...
TRENUTNO11:00 - 12:00U kakvoj zemlji želim da živim

Društvo / Intervju

Mladi naučnici iz Srbije imaju budućnost

17.11.2018.

Dr Jelena Vladić sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dobitnica je nagrade "Danubius Young Scientist Award " za najboljeg mladog naučnika u Srbiji. Na svečanoj dodeli u Bratislavi, 8. novembra ove godine, Jeleni je ovu prestižnu nagradu dodelilo austrijsko Ministarstvo za obrazovanje, nauku i istraživanje i Institut za Dunavski region i centralnu Evropu.

.

"Ova nagrada se dodeljuje od 2011. godine mladim naučnicima Dunavskog regiona za dostignuća u njihovim istraživačkim oblastima. Zapravo, cilj je da se ukaže čast, dodeljivanjem priznanja, naučnicima koji postižu zapažene rezultate u svojim naučno istraživačkim radovima" kaže Jelena na početku razgovora za Oradio.

Koji su kriterijumi za dodelu nagrade?

Ocenjuju se naučna izvrsnost, inovativan pristup u akademskom istraživanju, povezanost rada sa problemima koji se tiču Dunavskog regiona, potom, značaj samog istraživanjanja u međunarodnim okvirima i sam potencijal naučnika kroz uključenost u međunardone projekte.

Kažu da bez nagrada nema ni napretka, a šta za tebe znači ovo priznanje?

Kao prvo to je ogromna čast i priznanje za moj naučni rad. Nagrada je i potvrda da moj rad i trud imaju smisla i da se krećem u dobrom smeru.

jelenac jpg

Nagrada stiže iz podunavskog regiona, kako je u našoj zemlji? Ima li priznanja ili, što je možda još važnije, ima li prave podrške tvom radu?

Pre svega imam podršku svog tima, naravno i veliku podršku svoje matične kuće, Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Takođe, naša istraživačka grupa veoma lepo sarađuje i sa drugim naučnicima i talentovanim, vrednim ljudima iz drugih institucija. To se ogleda u zajedničkom radu i publikacijama koje zajednički objavljujemo.

Kojom sektorom se posebno baviš, šta je pretežno oblast tvog rada?

Doktorirala sam na farmaceutskom inženjerstvu, specifično, farmaceutska tehnologija i farmaceutska hemija sa posebim osvrtom na savremene, moderne ekstrakcione tehnologije. U fokusu istraživanja su nam lekovito bilje, sporedni proizvodi i otpad iz poljoprivredne industrije, a od skora i mikro alge. Naš rad se dalje prostire na karakterizaciju tih proizvoda i nakon toga radimo na njihovom poboljšanju i unapređenji njihovih zdravstvenih benefita. Zapravo, bavimo se ekstrakcijom aktivnih supstanci, aktivnih jedinjenja iz različitih sirovina, uglavnom iz lekovitog bilja. Dobijamo gotove proizvode, koji mogu biti u obliku tečnih ili suvih ekstrakata, a ljudi ih mogu naći u okviru raznih proizvoda u apotekama, gde mogu biti deo nekih kapsula, tableta, kapi, tinktura,…

Koliko mladi naučnici poput tebe imaju šansu da prikažu, pokažu pa i plasiraju svoje znanje u inostranstvu?

Znam dosta naših studenata koji su završili naš smer i uopšte, naš fakultet i koji imaju veoma uspešne karijere u inostranstvu. Apsolutno smo kompetentni i ravnopravni, a postoje razni načini, mogućnosti, fondovi da se ode u inostranstvo na usavršavanje. Studenti imaju šasnu da odu na jedan ili dva semestra, čak i do dve godine i upravo zato sve više podstičemo studente da učestvuju u izradi naučnih radova. Nakon toga mogu da izlažu svoje radove na konferencijama kako u zemlji tako i u inostranstvu. Na taj način se umrežavaju sa kolegama i stiču nova iskustva i znanja, kao i kontakte koje kasnije mogu da iskoriste.

jelenad jpg

Koliko smo opremljeni i spremni da pratimo svetske tokove i standarde?

Spremi i opremljeni jesmo, mada je finansijski momenat uvek problematičan. To rešavamo tako što se udružujemo sa drugim institucijama koje poseduju tehnologiju ili opremu koja nam je potrebna, bilo da su oni kod nas ili u svetu. Time rešavamo neke od problema, ali se i povezujemo i dolazimo do nekih potpuno novih rešenja, jer možemo drugačije da posmatramo isti problem u nauci.

Da li su i koliko tih mogućnosti svesni mladi naučnici iz drugih oblasti, kolege i studenti?

Mislim da, pogotovo studenti ili budući studenti, srednjoškolci, nisu dovoljno upoznati sa mogućnostima koje im se pružaju. Trebalo bi više da se radi na promociji i popularizaciji fakulteta. Mogu da kažem za Tehnološki fakultet i da pozovem srednjoškolce koji su zainteresovani da upišu upravo naš fakultet, da dođu i informišu se o svemu što ih ovde čeka, o mogućnostima i benefitima koje im naša ustanova pruža. Nravno ne samo u smislu inostrane saradnje nego uopšte, kakva znanja i veštine mogu dobiti ovde, kao i šta bi mogli u budućnosti da rade sa završenim Tehnološkim fakultetom.

