dram: Novi pop koji (ne) menja svet

Mladi beogradski bend Dram objavio je svoje prvo zvanično izdanje "Mi nećemo promeniti svet" (PGP RTS) krajem prošle godine. Za kratko vreme stekli su naklonost širokog kruga isto tako mlade publike, željne jednostavnog, modernog i prijemčivog popa, čija se osnova bazira na stvaranju hitova. Čak su smislili i kovanicu za njihov zvuk: "Indie Gas". Koncertna promocija albuma trebalo je da bude održana 21. marta u beogradskom Domu omladine, ali zbog dobro poznate situacije sada se čeka na novi datum.

Sve to nikako nije usporilo mladu četvorku. Dram je pre nekoliko dana izbacio "Quarantine live set", a nove ideje svakodnevno preuređuju njihov svet. O impresijama i profesionalnim nadanjima, razgovarali smo sa Markom Arizanovićem i Stefanom Aćimovićem.

Za vrlo kratko vreme (manje od dve godine) od demo faze došli ste do albuma prvenca. Na koji način se desilo to ultra-brzo, profesionalno sazrevanje benda?

Marko: Od samog početka smo znali šta hoćemo, a šta ne. Svako od nas je već svirao po bendovima i to je bila dobra škola "kako ne treba raditi’’, pošto se uvek dešavalo da bend ne prevaziđe tu demo fazu. Imali smo i sreće da nas je neko provalio od starije ekipe, I tako smo odjednom dobili i menadžera. Kasnije smo dospeli do Saše Habića, jednog od najvećih jugoslovenskih producenata, sa kojim smo imali seanse. On nas je naučio kako da razmišljamo kada pravimo pesme.

Stefan: Mislim da nam je pomoglo to što smo se svi međusobno znali još od pre, iz raznih bendova i ekipa, te smo sve te amaterske pokušaje pesama i ideja trošili pre nego što smo napravili Dram. Ranije su to bile pesme od po 7-8 minuta, gde se ne zna ko duže solira, sa Dramom smo krenuli sa malo drugačijim pogledom na muziku.

Spota za pesmu "Nije sve kao što izgleda"

Zašto se jedan mlad i perspektivan bend opredelio za po malo kontradiktoran naslov "Nećemo promeniti svet"?

Stefan: Pa, sa prvim albumom sigurno nećemo promeniti mnogo stvari, kao što se i da primetiti. Imamo fanove i koncerte, ali to je, nadam se, samo početna etapa ideje koju svi mi gajimo u sebi

Marko: To je taj deo novoromantičarskog u nama. Sa prvim albumom sigurno ne možemo da promenimo svet, ali smo bar počeli od sebe. Ni EKV nije na prvom izadnju rekla "promeniću svet do kraja pesme’".

Paradoksalno naslovu albuma, u jednom refrenu glasno pevate: "Ja mogu sve!". Dakle, želje i apetiti su vam sigurno veliki. Koliko ste ambiciozni po pitanju ozbiljne muzičke karijere i šta sve to, iz vašeg ugla, podrazumeva?

Marko: To shvatamo kao posao, želimo da se profi bavimo muzikom. Naravno, mi još uvek nismo u prilici da živimo od svirke. Imamo naše fakultete, koje ili završavamo ili smo već završili (Bane), samo što ne znam koliko bismo bili zainteresovani za rad u kancelariji. Može kao hobi.

Stefan: Svako od nas pored muzike ima i svoj fakultet, Bane je završio bogosloviju, Marko je apsolvent na Pravnom, Paja je na Akademiji, a ja sam na ETF-u. Ali to što svako ima obrazovanje pored muzičke karijere ne znači da muziku shvatamo neozbiljno. Svesni smo gde živimo i da se osoba koja želi da se bavi samo muzikom, a da to bude u nekim mornalnim granicama, upušta u ogroman rizik. Uvek treba imati i drugi plan, ali za sada svi gledamo pravcem muzičke karijere, tako da - da, mi možemo sve!

Spot za singl "Mi nećemo promeniti svet"

Hitični pop jedan je od zapostavljenih žanrova na ovim prostorima. Zašto mnogi domaći bendovi konstantno beže od toga – a zašto vi ne?

Marko: Fali takve muzike ovde i kada već gotivimo takvu muziku, zašto mi ne bismo bili ti koji će da stvaraju pop? Mnogi misle kako je baviti se, reći ću, mejnstrim muzikom lako i samo "narokaš tri akorda i udri’’ princip koji se koristi. Još na srpskom sve zvuči dvadeset puta banalnije. Hteli smo da dokažemo da se i na srpskom jeziku može napraviti kvailtetna pop pesma, nadam se da se slažeš da smo uspeli u tome.

