Društvo
Ekologija mora biti jednako važna svakome od nas
U četvrtoj epizodi "Rose u podne" o generacijskim razlikama u pristupu ekologiji razgovarali smo sa Aleksandrom Ristićem kao pripadnikom generacije X i Tamarom Milošević kao pripadnicom generacije Z. Naš fokus bio je na važnosti ekoloških tema u našim svakodnevnim životima, kao i na eventualnim razlikama u odnosu prema recikliranju, odlaganju otpada, korišćenju cegera umesto najlonskih kesa, smanjenoj upotrebi plastike, kupovini u second hand-u i slično.
Foto: Pexels
Ono oko čega su naši sagovornici definitivno saglasni jeste to da ekologija i očuvanje životne sredine predstavljaju važnu temu u njihovim svakodnevnim životima.
“Kao i svakom normalnom čoveku, veoma mi je važna ekologija, a tako sam i vaspitavan. U tom smislu, zaista vodim računa i mislim da je to jedno od najvažnijih pitanja za svakog čoveka. To možda zvuči kao floskula, ali je i činjenica”, kaže Aleksandar.
“U poslednjih par godina te teme su nekako postale svakodnevnica. Moram priznati da to ranije nije bio slučaj. Nekako, sistem obrazovanja nas je na osnovnom nivou naučio da ne bacamo smeće na ulici. Ali vremenom, valjda pod uticajem medija, nekako se upoznajem sa drugim nivoima i time kako to mogu da doprinesem”, priča Tamara.
Tamara i Aleksandar kažu da i ljudi u njihovom okruženju - vršnjaci, porodica i prijatelji uglavnom isto smatraju da su ekološka pitanja veoma važna i o tome često međusobno pričaju. Naše sagovornike smo pitali i - šta smatraju da su trenutno goreći ekološki problemi u Srbiji.
“Ako počnemo od svog najbližeg okruženja, tu je problem zagađenja vazduha, koje se dešava i ako nam nije vidljivo pred okom. Dalje, tu je i zagađenje reka. To je sve ono što možemo svakodnevno da vidimo. Tu je i smeće, koje je tu ili zbog nedostatka mesta na koje možemo da ga odložimo ili zbog nemarnosti ljudi. Mislim da ljudi vremenom postaju svesniji ovih problema, ali da to i dalje nije na nekom zavidnom nivou”, smatra Tamara.
Tamara Milošević, foto: lična arhiva
“Mislim da ekologija može da se posmatra i kao političko i kao realno pitanje. Realno, smatram da mi nemamo dovoljno razvijenu kolektivnu svest o očuvanju životne sredine. To se dobija i sa rođenjem i sa vaspitanjem i sa edukacijom. Kada je reč o konkretnim problemima, mislim da pitanje oko litijuma, onoliko koliko sam ja kao laik informisan, predstavlja zaista veliki problem. Problem koji nam verovatno u budućnosti sledi je i nedostatak pijaće vode”, kaže Aleksandar.
Naše sagovornike smo pitali i šta oni kao pojedinci rade u svom svakodnevnom životu kako bi doprineli očuvanju životne sredine. Oboje kažu da se trude da urade onoliko koliko je u njihovoj moći. Ipak, Aleksandar ističe da postoje neki sistemski problemi koji nas, na primer, sprečavaju da recikliramo plastiku onoliko koliko bi bilo potrebno.
“Pre svega, odvajam čepove, što sam počela da radim pod uticajem nekih kampanja. Možda je loše što mi je to trebalo da me podstakne, ali drugačije nisam bila informisana kako mogu da doprinesem. Trudim se da nosim cegere u radnje i da ne koristim plastične kese. Takođe, kupujem u second hand-ovima. Ako kupim nešto novo, onda gledam da to duže koristim ili da poklonim nekom dalje ko će to naslediti, a ne da bacim i tako napravim začarani krug”, kaže Tamara.
