Kad iz sumnjivog ofsajda nastane novi sport

Kako drugačije mogu da nastanu patenti na ovim prostorima nego iz inata i sa mnogo mašte? Upravo tako je nastao prvi izvorno srpski timski sport, vilbal. Jedna lopta, dve ekipe, tri trećine, šest golova, u najkraćem je opis ovog sporta koji je najsličniji fudbalu. Zbog mnogih koji bi do informacije više, ugostili smo Dragana Panjkovića, predsednika Srpskog vilbalskog saveza, potpuno predanog diplomatskoj borbi za registraciju i popularizaciju novog sporta.

Šta je vilbal i kako je nastao?

Vilbal nosi titulu prvog srpskog kolektivnog sporta. Nekada su to bile šore, pa smo ih izvezli u Ameriku, pa su postale bejzbol. Vilbal je nastao pre dest godina, u inat jednoj ofsajd situaciji u fudbalu. Tako je nastala prva srpska timska igra. Bilo je dileme kako će se zvati, ali smo iskoristili tu specifičnost da je u ovom sportu teren kružnog oblika, a golovi i baze polukružnog, pa smo engleske reči za točak (wheel) i za loptu (ball) spojili i dobili smo vilbal. Ime smo zaštitili. Još 2011. smo brošurom zaštitili neka od pravila, a poslednjih godina smo zaštitili i žig i patent sporta. Autori sporta, odnosno Srpski vilbalski savez, ima pravo da koristi žig i da zastupa autore sporta. U 28 zemalja EU u toku je proces zaštite žiga i patenta. Takođe u Kini, Rusiji, Koreji, Brazilu i Meksiku. Nadamo se da ćemo za nekoliko meseci dobiti takozvanu svetsku zaštitu, koja traje deset godina, kako bi autori mogli da računaju na tantijeme, a i kako bi se sam sport zaštitio od iskorišćavanja i plagiranja.

Reci nam konačno nešto o pravilima i o tome kako izgleda sport i na koji od poznatih sportova najviše liči?

Najviše liči na fudbal. Igra se nogom, s loptom, a oprema je identična fudbalskoj - šorts, dres, štucne i kopačke. Osnovna razlika je u obliku i dimenzijama terena, broju i izgledu golova i trajanju. Međutim, iskoristili smo pogodnost postojanja terena za fudbal i oko centra nacrtali kružni teren, čiji je prečnik jednak širini fudbalskog terena. To su krugovi prešnika od 60 do 70 metara, u zavisnosti od dimenzija fudbalskog terena na kom se igra. Taj teren se, slično sečenju pice, podeli na šest jednakih slajsova, kružnih isečaka.

Snimak prve ikad odigrane vilbal utakmice

Gledano po uzdužnoj strani fudbalskog terena, na krajeve terena za vilbal se stavljaju golovi, odnosno kapije, a na aut linijama fudbalskog terena se nalaze baze. Baze su metar i dvadeset visoke i dva metra i četrdeset široke, malo veće od golića u malom fudbalu. Kapija je 4,8 metara dugačka, duboka 2,4 i visoka je 2,5. Izgleda kao mali ulaz u tunel. Na sebi ima još i obruč, vil, koji je prečnika jedan metar, tako da je ukupna visina kapije 3,5 metara. Toliko o terenu. Što se tiče same igre, igraju dva tima, šest igrača plus golman i isto toliko igrača na klupi. Utakmica traje tri puta po petnaest minuta, a između trećina je pauza od deset minuta. Računali smo da vrhunske fudbalske reprezentacije, kao što su Agentina, Brazil, Španija, od devedest minuta, efektivno igraju 52 minuta. Vođeni time, trajanje trećina u vilbalu je u početku bilo tri puta po dvadeset minuta. U praksi se pokazalo da je to veoma naporno, pa je trajanje skraćeno. Napad traje dvadest sekundi, golman može da zadrži loptu u svom posedu sedam sekundi. Ako napad nije završen u tom periodu, kao i u košarci, loptu dobija protivnik. Zaustavljanje vremena se striktno poštuje kod svakog prekida. Korner i aut se izvode nogom, a razlika je samo u tome gde je lopta napustila teren, ukoliko je u isečku u kom je baza, onda je aut, a inače je korner.

Dragan Panjković u studiju Oradija

Kada ekipa postigne gol na bazu, onda preuzima tu bazu, a ekipa koja je primila gol ostaje bez jednog igrača. Može da se desi da ekipa osvoji obe protivničke baze i tada ima dva igrača više. Međutim, treba da branite četiri baze, što je veoma teško. Pauza između trećina ne anulira broj igrača, nego se posle pauze na teren vraća onaj broj igrača koji je otišao na pauzu. Pogodak u bazu je jedan poen, u kapiju dva, a ukoliko pogodite vil, to je tri poena. Rezultati u vilbalu su veoma slični rezulatima u rukometnim utakmicama.