Stefan: Kod nas ima jako malo bendova u kojima ljudi znaju stvarno i ozbiljno da pevaju. Uglavnom se to pevačko znanje pretoči u narodnu ili sličnu muziku, jer "tu pljušti lova, sine moj". Oni malo manje sposobni u tom vokalnom domenu ostanu u drugim žanrovima. Ima izuzetaka, naravno, sada možda i više nego ikad, ali opet i pored toga, nije svima lako da, nakon što odsviraju hitičnu pop pesmu, pretrpe bučne i plitke kritike mnogih kvazialternativaca kojima su uzor neki teški i opskurni bendovi. Nama to ne smeta, volimo da čujemo i šta drugi misle, a volimo i da se smejemo na prozivke, jer i sami smišljamo mnogo gore.

Oni stvaraju novi pop: Stefan (gitara/vokal); Pavle (bubanj); Marko (klavijature/vokal); Branko (bas)

Pre izlaska albuma, brojnu publiku stekli ste samo singlovima. Da li to znači da ovde ima publike koja je spremna na nove bendove, poput vašeg?

Stefan: Mi smo se nadali da će tako biti, znamo da je ima, zato što publika koja dolazi na Buč Kesidi, Artan Lili, IrieFM, Ivana Jegdića, dolazi i na naše svirke, formira se jedna nova, mlada i zapravo kvalitetna scena

Marko: Naravno, ima dosta publike koja je zainteresovana za indi pop/rok. Do te mere, da kada nas vide negde u gradu ili na nekom koncertu, dogodi se da želi sliku za uspomenu. To je stvarno super. Groupies all over!

Tu je naravno i produkcija koja potvrđuje vašu viziju modernog pop zvuka. Kakav je bio rad u studiju sa producentom albuma, Ivanom Mirkovićem Bambijem?

Marko: Bambi je legenda! Skontali smo se s njim i to se čuje na albumu. Doduše, više smo mu visili u stanu i tamo pravili pesme, prekrajali postojeće ideje, snimali trake, jeli, pili i bili nestrpljivi da se singlovi i izdanje pojave. Spoiler alert - nastavili smo saradnju za drugi album!

Stefan: Bambi nam dođe kao stariji brat, koga ponekad moraš da slušaš iako misliš da si ti u pravu, a tek posle vidiš da je bilo pametno što si ga poslušao. Mislim da smo se na prvu skontali, svaki put kad bi se našli sa idejom, završavali smo je u danu i onda smo svi jedva čekali da čujemo taj prvi demo kad dođemo kućama. Sa njim nastavljamo saradnju i na drugom albumu, evo, nove pesme i ideje šire se brže od Covid-a.

Kako bi lirski, da ne kažem romantično, opisali vaš album?

Stefan: Gospodin Dragan Ambrozić je to najbolje opisao:

“Dram imaju gotovo novoromantičarski pristup – osećanja uvek idu prva, kao glavni razlog postojanja pesme. Njih uvek prati jaka potreba za nečim svetlucavijim od svakodnevnice, što bi joj dalo unutrašnju lepotu. Glavni likovi njihovih pesama su “neobično obični”, kako kaže jedan stih i donose sa sobom drugačiju vrstu junaštva od onog buntovničkog rokerskog – Dram se suočavaju sa svetom u kome su sve stvari nekako građanski unapred uređene i jedino se po tim pravilima može postojati, jer ni za šta drugo nema uslova. Usud imitacije života nadvija se nad još jednim naraštajem i Dram daju sve od sebe da opišu kako stvarno živi većina mladog sveta.

Jasno je da su im uzori neo-soul pevači i melodični rokeri, od Johna Newmana do Imagine Dragons, dok bend sam često navodi raznovrsnu listu na kojoj su Chet Faker, Matt Corby, Ed Sheeran, te Jeff Buckley, što sve skupa rečito govori o tome kako je njihova generacija odrasla uglavnom uz strane izvođače, kad je u pitanju savremeni gradski pop jezik. Ali, potpisniku ovih redova se čini da su Dram više utemeljeni u domaćoj tradiciji nego što se to na prvi pogled otkriva i da je svojim radom nadograđuju – ako ništa drugo, lagani jazz rock uplivi možda otkrivaju kako neko ovde nije zaboravio na onih par osećajnih Jakartinih art hitova, iz beogradskih zlatnih osamdesetih. Ovaj spisak mogućih inspiracija jasno nam otkriva koliko Dram vole da se kreću predelima povišene emocionalnosti i iskrene vere u moć ljubavi, što ih čini retkim ovdašnjim primerom pravovernih naslednika soul estetike.”

Marko: Ne bih ništa dodao.

Spot za pesmu "Daj mi sve"

Često pominjete kako je Dram jedini "indie-gas" u Srbiji. Pojasnite nam malo ovu teoriju.

