Ostrvo devica: monodrama o nasleđu, identitetu i ženskoj snazi

"Ostrvo devica" je monodrama i premijerno izvođenje teksta Nađe Mišković, nastalog po adaptaciji istoimenog romana naše spisateljice Nataše Marković, prve žene izdavača u Srbiji. Ova monodrama u tri čina donosi savremenu priču u jugonostalgičnom ambijentu i predstavlja rezultat nezavisne produkcije koja okuplja mladu, ali već afirmisanu ekipu umetnika. Režiju potpisuje Nina Plavanjac. Snimljeni glasovi koji se mogu čuti u predstavi pripadaju renomiranim glumcima poput Tihomira Stanića i Nikole Rakočevića, dok glavnu ulogu tumači Đurđica Đurović, ovonedeljna gošća u "Dnevnoj sobi" Oradija.

"Ostrvo devica" je predstava koju realizuje mlada ekipa, ali obrađuje veoma ozbiljnu temu. Kako to izgleda na sceni?

Predstava govori o mladoj glumici koja se vraća u stan svoje pokojne majke, slavne novinarke, kako bi ga prodala. Međutim, u procesu raspremanja, kroz stvari, snimke i uspomene koje pronalazi, ona zapravo upoznaje ženu koju nikada nije poznavala – i istovremeno upoznaje sebe. Sve to odvija se u trenutku kada u javnost dospevaju njene intimne fotografije, pa se junakinja nalazi na prekretnici karijere, što dodatno pojačava njen unutrašnji sukob.

Ti u predstavi nisi samo glumica, već pokrećeš celu ideju, uz to si i izvršna producentkinja. Kako je do toga došlo?

Moram ukratko da ispričam malo dužu priču. To je zapravo bila moja ideja. Dugo sam tražila tekst – nedostajalo mi je pozorište, nisam igrala nekoliko godina i želela sam da pronađem nešto što bih mogla da igram i postavim. Roman mi je, inače, mama dala pre mnogo godina. Tada me nije privukao. Nedavno sam mu se vratila i shvatila da je tema zapravo veoma bliska i da me užasno zanima, jer se glumica u romanu suočava sa sličnim problemima kao i ja. Tako sam postala kreator koncepta i krenula da tražim dramaturškinju, rediteljku, ali i autorska prava.

Koliko je bilo teško okupiti tim koji će sve to realizovati?

Bio je to zanimljiv proces. Krenulo je od mene, ali mi je mnogo drago što su devojke na kraju sve dobro prihvatile. Autorski deo je u potpunosti ženski, što mi je posebno važno. Najteže je bilo početi – prvo moraš da veruješ u ideju, pa da pronađeš sredstva. Posle toga je mnogo lakše. Kada imaš dobar tekst i jasnu ideju, mladi ljudi su željni rada i jedva čekaju priliku.

Tekst zalazi duboko u intimu i stavlja u prvi plan odnos generacija. Koliko današnje mlade generacije razumeju svoje roditelje u odnosu na ranije?

Vrlo često – kasno. Meni je ova predstava pomogla da ih shvatim. Mislim da je generacijski jaz mnogo veći između naše generacije i generacije naših roditelja nego što je bio između njih i njihovih roditelja, jer živimo u potpuno drugačijoj eri.

Publike ima na svakoj predstavi. Kakve su reakcije?

Čula sam komentare ljudi, a ima i onih koji nam pišu posle predstave – tema ih definitivno zanima. Mislim da je aktuelna, jer se junakinja bori da pronađe balans između tradicije, slobode i autentičnosti. To je veliki problem savremenih žena i ono što je mene pokrenulo. Publika se često prepoznaje u toj borbi.

U pitanju je monodrama, sama si na sceni. Koliko je to teško?

Jako je teško biti sam na sceni. Ekipa mi posle svake predstave kaže da je to zapravo nova predstava. I ja se svaki put osećam kao druga osoba, jer se predstava stalno razvija. Nikada ranije nisam imala priliku da toliko dugo budem na sceni i igram kompleksan lik od početka do kraja. Svaki put otkrijem nešto novo. Teško je, ali oslobađa i mnogo mi znači. Ipak, nisam potpuno sama – moj tehničar Pavle prati predstavu i zna tekst gotovo kao ja, pa ga doživljavam kao partnera.

Koliko često poželiš da nešto promeniš u izvođenju ili tekstu?

Tekst ne menjam, prezadovoljna sam kako ga je Nađa adaptirala. Ali izvođenje, to poželim svaki put. Pozorište je živa stvar i u tome je njegova lepota.

Device su, dakle, na ostrvu?

Mnogi pitaju zašto baš taj naslov. Tako se zove roman, a u mitologiji ostrvo devica znači ostrvo bez muškaraca – simbol ženske snage i prkosa patrijarhalnom društvu. Za mene i za Hanu, glavnu junakinju, ostrvo devica je zapravo stan. To je mesto gde je sama sa sobom, gde se suočava sa strahovima, problemima, ocem i majkom. Ali da ne otkrivam previše, dođite na predstavu, sledeći put 27. februara na velikoj sceni Dorćol Platza.

Gluma nudi mnogo žanrova. Šta tebe najviše privlači?

Teško mi je da odgovorim, jer volim neizvesnost našeg posla – nikada ne znaš šta je sledeći projekat. Ali ono što me najviše zanima jesu porodične drame. To je tema u kojoj se osećam da mogu najviše da dam.

Tek je počela 2026. Imaš li neku želju za ovu godinu?

Biće dosta projekata koje sam radila i snimala tokom prošle godine, a uskoro izlaze. Među njima su "Senke na Balkanu" i "Radio Mileva". Šta sam zamislila – to ne bih volela da otkrivam. Imam dosta planova i za sada sve ide kako treba.

Đurđicino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Ana Radojčić