Debata: Da li je ok tući decu iz ugla prava

Prednacrt Građanskog zakonika ne donosi mnogo novina u oblasti zloupotreba roditeljskog prava, jer i sadašnji propisi predviđaju kažnjavanje roditelja koji to čine, izjavila je za O radio zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava deteta Marija Kordić.

Prednacrt je izradila i objavila Komisija Vlade Serbije, a on u svojim odredbama propisuje zabranu fizičkog kažnjavanja dece od strane roditelja. Zbog toga je doveo do burne javne rasprave između pristalica i protivnika tog načina vaspitavanja. Kako je Kordićeva objasnila na tribini “Fizičko kažnjavanje dece - uzroci i posledice” u Novom Sadu, ovaj zakonik neće podrazumevati kaznu zatvora za roditelje, kako su to protumačili pojedini mediji, već će roditelji od organa starteljstva, odnosno Centra za socijalni rad, “dobiti upozorenje”.

“Centri za socijalni rad će izvršiti ‘korektivni nadzor’ i u slučaju da roditelji primenjuju fizičko kažnjavanje, uputiće ih na savetovanje u specijalizovane ustanove, koje će ih onda edukovati kako da svoje roditeljske metode promene”, objasnila je Kordić. Dodala je da i sadašnje odredbe Porodičnog zakona predviđaju da dete može da prijavi svoje roditelje, da to mogu da učine komšije ili prijatelji, ali da upravo zbog toga postoje „organi starateljsva”, koji imaju ulogu da procene da li je nešto svarno povreda zakona ili ne.

Profesorka sa Odseka za psihologiju Univerziteta u Novom Sadu Marija Zotović Kostić ocenila je da je problem u javnosti nastao jer se ljudi plaše da je fizičko kažnjavanje isto što i zlostavljanje deteta. “Postoje različiti oblici fizičkog kažnjavanja. Ako se najblaži oblik, odnosno pljeskanje po rukama i slično, koristi da bi se sprečilo dete da stavi, na primer prst u rernu, onda naravno da je to poželjno i neophodno”, kazala je ona.

Predstavnica Mreže organizacija za decu Srbije Tatjana Lazor Obradović poručila je da je moguće decu vaspitavati bez fizičkog kažnjavanja, te da je potrebno eksplicitno u zakonima napisati tu zabranu. „Postoje brojne alternative u vaspitanju i zakoni moraju propisati šta je to što se ne sme dozvoliti. Roditeljima je onda potrebna podrška, odnosno da im se pokaže i objasni šta da rade ako znaju da ne smeju da fizički kažnjavaju decu”, rekla je Lazor Obradović. Dodala je da je naše drušvo još uvek društvo u kojem vladaju „tradicionalizmi i jak uticaj prošlih vremena i patrijarhata”, te da zbog toga roditelji za fizičko kažnjavanje dece koriste izgovore tipa „i ja sam dobijao batine pa šta mi fali”.

Zabrana fizičkog kažnjavanja podrazumevela bi izbor metoda vaspitavanja korišćenjem „pozitivne discipline”, odnosno ravnopravnom odnosu između roditelja i dece, fokusu na rešenja, a ne na probleme i građenju osećaja pripadnosti, dostojanstva i uvažavanja kod dece.

Tribinu “Fizičko kažnjavanje dece - uzroci i posledice” organizovao je Odsek za psihologiju Univerziteta u Novom Sadu.

Maja Leđenac