“Moram priznati da ne vodim toliko računa o smanjenom korišćenju plastike, jer smo kao potrošači prinuđeni da kupujemo mnogo proizvoda u plastičnim ambalažama. Međutim, ono što smatram da je potrebno jeste da se selektivno odvaja taj otpad. Bio je jedan takav pokušaj pre nekoliko godina koji nije zaživeo. Ja se trudim da selektujem otpad kad god sam u mogućnosti, ali ne mogu to da radim ako imam jedan kontejner gde sve bacamo”, objašnjava Aleksandar.
Foto: Pexels
Kada je reč o odnosu prema ekologiji, Aleksandra i Tamaru smo pitali da li smatraju da kao društvo danas više obraćamo pažnju na ekologiju nego što je to bio slučaj pre deset, dvadeset ili trideset godina.
“Mislim da se ništa nije suštinski promenilo. Danas se priča o ekologiji zloupotrebljava u političkom smislu. Naravno, postoje ljudi koji zaista vode računa o tome i koji imaju razvijenu vest, ali mislim da se u odnosu na pre dvadesetak godina ništa nije promenilo. I dalje smo na tom visokom nivou nekulture”, kaže Aleksandar.
“Mislim da su se neke stvari promenile, ali ne onoliko koliko bi trebalo. Na primer, znam da se u mojoj okolini ranije nije toliko govorilo o bezbednom odlaganju otpada. Na osnovu toga, rekla bih da napredujemo i vidim da su mladi informisani o ekološkim temama. Mislim da se razlika pravi i time što mi naše roditelje upoznajemo sa tim temama”, priča Tamara.
Ipak, ona ne smatra da je napredak koji je navela posledica samo generacijskih razlika, već i činjenice da je tema ekologije generalno prisutnija u medijima.
“Ja jesam mlađa od mojih roditelja i bila sam u drugom sistemu obrazovanja, ali ni ja neke od ovih stvari nisam naučila u školi, nego u svom ličnom okruženju i informisanjem. Mislim da bi bilo najbolje kada bi se uveli neki predmeti ili dodatna edukacija u školama. Ljudi misle da bi to bilo odbojno za decu jer bi to bio još jedan način ocenjivanja i dodatna obaveza, ali to većina dece smatra za bilo koji predmet u školi. Ali kasnije, kada se to usadi u svest, oni će sigurno imati širu percepciju o tome na koji način utiču na ekologiju”, kaže Tamara.
OBRATI PAŽNJU
I Aleksandar ističe važnost siistemske edukacije o ekološkim temama.
“Problem je i do čoveka. Svako za sebe treba da vodi računa o tome kako se odnosi prema okolini. Međutim, trebalo bi i država da se potrudi da obezbedi resurse za odlaganje otpada, a potom i da edukuje narod o tome kako da pravilno odlaže otpad. Dakle, neophodno je i da država nešto uradi i da se mi pridržavamo toga”, smatra Aleksandar.
Naši sagovornici su i optimistični i pesimistični kada je reč o budućnosti ekologije i mogućnosti da će neki od problema koji se tiču očuvanja sredine biti lako rešeni u narednim decenijama. Međutim, saglasni su da je važno početi od sebe i onoga što mi možemo da uradimo kao aktivni građani i građanke.
“Jako je važno odvojiti ekologiju kao posebnu oblast koja se tiče svih nas. Potom treba edukovati ljude tako da svako od nas vodi računa gde ostavlja smeće, kako selektuje otpad i slično. Međutim, bojim se da će to teško da ide i u svetu i kod nas. Mislim da se pojam ekologije zloupotrebljava uopšte u svetu. Sa jedne strane, priča se o parfemima koji zagađuju atmosferu, dok se izručuju milione tona nafte i štetnih voda u okeane i reke. To je gomila nekih kompleksnih stvari, ali ako krenemo od sebe, onda ćemo naterati i sistem da učestvuje u tome. Mislim da su ti pritisci jako važni”, priča Aleksandar.
“Volela bih da budem optimistična i da kažem da će populacija biti svesnija i odgovornija prema prirodi. E sad, statistika će sama pokazati da li će se to dogoditi”, kaže Tamara.
Celu epizodu Rose u podne možeš poslušati u plejeru:
I. Č.
