Dva lica frilensinga: sloboda i neizvesnost

Frilensing ume da bude blagoslov jednako kao i otežavajuća okolnost. Biti samostalan u svom zanatu za sobom povlači niz odgovornosti, opasnosti i finu dozu komoditeta. Kako je biti frilenser u svetu fotografa ili IT-a, proverili smo kod dvoje iskusnih samostalnih stručnjaka.

Frilensing je na srpskom tržištu relativno nova kategorija rada, pa samim tim i dobija oreol nečega što je trendi, bolje od ustaljenih vrsta angažmana i nečega što može da vam donese mnogo novca. U pojedinačnim slučajevima to može biti tačno, ali uopšteno, samostalni angažman je odluka koja u sebi ima jednako loše kao i dobre strane i za tako nešto čovek mora da sazri u ozbiljnog profesionalca koji je spreman da razbije uobičajenu radnu dinamiku.

Frilensing je kod nas najčešća pojava u fotografiji i IT sektoru i svim njegovim derivatima. Upravo u ove dve profesije postoji veliki broj ljudi koji su stekli ozbiljno iskustvo. Čaba Polgar je stručnjak za 3D animacije i frilensing mu se nametnuo kao jedna od prihvatljivih opcija iako mu to nije bio cilj. On kaže da je dobar osećaj kada sam sebi možeš da namećeš tempo i možeš da uzmeš slobodan dan kad želiš. No, to ima i svoje negativne strane poput povremenog manjka poslovnih prilika, osiguranja, jake konkurencije.

"Moraš se jako 'iscimati' za posao. Naročito ako nisi opšte poznat i etabliran u branši kojoj pripadaš. Možda prođe i do dva tri meseca da nemaš posla uopšte, jer te niko ne angažuje i za tvoju branšu nema posla. Onda upadaš u drugi problem", kaže Čaba.

Čaba kaže da mladi ne bi trebalo da se odlučuju za frilensing odmah posle školovanja jer je tržište surovo, posla ima za one iza kojih već stoji ozbiljan rad i budućnost u tom uzrastu može biti ozbiljno neizvesna.

"Jako je teško biti frilenser odmah kada si izašao sa školovanja i ja ne savetujem da neko tako započne svoju karijeru. Ti ne poznaješ ljude, niko tebe ne poznaje, nemaš iskustva u poslu. Ako si negde zaposlen, ako radiš za nekoga, ta firma je već u tom poslu duže vreme, ima klijente, ima uslove za rad, radne navike, postavljen sistem. Ako tu kreneš da radiš, naučićeš posao i steći ćeš ozbiljno iskustvo", objašnjava Čaba.

Sa Čabinim savetima slaže se i fotografkinja Jelena Ivanović koja smatra da frilensing ima prednosti koje su uglavnom u oblasti slobode organizovanja posla. Ona takođe kaže da frilensing nije dobar za početnike jer je iskustvo u svakom poslu ključno, a da bi, kada bi mogla da bira, ipak više volela da radi u medijima nego da se prepusti tržištu.

"I ja sam išla tim putem. Prvo sam imala standardan angažman i mislim da to definitivno jeste plus. Nauči se mnogo od kolega i to ide brže nego da sam učiš, a steknu se i kontakti koji su veoma bitni kada si frilenser pa bar znaš gde sve možeš da potražiš posao. Ranije sam radila u medijima i volela bih da to i dalje radim, jer mi je draže nego frilensing. Međutim s obzirom na to u kakvom su stanju mediji ipak je komercijalni frilensing za mene trenutno pogodniji", kaže Jelena.

Prema njenim rečima, prednost frilensinga leži i u konstantnoj izmeni radne dinamike. Nijedan dan nije kao prethodni i čovek se ne zasiti tako brzo, ali je sigurnost pronalaženja angažmana ta za koju nema garancija.

Jelena i Čaba se slažu da se od frilensinga može živeti ako čovek zna šta radi i gde da traži. Najveće njegove mane su nedostatak garancija za angažman i rastuća konkurencija. Trpi i privatni život jer frilenser retko kada može unapred da zna kada će tačno moći da se posveti nečemu drugom.

Može biti idealan za mlade koji su već stekli neka iskustva, ali s godinama kada čovek poželi uređeno radno vreme i izvesnu nedelju pred sobom, on postaje opterećenje. Naši sagovornici ovakav vid angažmana preporučuju isključivo ljudima sa izgrađenim radnim navikama, koji umeju da poštuju raspored koji sami sebi nametnu. Lenčarenje i odlaganje obaveza frilensera brzo izbace iz tog sveta.

 P. Klaić