Marko: E, to je naša fora - zato smo i jedini, haha. Nismo potpuno indie jer imamo dosta pop i tekstova i muzike, nismo toliko melanholični kao pravi indie band. A opet, nismo ni toliki gaseri kao ekipa sa rep scene, ali volimo da se hajpujemo. Tako smo došli do tog kontradiktornog termina koji nas, rekao bih, najbolje opisuje.

Stefan: Iako je indie muzika nastala sa idejom da bend izbacuje svoju muziku bez izdavačke kuće, taj termin se kasnije pretvorio u nešto sasvim drugo. Zato što je većina bendova imala tu melanholičnu, a opet buntovnu notu, navelo je ljude da reč indiepop ili indierock asociraju sa takvom vrstom muzike. Mi smo baš to, samo nismo baš toliko melanholični, ima u nama i malo gasa, ipak smo iz Beograda, te eto odatle termina indie-gas

Velika koncertna promocija albuma trebalo je da bude održana 21. marta u sali Amerikana beogradskog Doma omladine ali je zbog dobro poznate situacije otkazana. Da li se već sada organizuje novi datum, s obzirom na to da je za martovsku promociju vladalo veliko interesovanje publike?

Marko: Načelno imamo novi datum ali pitanje je i za to, zbog nepoznanice oko pandemije, pa nećemo još da otkrivamo dok se ne proglasi kraj vanrednog stanja.

Ni u ovim "kriznim" vremenima ne mirujete. Umesto najavljenog koncerta, odsvirali ste ceo "Karantin lajv" pre nekoliko dana, a sada svakodnevno postavljate delove ove svirke na Jutjub. Na kakvo interesovanje nailazi ovakva vrsta promocije u ekstremnim situacijama?

Stefan: Pala nam je ta ideja tako, noć pred 21. da možemo napraviti neki live, čisto radi reda, te smo se odlučili da live bude ovakav, zato što na instagramu ne bi bio nikakav zvuk, a o fejsu da ne pričam. Ispala je dobra fora, to smo uradili najviše za naše fanove i za gomilu ljudi koji su pokupovali karte još dok su bile u pretprodaji

Marko: Sada su ljudi prikovani za komp i društvene mreže i to je super prošlo. Imali smo neki problem sa klipom pa smo morali da izbrišemo i okačimo ponovo, to nam je oduzelo dosta pregleda i komentara (plaky).

Dram Quarantine set

Sviranje uživo je vaše pravo oružje, a bina vam se prirodno nameće. Koliko volite koncerte?

Marko: Kao što naš menadžer kaže: "’Kada se Dram dokopa bine, tu prestaju sve moje brige". Stvarno smo ubitačni, tako bar ljudi kažu, ali to i vidimo kada bacimo pogled na ljude kako se provode. Koncerti su najbolji deo koncepta "imati bend". Jedva čekamo da ovo prođe, imamo i neke kul festivale zakazane za leto, nadamo se da će se to ostvariti.

Stefan: Svi znamo da sviramo, većina se trudi i da dobro peva, nemamo nikakve sumnje u sebe, svi smo sigurni da to što radimo, radimo dobro i kvalitetno. Svako od nas je imao iskustva na velikim i malim binama još od malih nogu i mislim da se svi najlepše osećamo kada smo na bini, ispred tih lepih ljudi koji su došli da čuju šta to imamo da im kažemo.

Može se zaključiti i kao su vam video spotovi i te kako važan deo u promociji celokupne slike benda?

Marko: Spotovi su baš važni. Ove godine planiramo da značajno promenimo naš vizuelni identitet. Više smo pažnje poklonili samoj muzici, naravno pesma je gazdarica, ali gazdarica mora lepo i da se obuče. Za to su potrebne i finansije i da poznaješ ljude koji te kapiraju. Ovo će biti godina spotova i singlova za nas.

Stefan: Spotovi su, kao i svuda, ponekad i od muzike važniji. Za sada smo veći akcenat davali muzičkom delu i znog finansijskih razloga i zbog toga što, hej, muzičari smo! Za dalje projekte planiramo mnogo više pažnje da posvetimo i spotovima.

Šta se dešava na polju novih singlova?

Marko: Radimo preko skajpa, ne mirujemo. Ovo vreme je jako pogodno za pravljenje nove muzike. Rekli smo sebi, "Hajde da to iskoristimo.’’ Posle izbacivanja albuma, pažnju nam je zaokupljalo sve što se dešavalo sa albumom, zatim koncerti koje smo imali po Srbiji i nismo bili u stanju da razmišljamo i radimo na pesmama. I prirodno je, kada položiš neki opak ispit, ne uzmeš sutradan da učiš za naredni. Isto je i sa bendom. Prelomili smo i počeli, imamo nove stvari. Ne možemo ništa da najavimo zbog tragične korona situacije, ali znaćete sve na vreme.

U nastavku pogledajte spot za pesmu "Sami".

Dušan Majkić