Gašenje DKSG ostavlja trajne posledice

Gašenje Doma kulture Studentski grad ili njegovo pripajanje Studentskom kulturnom centru Beograda, kako se spekuliše, potpuno bi ugasilo njegove aktivnosti. Pobunili su se beogradski studenti, a zaposleni u ovoj ustanovi uputili su apel javnosti i Ministarstvu prosvete u kojem zahtevaju da se ponovo razmotri ova inicijativa i da se pronađe bolje rešenje, koje ne podrazumeva gašenje jedne od najaktivnijih institucija kulture. 

Sama ustanova, osnovana još 1971. godine, izgubila bi svoju misiju, smatra profesorica sa Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragičević Šešić. Njen stav je da takav potez nema utemeljenja u potrebi za racionalizacijom i da će naneti nepopravljivu štetu studentskoj populaciji u Beogradu.

"Iako na prvi pogled može da deluje 'zašto da ne', u stvari nema nikakvog smisla niti je reč o bilo kakvoj uštedi spajati dve različite ustanove sa, ipak, različitim misijama u jednu. Jer DKSG namenjen je pre svega zajednici studenata koji žive u Studentskom gradu, koji su došli u Beograd i kojima on treba da pruži mnogo više od kulturnog centra. Treba da im pruži i mogućnost da tu istinski realizuju sve svoje sposobnosti, da tu nađu jednu vrstu duhovne zajednice", kaže Dragičević Šešić.

Naša sagovornica kaže da je Dom kulture Studentski grad oduvek imao veću misiju od pukog okupljanja studenata u najširem smislu. Njegova zadatak je da u sebi okupi umetnike koji pomeraju granice i dogme, a unutar Doma postoje i druge veoma važne ustanove.

"Da ne govorim o tome da unutar DKSG postoje vrlo značajni stvaralački centri, koji su svojim profilom veoma specifični. To je alternativni akademski Kino klub sa svojom arhivom koja sadrži najbolja dela sa teritorije bivše Jugoslavije", objašnjava sagovornica O radija.

Milena kaže da bi i DKSG i SKC mogli da rade bolje i da ta primedba ministarstva nije sporna.

"Činjenica je da u poslednjih nekoliko godina ni SKC ni DKSG ne rade dobro, nije greh tih ustanova već je greh vlasti koje na njihovo čelo dovode ljude koji nisu kompetentni ili koji ne žele da se talasa, pa čak ne žele ni da se vidi da su na čelu tih ustanova, te da tako mogu da ostanu i opstanu", tvrdi Dragičević Šešić.

Kako naglašava, problem nije DKSG već sam SKC koji je prestao da se bavi poslom koji mu je delegiran i da bi logičnije bilo da se ta institucija pripoji Domu kulture Studentski grad koji se bori i opstaje uprkos svemu.

"U tom smislu je uvredljivo reći da se jedna institucija koja radi i uprkos tome što su dobili direktorku koja nije iz struke, institucija koja radi, bori se i postoji kao činjenica u kulturnom društvu Beograda; recimo imali su nekoliko veoma značajnih festivala međunarodnih alternativnog filma; pripaja se SKC-u koji ne radi i odavno je izgubio značaj. Bilo bi prirodno da bude obrnuto", tvrdi Milena.

Naša sagovornica navodi da "nema govora" da se iza ovog poteza krije racionalizacija, već da je najverovatnije u pitanju uzimanje prostora SKC-a koji se nalazi na atraktivnoj lokaciji i čije bi prostorije lako bilo izdati. To je, kako kaže, ipak samo njena hipoteza, ali ne vidi drugo racionalno objašnjenje.

"Ako ministar kaže: racionalizacijom niko neće biti otpušten, onda, u čemu je racionalizacija? U čemu je interes za spajanje sem ako ne uzimanje određenog prostora. A onda, znamo koji se prostor uzima. Uzima se onaj skuplji koji se nalazi na atraktivnoj lokaciji u samom centru grada", kaže profesorica Dragičević Šešić.

Milena kaže da DKSG umesto sektoru kulture pripada Ministarstvu obrazovanja, što je i najveći problem. Za studentske kulturne centre nadležne su unutrašnje službe koje se inače bave domovima i nabavkom i nemaju ni malo sluha za kulturu, kao što se ne bave ni samim obrazovanjem.

"Početkom devedesetih godina došlo je do etatizacije studentskih kulturnih centara koji su pripojeni državi i državnoj upravi, umesto da ostanu kao što je to bilo od osnivanja u okviru univerziteta. Ko bi najbolje mogao da upravlja tim centrima od Univerziteta? Specifičnije, to bi bili fakulteti umetnosti, kojima je najviše i stalo da ti centri budu laboratorije za umetničke eksperimente, istraživanja, itd", objašnjava sagovornica Oradija.

Milena kaže da je odluka o pripajanju Doma kulture Studetnski grad SKC-u u Beogradu posledica dugogodišnje nebrige o kulturnim potrebama za mlade i da će nemerljivo osiromašiti ionako bednu kulturnu ponudu. Sa druge strane, ministar Šarčević odbacio je tvrdnje o zatvaranju dve ustanove rekavši da je cilj samo bolje poslovanje i stavljanje oba centra pod rukovodstvo jednog direktora, kao i poboljšanje sadržaja za studente i mlade, kojima su i namenjeni.

P. Klaić