Koliko se ceni diploma Tehnološkog fakulteta u inostranstvu i koliko se uopšte traže tehnolozi?

Naša diploma je međunarodno priznata i apsolutno ravnopravna sa sličim institucijama i univerzitetima po svetu. Dakle, nema potrebe za polaganjem bilo kakvih dodatnih ispita, ukoliko se neko odluči za profesionalnu karijeru u inostranstvu nakon završenih studija. Zanimanje tehnologa je veoma traženo, u svetu svakako, ali je i situacija u Srbiji počela da se menja na bolje. Imamo veliki broj privatnih preduzetnika, pogotovo vezanih za naš smer, koji se bave prozivodnjom farmaceutskih proizvoda. Veoma često imamo slučaj da nas zovu i pitaju za studente koji bi mogli da rade u njihovom preduzeću, tako da se često događa da se tehnolozi zaposle i pre završetka studija.

Ako napravimo paralelu sa, na primer, poljoprivredom, u koju se dosta ulaže, kakva je situacija sa tehnologijom?

Stvari se i kod nas dešavaju, ali rekla bih malo sporije. Ipak, naš rad je vezan za proizvodnju i unapređenje procesa, pa kad bi ostao bez primene to ne bi imalo puno smisla. Zato se trudimo da u potpunosti sarađujemo, da radimo na problemima koje njih interesuju i da ih rešavamo.

jelenab jpg

Istraživanja koja sprovodiš zajdno sa svojim timom su na polju lekovitog bilja. Koliko su zaista kvalitetni naši resursi u ovoj oblasti, krajevi i prirodna bogatstva Srbije?

Srbija ima veliki potencijal u ovoj obalsti. Naša zemlja ima veliku, vekovnu tradiciju u sakupljanju lekovitih biljaka. Informacije koje posedujem govore nam da imamo oko 700 samoniklih biljnih vrsta koje se mogu iskoristiti u lekovite svrhe, kao i oko 400 lekovitih aromatičnih biljaka. Zahvaljujući povoljnoj klimi i zemljištu krenulo je intezivno gajenje lekovitih biljaka, a zanimljivo da Vojvodina ima zaista veliki potenicijal u ovoj grani.

Gde se tvoj rad primenjuje u prozivodnji?

Jedan od poslednjih projekata je saradnja sa loklanom zajednicom u Futogu, koji je najveći prozivođač kupusa u našoj zemlji, pa i regionu. Žitelji tog mesta imaju problem sa rasolom koji se ispušta u kanalizaciju i širi se neprijatan miris, koji narušava kvalitet života ovog mesta. U saradnji sa privrednicima iz Futoga pokušavamo da rešimo taj probem, tako što rasol pokušavamo da prevedemo u jedan koristan proizvod. Projekat je u toku i naredne godine očekuje se njegov završetak, pa se na tržištu mogu očekivati i neki gotovi proizvodi.

Koji deo tvog posla te najviše raduje, a koji bi preskočila da možeš?

(smeh) Najviše me raduje istraživački rad i to što imam mogućnost da kreiram posao prema svom interesovanju. Nema dosadnog posla, repetitivnog, a imam i mogućnost povezivanja sa ljudima koji imaju slična interesovanja, kao i sa ljudima iz drugih oblasti, što svakako čini da se prošire znanja. Takođe sam zadovoljna što sam u ovom poslu srela dosta talenovanih i kvalitetnih ljudi koji su mi postali prijatelji. Ono što me ne raduje su, možda, finansije, koje uvek mogu da budu bolje, iako to opet čini da ostvarujemo više kontakata. Više bih volela da sve što nam je potrebno imamo u našim laobratorijama.

Jelenino gostovanje u emisiji "Dnevna soba" možete preslušati na podkastu Oradija.

Jovan Marjanović

Možda te još zanima:

.

Stipendije za diplomce

Kompanija Somboled, koja posluje u okviru francuske Lactalis grupe, otvorila je poziv za zainteresovane diplomce da se prijave za program…

.

Kebra: Najveći uspeh je pobeći iz Srbije

"To su rokerska srca", reče Dejan Savić, organizator tribine "Tebi govorim", na novosadskom Tehnološkom fakultetu, pokušavajući da opravda zašto su gosti-muzičari…

.

Džez je sloboda

"Džez nigde nije mejnstrim" i "Džez je muzika koja se dešava u momentu" reči su profesionalnog muzičara Andrije Gavrilovića iz…

.

Telefon - glavni neprijatelj u ispitnom roku

Da li vam se dešavalo da, kada treba puno da učite za ispitni rok, uhvatite sebe kako na Instagramu prelistavate na…

.

Na televiziji se gledaju domaće serije i sport

Mitove o zlatnom dobu televizije obično prati rečenica - ulice su bile puste dok je to bilo na TV-u. Da…

.

Uzimanje pravde u svoje ruke dovodi do anarhije

Šta radiš kada si kivan na ono što se dešava oko tebe? Šta radiš kada vidiš da je neko uzeo…

  • 05:00 Music mix by Marko
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 11:00 U kakvoj zemlji želim da živim
  • 12:00 Pre podne na O radiju
  • 14:00 RetroTips

Kalendar događaja

Januar 2020.
PonUtoSreČetPetSubNed
  
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
  

Anketa

Koliko verujete u horoskop?

Oradio logo