sada muzika kao i one ostale koje možeš da čuješ po liftovima ili po šoping molovima. Muzika koja nikoga ne brine, ne dira i jednostavno postoji. Danas je cilj i značaj muzike da bude zabavna, a pošto i mi želimo da budemo takvi onda nudimo zabavu sa smislom (smeh).

Dosta je besmislen način na koji se i zašto se to desilo da su zaboravili rokenrol i otišli u šoping mol. Možda to vama zvuči smešno i dečije, ali mislim da upravo taj način pogađa u srž. Imamo i taj drugi deo teksta koji kaže da ipak verujemo da ima nade. Nećemo se mnogo brinuti, samo smo primetili šta se dešava, ali verujemo da ima nade.

Da li ima nade za muzičku scenu, posebno alternativnu koja u poslednje vreme, čini mi se, buja? 

Bože zdravlja da buja, ja bih voleo. Ono što je sad tu problem je što ne postoji industrija, zemlja nam se raspala, ona velika što je bila nekad, posledice su svakog dana evidentne i danas posle toliko vremena, na žalost. Tržište je smanjeno, a kad je tržište smanjeno niko ne misli da sad tu treba nešto da se trudi, da to nije neki naročit posao, dodajmo na to i političko ludilo koje nas, evo, već 25 godina prati. Momenat u kome scena postoji mora biti ispraćen medijski. Međutim, toga nema. Sve se bazira na društvenim mrežama koje su dobre, ali takođe i opasne u nekom smislu, pošto čovek postane njihov rob. Mislim da je potrebno da postoje stvari na ulici, ne samo u virtuelnom svetu. Ja pozdravljam svaku scenu i čuo sam za par bendova. Ali ono što ti mogu reći muzički je da se prepoznaju uzori i uticaji kod novih pregalaca rok muzike. 

A koji su to bendovi?

Pa nećemo sad reći (smeh). Ima dosta uticaja Discipline kičme ako ste na to mislili, to je jasno, ali je to sad otišlo kroz neke razne filtere, kako već ko. Ali mislim da ono generalno što se dešava sa bendovima je da, ako dobro zvuče, onda zvuče kao ono što oni vole, znači kao taj pravac koji podržavaju. I sve imaju. I oznake i simbole i ideje, bar na papiru, ali nema tu ličnog pečata.

Razgovarala sam i sa drugim muzičarima i zaključili smo da pojedinim bendovima fali više originalnosti.

Pa da. Da ne kupe toliko, mislim lepo je imati uzore.

A šta oni sad mogu novo da odsviraju?

Neka smisle, kako smo mi smišljali. Mislim, je l' me razumeš? Uvek postoje načini. Ako si pravi ljubitelj rok muzike ti ćeš se sigurno potruditi. Mislim, zavisi koliko je tu ko sad šta... Hoću da kažem da je raspad jedne celine koja je bila Jugoslavija takođe uticao i na to. Mislim smanjenje teritorije takođe utiče i na motiv mladog gitariste i kompozitora, ili šta god bilo.

Međutim, to je i svetski trend, da su grupe koje danas funkcionišu duboko ogrezle u tom poštovanju pravila industrije i samim tim ima dosta grupa koje su, ne mogu da kažem neoriginalne, ali nemaju neki svoj naročiti pečat. To možda najbolje ilustruje situacija kada odeš u neki klub, a to se meni desilo: ne idem po tim novim klubićima koji se zatvore za pola godine, ali otišao sam jedanput, neko je svirao. I sad, tamo puštaju neku novu muziku, neke nove bendove, recimo u zadnje tri godine ili tako nešto. Dakle, šta god sam čuo da je pušteno, ja neke od tih grupa znam, čuo sam. Ispada sad da se ponašam ko neki deda, mislim moje godine i ne govore ništa drugo osim toga, ali moram priznati da za svaki bend koji sam čuo mogu odmah da kažem šta je odakle uzeo. Jednostavno, to toliko liči na taj pravac, na tu grupu... Imaš jedno šest grupa koje liče na Led Zeppelin, imaš deset grupa koje liče na Black Sabbath, to su te grupe koje su bile popularne nekad kada sam ja bio mali, one su i dan danas popularne. To je super, ali da bendovi danas zvuče baš tako...

A da ne mislite možda da je mladim bendovima teško da odmah ponude svoje originalne stvari zato što publika teže prihvata autorske? Vi napravite novi album i naravno da će se Disciplina slušati. Ali kada neki novi bend dođe sa svojim autorskim stvarima to ne prolazi baš odmah.

Pa ne znam zašto je to tako. Je l' to tako? Pa ne možeš ti da razmišljaš o publici. Ako razmišljaš o publici toliko, onda bolje zaboravi. Onda ćeš da sviraš u hotelu. Ako je autor jak on razmišlja isključivo o onome što ga goni, on mora da ispoštuje sebe pre svega, a publika je tu da to čuje. Ako sam autor nije zadovoljan time što je napravio, publika tek neće biti zadovoljna. Tako ja na to gledam.

Kada mi pravimo album, moramo biti zadovoljeni tim albumom. Ako nešto ne valja to ćemo obrisati ili nećemo uopšte ni snimati, niti ćemo mnogo oko toga razmišljati. Mislim za svaki, pošto je Disciplina Kičme poznata po svom minimalizmu, što manje to gore, znači svaka ta tačka i reč se računa. Ako postoji ime albuma "Opet." sa tačkom na kraju, to onda nešto znači. Nema znaka uzvika nego ima tačka, znači to je neko hteo nešto da kaže. Sad ti možeš da kažeš, a šta je hteo da kaže...

A šta je hteo da kaže?

Pa to ti je ovako: Znači Opet. Jednostavno smo tu i bićemo tu i opet. Na isti način ćemo sve to ponoviti i reći ljudima i javiti se. Takođe, tačka na kraju "Opet." je i šala prema ovim reklamama koje vidimo po bilbordima. Engleske i američke reklame od kojih smo preuzeli tu tačku na kraju. To znači da je tačka i nema dalje. Ali Opet. može biti i beskonačno.

Planovi nakon koncerta u Novom Sadu?

Sviramo u aprilu u Rijeci i Zagrebu. U maju smo u Nišu i Beogradu u bašti SKC-a. To će biti veliki koncert. 

Jelena Mijatović