Mladi nisu prepoznati kao resurs

Stefan Štrbac ima 23 godine i dolazi iz Bačke Palanke. Trenutno je student završne godine Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, na studijskom programu primenjeno softversko inženjerstvo. Uspešno je završio obuku za omladinske lidere Nacionalne asocijacije praktičara i praktičarki omladinskog rada, te već više od godinu dana radi kao omladinski radnik u Centru za omladinski rad. Pored ovoga, predsednik je Saveta za etička pitanja u ovoj asocijaciji i predsednik je Omladinskog kluba Bačka Palanka. Sa njim smo pričali o položaju i potrebama mladih.

Foto: Andrijana Petrović

Šta prepoznaješ kao trenutno najveći problem mladih u Srbiji?

To je trenutno teško definisati kroz samo jedan problem, to je više skup nekih problema. Tu je svakako i veliki broj mladih koji svakodnevno napuštaju zemlju zbog nečeg boljeg. Možemo da navedemo generalno uslove u kojima mladi danas odrastaju, da li imaju prilike da uče, napreduju i ostvaruju svoj san. Te prilike su na veoma niskom nivou. To uključuje i mogućnosti za obrazovanje, zapošljivost, zdravstvenu negu, porodicu. Kroz sve ove aspekte se prožimaju najveći problem mladih danas.

Koje grupe mladih su najugroženije i zašto?

Kada razmišljam o tome, nekako mi prvo padne na pamet da su mladi kao grupa kako ih zakon prepoznaje (od 15 do 30 godina) sami po sebi ugroženi. Nisu prisutni na medijskoj sceni, nisu prisutni u javnom govoru, nema ih u institucijama. Nema ih ni na nekim važnim mestima gde su mladi neophodni. Ukoliko krenemo da pričamo o bilo kojoj marginalizovanoj grupi mladih onda je ta ugroženost još veća. Pre svega mislim da je to jer u našoj državi mladi nisu prepoznati kao resurs i nije im dat prostor da kažu i pokažu šta to sve mogu da postignu.

Šta svako od nas može da uradi da poboljša položaj mladih?

Verujem da svako može da utiče na poboljšanje položaja mladih. To zavisi i od našeg interesovanja i od toga kog smo uzrasta. Možda ćemo  se za to boriti kroz sistem formalnog obrazovanja tako što ćemo sebe da edukujemo i da se kroz taj sistem izborimo za neku poziciju gde možemo da donosimo odluke koje utiču i važne su za mlade. Možda ćemo se uključiti u rad nekog udruženja, pa tako delati, možda ćemo biti deo nekih Vladinih tela ili inicijativa na lokalu. Možda ćemo samo u krugu naših prijatelja pričati. Verujem da svako može da pronađe neku sferu u kojoj može da utiče.

Foto: Nacionalna asocijacija praktičara ki/omladinskog rada

Šta misliš zašto mladi većinski imaju odbojnost prema vakcinaciji. Da li se sa njima dovoljno diskutovalo o svemu tome?

Mislim da mladi imaju većinski odbojnost zbog medijske slike o tome koja vlada u našoj zemlji. Ni mladi, kao ni većinsko stanovništvo, nisu dobili na vreme i dovoljno proverene, jasne informacije o važnosti vakcinacije i šta ona zapravo predstavlja od ljudi koji su nadležni da o tome pričaju. Tu pre svega mislim na predstavnike institucija i razlčičitih zdravstvenih ustanova. Nekako je to nepoverenja ostalo među mladima koji nemaju ni veliko poverenje u institucije. Još kada je medisjki prostor ispunjen različitim dezinformacijama i mnogim neistinitim stvarima, onda prosto nastane situacija u kojoj imamo mali broj mladih koji se vakcinisao.

Upravo je izašao Alternativni izveštaj o položaju i potrebma mladih u Srbiji za 2021. godinu. Preko 50 odsto ispitanika bi se odselilo iz Srbije, šta misliš, zašto bi mlada osoba trebalo da ostane ovde?

Ovo je dosta teško pitanje za odgovoriti. Voleo bih da svaka mlada osoba pronađe neki svoj razlog zašto želi da ostane u Srbiji. Često pričamo o ružnim stvarima i o tome šta sve ne valja. Mislim da je važno pohvaliti i one lepe stvari i ono što nas čini srećnim. Možda je to neka vera da će energija mladih koja dolazi promeniti i napraviti državu onakvu da u njoj žele da žive. Možda su to lepote koje naša zemlja ima, pa nam je nekako žao da to ostavimo, možda nas vezuje nešto drugo. Ukoliko svi nekako razmislimo šta je to zbog čega bi ostali, možemo da pronađemo energiju da se izborimo da to tako i bude.

Šta misliš o postojećim dokumentima koji se odnose na mlade, tipa Zakon o mladima ili Zakon o volontiranju?

Mislim da je dobro što imamo postojeća dokumenta koja se odnose na mlade, dobro je da imamo neku osnovu i da postoje pravilnici, smernice i na nacionalnim i na lokalnim nivoima. To je jako važna polazna tačka. Raduje me što će se ove godine svi ti zakoni menjati, da će se kroz njih raditi na poboljšanju položaja mladih i da će mladi imati prilike da kažu šta to sve ne valja u njima i šta treba promeniti. Nisu sjajni, ali je dobro što se ove godine aktivno radi na izmeni i jedva čekam da vidim kako će to izgledati.

J. Božić