Bezbednost mladih u Novom Sadu na nezavidnom nivou

Dve od tri mlade osobe u Novom Sadu našle su se u situaciji u kojoj im je bila ugrožena bezbednost, pokazuju rezultati istraživanja. 

Prilog o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač

U anketi koju je sproveo Centar za razvoj demokratskog društva "Europolis" učestvovalo je 197 mladih, a urađeno je uz finansijsku podršku Misije OEBS u Srbiji. 

Osnovna svrha studije "Stanje bezbednosti mladih u Novom Sadu", u okviru koje su dobijeni pomenuti podaci, je da identifikuje bezbednosne probleme i potrebe mladih žena i muškaraca, kao i njihovu percepciju sopstvene bezbednosti. Predstavnik Centra za razvoj demokratskog društva "Europolis" Dane Pribić kaže za O radio da je glavni problem taj što ne postoji dijalog između mladih i donosilaca odluka.

"Generalno, u Novom Sadu, dijalog između mladih i donosilaca odluka ne postoji. Dijalog između donosilaca odluka i predstavnika ranjivih grupa ne postoji. To je zapravo ono što nedostaje. Tu se stvara pitanje, ako nema dijaloga, ako nema razmene mišljenja i iskustva kako mogu da se kreiraju lokalne politike koje bi trebalo da rešavaju probleme tih grupa. Kako rešiti problem mladih, a ne konsultovati mlade?", rekao je Dane Pribić. 

Prema studiji, mladi su kao najrasprostranjenije oblike nasilja i kriminala na javnim mestima naveli krađe, tuče i distribuciju psiho-aktivnih supstanci. Psihoaktivne supstance su identifikovali kao nešto što ugrožava njihov osećaj sigurnosti u lokalnim zajednicama, a  posebno su istakli njihovu dostupnost u srednjim školama. Govor mržnje su takođe prepoznali  kao oblik nasilja kom su često izloženi. Zbog ovih problema, Dane Pribić kaže da je potrebno uvideti novo značenje reči bezbednost po kojem se ono ne sme ograničiti samo na brigu lične bezbednosti.

"Zanimljivo je to da nije neobično da se mlade žene osećaju daleko nebezbednije. Mladi koji dolaze iz marginalizovanih grupa se takođe osećaju manje bezbedno. Zbog toga, moramo da posmatramo novi koncept bezbednosti koji podrazumeva bezbednost koja nije samo lično neposredna već ona ima ekološku, socijalnu, zdravstvenu dimenziju", rekao je Dane Pribić. 

Zvanični statistički podaci koji su izneti na okruglom stolu povodom pravljenja studije, pokazuju da je 2016. godine u odnosu na 2015. smanjen broj krivičnih dela za više od 10%, dok je broj prekršaja (kriminalnih dela, krađa, itd) koje su izvršili maloletnici smanjen za čak 30%. Trend je nastavljen i u toku 2017. godine pa se beleži smanjenje broja prekršaja u odnosu na 2016. godinu. Međutim, prema pomenutoj studiji nasilje, loš saobraćaj i kriminal su najveći bezbednosni rizici za mlade. Iako se beleži smanjenje broja prekršaja, Novi Sad je, kako kaže Dane Pribić, i dalje nebezbedan za mlade.

"Novi Sad je generalno nebezbedan za mlade. Zvanična statistika pokazuje da je broj dela koja se izvrše po glavi stanovnika u Novom Sadu iznad republičkog proseka i to čini stvar alarmantnom", izjavio je Pribić. 

Jedna od preporuka ove studije je usvajanje strateških i akcionih dokumenata iz oblasti bezbednosti mladih na nivou Grada Novog Sada koja bi mogla dovesti do veće bezbednosti mladih. Ti dokumenti bi trebalo da sadrže ocenu stanja uz identifikovanje i analizu bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. 

"Najparadigmatičniji prikaz stanja je taj da, dok smo učestvovali u kreiranju lokalnog plana za mlade u oblasti bezbednosti, u te dve nedelje procesa desila su se dva teška ubistva gde su žrtve bili mladi, a verovatno i počinioci i još dva slučaja napada sa teškim posledicama, konkretno mladi su bili izbodeni noževima. Znači četiri prilično teška slučaja u kratkom periodu", kazao je Dane Pribić. 

Kako je naznačeno u pomenutoj studiji, stanje bezbednosti u Novom Sadu je veoma kompleksno pitanje i da bi smo dobili jasne odgovore na sva otvorena pitanja, neophodno je da ovakvi istraživački poduhvati ne ostanu usamljeni, nego da predstavljaju samo jedan u nizu međusobno povezanih istraživanja. U studiji se navodi da bi bilo značajno ispitati i druge, usko povezane teme, poput medijskog izveštavanja o nasilju i kriminalu u gradu.

Svetlana Paramentić