Golman sme rukom da drži u rukama loptu sedam sekundi u svom kružnom isečku, ali može i rukom da postigne pogodak. Maštoviti igrači i treneri mogu da smisle razne taktike koje su učinkovite.

Kakva je kaznena politika u vilbalu?

Za faulove postoji bonus, tri prekrašaja su slobodni udarci, a četvrti je kazneni udarac. Ukoliko je faul u zoni baze, izvodi se udarac sličan penalu na male golove, sa centra igrališta se šutira na praznu bazu. Stvar smo dodatno učinili interesantnom time što je dozvoljeno da protivnici stignu vašu loptu i tako odbrane penal. Dakle nema laganih lopti, nego morate jako da šutirate penale. Ukoliko je prekršaj dogodi u zoni kapije, šutira se sa devet metara. Igrač može da bira da li će da šutira golmanu u kapiju ili će pokušati da pogodi vil za tri poena. Da dodam još da su izmene leteće i da trener ima pravo na dva tajm auta tokom utakmice. Ne može se završiti nerešeno. U slučaju da je regularni deo završen nerešenim rezultatom, šutiraju se penali. Serije od po tri udarca, do pobede jednog tima.

Ko može da se bavi vilbalom?

Svako od sedam do sedamdeset sedam, ali ako ima dobru kondiciju.

Pravila vilbala

Šta postoji od onoga što je neophodno da ovo postane registrovan sport?

Vilbal je nastao na siromašnom jugu Srbije, u Vladičinom Hanu. Vladan Vučković Vlaja, bivši košarkaš, sada trener i veliki zaljubljenik u sport, oblikovao je veći deo pravila i jedan je od autora ovog sporta. Drugi je Predrag Jović Džo, umetnik iz Beograda, koji je razočaran jednom utakmicom u kojoj je tim za koji je navijao dao gol u produžetku iz navodnog ofsajda i izgubio, otišao kući da smišlja sport bez ofsajda. Jedva smo ga registrovali. Prošle godine smo imali skupštinu i sedište saveza smo preselili iz Vladičinog Hana u Sremske Karlovce. Trenutno ima tridestak klubova kod nas, jedan u Republici Srpskoj i jedan u Bugarskoj. Nekolio ženskih fudbalskih klubova je učestvovalo na turniru u Vladičinom Hanu. Vojska je imala trostrukog šampiona, tim Garnizon Vranje. Najviše timova je na jugu, gde je sve počelo. Tamo su Dinamo Vranje, Južna pruga, Alkanice, Morava, a od 2014. postoji i Vojvodina.

Planiramo revijalnu utakmicu u Zrenjaninu, ali je sve pod znakom pitanja zbog korone. Uputili smo poziv mnogim poznatim ličnostima da daju doprinos popularizaciji vilbala igranjem na toj revijalnoj utakmici. Portugal je evropska prestonica sporta, Zadar je grad sporta u EU, a među zemljama koje teže da postanu deo EU, grad sporta je Zrenjanin. Uputili smo poziv ambasadi Portugala, a i sa gradom Zadrom već pokušavamo da organizujemo neke revijalne događaje. To bi bila prva internacionalizacija ovog sporta. Trudimo se i da osnujemo što više saveza po svetu. Libanu smo besplatno ponudili autorska prava, to je naša pomoć nakon one velike nesreće koja se dogodila u Bejrutu. Liban bi mogao biti među prvim članovima svetske federacije. Domaći planovi su okrenuti formiranju mini lige od deset klubova, koja bi krenula u septembru. U prve dve godine igralo bi se bez ispadanja, a onda ćemo videti. Nada je da bude liga od šesnaest klubova. Ovo je šansa za klubove beton liga u fudbalu.

Gde će se igrati utakmice?

Za sada se svi vilbal klubovi nalaze u fudbalskim klubovima, na njihovim terenima i sa njihovim članovima. Nadamo se da bi na jednom placu u Novom Sadu, blizini BIG-a, mogao da nikne stadion. Ljudi, kao po pravilu, odlično reaguju na priču o vilbalu. Tako su pozitivno reagovali ljudi sa Departmana za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i ponudili se da naprave projekat za stadion.

Šta da rade oni koji bi da igraju ili treniraju vilbal?

Jedini sajt na svetu na kom se može doći do informacija, trenutno je www.vkvojvodina.rs. Uskoro će i sajt vilbalskog saveza i tu će biti sajtovi svih klubova. Zbog svega što se događalo nismo uspeli da obezbedimo termine, ali čekamo proleće i revijalnu utakmicu i nadamo se da tada pokrenemo intenzivniji kontakt sa zainteresovanima, a od jeseni i početak rada klubova u kojima se trenira.

Gostovanje Dragana Panjkovića u Dnevnoj sobi Oradija poslušajte ovde:

Aleksandar Bujić