Milan Korać: Raduje me kad ljudima muzika pričinjava zadovoljstvo

Novosadski bend Šinobusi nedavno je objavio svoj peti studijski album u izdanju PGP RTS-a pod nazivom "Ljubav i dalje diše". Promocija ovog izdanja počela je u Novom Sadu a nastavljena je u Sloveniji, odakle su se Šinobusi vratili sa puno utisaka i spotom za pesmu "Preko polja pa u brda". 

"Novosadska promocija bila je u Gerila u baru, a nakon toga smo išli u Sloveniju. To je naša standardna tura, Novo Mesto i Izola gde je sve prošlo odlično. Sada nas očekuje svirka u Zemunu, klub Vaša Prečica, a potom Temerin, pa Beograd, a zakazan je i nastup na ovogodišnjem Nišvilu", ispričao nam je na početaku razgovora za Oradio Milan Korać, pevač, gitarista i autor većine kompozicija sa prethodnih albuma ovog benda.

Kojom prugom se kreću Šinobusi?

Na ovom albumu je to veoma raznoliko jer smo svi uspeli da se ostvarimo kao autori. Sve pesme su na srpskom jeziku i svako iz benda ima barem po jednu autorsku pesmu. Samim tim doblili smo da je album veoma zanimljiv, stilski šaren, a čini mi se da najmanje ima bluza (smeh). Od klasičnog roka, preko popa, regea... Ima stvarno svega. Zadovoljni smo zvukom, prvi put to zvuči približno onako kako mi to čujemo u našim glavama,  kako u stvari želimo da zvuči.
 

Dakle, autori teksta i muzike su svi članovi benda. Gde se crpi inspiracija?

Na ovom albumu ima malo više društveno angažovanih tema, po prvi put imamo i jednu ekološku pesmu. Putovanje je naša nezaobilazna tema i inspiracija, jedna pesma je nastala baš na putovanjima po Sloveniji. Život, ljubav i sve što nas okružuje. 

Koliko je bilo teško očuvati srž benda kroz sve ove godine?

To je uvek teško, posebno kod nas, gde je teško u svakom segmentu života, a pogotovo u rok muzici. Valjda smo imali sreću da se nađemo i bili smo dovoljno tolerantni jedni prema drugima, pa smo opstali ovih 15 godina. Na to sam stvarno ponosan. Od kad je Žiksa 2012. godine preminuo, u bend je došao Gile i od tada nastupamo u ovoj postavi. Đole i Nenad su došli još 2005. godine dok smo Pepa i ja od početka.
 

Spotovi su vam uvek bili odlični, kao i saradnja sa Milošem Pušićem. Kakav je plan za ovaj album?

Plan je da kontaktiramo Miloša (smeh), ali ima jako puno posla oko organizacije, a sve radimo sami pa nismo još uvek stigli da se vidimo sa njim. Imamo jedan spot, više kao road movie za pesmu "Preko polja pa u brda". Za sad smo to pustili da se emituje na televizijama, a svakako planiramo da uradimo nešto kvalitetno. Videćemo još za koju pesmu, ima ih na svu sreću dovoljno dobrih. 

Deluje da ste popularniji u Sloveniji nego kod nas. Kako ti na to gledaš?

Ne znam da li smo popularniji tamo ili ovde, da li smo uopšte popularni (smeh). Tačno je da u Sloveniji u svakom većem mestu imamo ekipu ljudi koja nas prati, koja čak i putuje sa nama kad odemo na turneju tamo. Nedavno smo na koncertu u Izoli imali nekih 200 ljudi, a bilo nas je i po festivalima. Pa ne znam, valjda njima tamo nedostaje ovakvih bendova kao što smo mi, nostalgični su prema bivšoj Jugoslaviji, prema srpskom jeziku... Vole da se dobro "praši", a mi to valjda dobro radimo. Kako je kod nas? Znaš kako se kaže, najteže je biti prorok u svom selu. Mada, u Novom Sadu uvek imamo dobre i posećene svirke, ljude koji to vole, znaju naše pesme, ne žalim se. Možda izostaju neki nastupi na većim festivalima u Srbiji, ali to je neka druga priča. Mi se uvek držimo po strani i nismo ničiji, a tako je uvek teško. 

U jednom momentu si imao i bend i solo rad i zbirku pesama, uz redovan posao. Koliko te je to odvuklo, a koliko doprinelo daljem radu?

Mislim da me je to samo više uvuklo u muziku i u tu mašinu. Kada pogledam unazad, već nekih sedam ili osam godina ne stajem. Ili radim neki album Šinobusa, ili radim svoj solo album... Treutno sada sa Milošem Zubcem radim jedan zanimljiv album, koji se zove Serbia i za koji mislim da je nešto najangažovanije do sada. Sve to me je samo više uvuklo u rad i postavilo na pravi kolosek. A to što istovremeno i radim, to je stvarno akrobacija (smeh). Uspevam za sada.
 

Kakav je put pred Šinobusima?

Početkom aprila objavili smo album pod nazivom "Ljubav i dalje diše" za PGP RTS. To je naš peti studijski album i u pogonu smo bez prestanka od 2005. godine. Ili smo snimali album ili smo ga promovisali, u svakom slučaju radili smo bez ikakve pauze. Što se snimanja albuma, tiče sigurno ćemo napraviti malo dužu pauzu jer mislim da smo postigli ono što smo za sad hteli i planirali. Iza nas je pet albuma, mnogo dobrih pesama, sasvim dovoljno da napravimo solistički koncert, pa ćemo u narednom periodu gledati da se više posvetimo sviranju.

Šta tebe, lično, iskreno obraduje?

Obraduju me ljudi koje vidim u publici, a koji su još uvek zainteresovani za ovu vrstu muzike kojom se mi bavimo. Sve pomalo deluje zamrlo, pa kada vidim ljude kojima naša muzika zaista pričinjava zadovoljstvo, onda za tu šačicu ljudi zaista vredi svirati, i dalje raditi i stvarati.
 

Kada bi zamislio neku idealnu sliku šta bi na njoj bilo?

Duga! (smeh) Ja sam u principu zadovoljan onim što imam, u ovom vremenu, u kojem živimo, mislim da smo uspeli da opstanemo i uradimo mnogo. Voleo bih da napravimo neki veliki i uspešan koncert.

Jovan Marjanović