Mali vrt, veliki efekat: kako da zasadite uz malo novca

Tri generacije porodice Topalović već sedam decenija posvećeno se bave proizvodnjom ukrasnog bilja. Upravo je toliko vremena, prema rečima Milana Topalovića, potrebno da bi se stvorio ozbiljan i prepoznatljiv rasadnik. Za Oradio, Milan govori o izazovima ovog posla, bogatstvu njihove ponude, ali i o tome kako klimatske promene diktiraju nove trendove u našim baštama.

Koliko je zahtevno voditi posao koji direktno zavisi od prirode i vremena?

Posao je prelep i izuzetno zanimljiv, ali nosi velike rizike. Nijedna proizvodnja nije laka, a naročito ona pod otvorenim nebom. Naša klima sa četiri izražena godišnja doba donosi sve – od velikih voda i žarkih leta, do oštrih zima. Srećom, naš rasadnik je na odličnoj poziciji; na četiri metra dubine imamo neograničene količine vode, što nam omogućava kontinuitet. Gradili smo ovo preko sedamdeset godina, jer je u našem poslu vreme ključan faktor. U Evropi, recimo, svi vodeći rasadnici traju duže od jednog veka.

U kojoj meri moderna tehnologija menja pravila igre u ovoj delatnosti?

U proizvodnji ruža dostigli smo maksimum po pitanju mehanizacije i međunarodnih standarda, čime smo udeo ljudske radne snage sveli na minimum. Ipak, tehnologija ne može sve. Kalemljenje, kao najteži deo procesa, i dalje se radi ručno, i to leti, na najvišim temperaturama. Zanimljivo je da u Americi ne kaleme ruže već rade ožiljavanje samo nekoliko sorti. Kod njih je fokus na boji, a ne na sorti, dok evropsko tržište traži pedigre i novitete. Što se tiče ukrasnog bilja, Srbija donekle zaostaje za Evropom zbog manje tražnje, iako imamo idealne uslove za uzgoj drveća. S druge strane, uzgoj žbunja je kod nas potpuno automatizovan i opremljen savremenim sistemima za zalivanje.

Da li ruža i dalje neprikosnoveno drži titulu najpopularnijeg cveta?

Apsolutno. U svetu postoji preko 35.000 sorti, a u našem rasadniku ljubiteljima je dostupno oko 350. Svake godine nabavljamo najnovije sorte od vodećih selekcionara iz Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Današnji sortiment je neuporediv sa onim iz šezdesetih godina. Stare sorte su često obolevale i gubile list već nakon prvog cvetanja, dok su ove nove izuzetno otporne i cvetaju neumorno. Ruža je s razlogom "kraljica cveća", dok druge cvetnice doživljavaju trenutke popularnosti pa nestaju, ruža uvek drži primat.

Šta treba da urade oni koji žele da urede mali vrt uz ograničen budžet?

Preporuka su svakako mnogocvetnice koje cvetaju tokom cele godine. Tu su i čajevke, nešto više ruže idealne za vazu, kao i grmolike vrste koje rastu preko metra i cvetaju u bogatim buketima. Iako se manje sade, penjačice su fantastično rešenje za zidove ili pergole.

Primećujemo i nove trendove – ljudi sve češće angažuju stručnjake za projektovanje vrtova, a izuzetno su popularne masline otporne na zimu. Uvozimo ih iz Španije, a traže se čak i primerci stari po nekoliko vekova. Cena takvih sadnica je otprilike hiljadu dinara po godini starosti. Aktuelan je i indijski jorgovan, koji raste kao drvo i cveta od jula do oktobra. Klima se promenila; pre trideset godina niko nije mislio o maslinama u Srbiji, dok danas neke autohtone vrste četinara nestaju jer ne mogu da izdrže suše i napade insekata. Zato se za žive ograde danas koriste biljke koje su prilagodljivije ovim novim uslovima.

Gde u tu estetiku spada bonsai i koliko je on zahtevan za prosečnog baštovana?

To su veoma zahtevne biljke. Najlepši primerci dolaze od borova, ali zahtevaju precizno orezivanje svake godine. Savetujem ljudima da imaju jedan ili najviše dva takva primerka – bonsai mora biti dominantna figura u dvorištu, a ne utopljen u mnoštvo drugih biljaka.

Često čujemo termin "topijarstvo". Šta on podrazumeva?

To je umetničko oblikovanje biljaka. Održavanje već formirane topijarne forme nije teško uz malo pažnje i orezivanje par puta godišnje. Međutim, stvoriti takvu biljku iz korena zahteva čist umetnički talenat. Recimo, u najvećem evropskom rasadniku u Italiji stotine radnika šiša biljke, ali su samo dvojica pravi eksperti sposobni da kreiraju te forme. Kao što ne možemo svi biti vrhunski slikari, tako je i vrhunsko topijarstvo rezervisano za retke umetnike.

A. Bujić

fotografije: privatna arhiva