Balkan: Previše predrasuda, a premalo razlika

Uoči početka Prvenstva Evrope u fudbalu, u Beogradu je ispred jednog kafića postavljena tabla na kojoj je pisalo da ukoliko Hrvatska ili Albanija prime gol, gosti lokala imaju pet odsto popusta na piće. Na taj se način potpiruje nacionalizam, a istraživanja mladih u regionu pokazuju da su takva opredeljenja u opadanju.

Prema istraživanju Fridrih Ebert Fondacije "Mladi u Srbiji 2015", mladi kao ključne probleme u Srbiji vide velike socijalne razlike, odsustvo solidarnosti i saosećanja. Međutim, ta vrsta razmišljanja, kako piše u publikaciji, uporište najčešće pronalazi u jedinom prisutnom kolektivističkom diskursu – nacionalizmu.

Nacionalizam može da se posmatra kao privrženost vlastitoj naciji i njenim interesima, međutim vrlo je često i uzrok nasilja prema drugima koji su drugačiji. Grupa mladih sa Balkana rešila je da pokaže kako ima previše predrasuda, a premalo razlika među građanima država bivše Jugoslavije.

"Znate kako kažu 'Sit čovek nikada nije ratovao'. Nacionalizam je najlakši instrument i mehanizam vlasti da skrene pažnju sa nekih problema. Uvek kada je bilo potrebno skrenuti pažnju sa nekog ogromnog problema rastao je nacionalizam. Banalan primer je kada pre svakih izbora ili nekih dešavanja, kod nas na televiziji ide 'Boj na Kosovu', mislim da je to dovoljno da shvatite šta i kako. Mladi u principu uopšte ne treba da se edukuju sa te strane, oni treba da komuniciraju. Ja sam imao predrasude prema Albancima, a sada imam dosta njih za prijatelje", kaže Igor Dašić, učesnik projekta Going Inside Out of Balkans.

Šta je potrebno kako bi se diskriminacija na različitim, pa i nacionalnim osnovama smanjila? Naši sagovornici kažu komunikacija, ali i obrazovanje. Bivša profesorka Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Marijana Pajvančić kaže da u studijskom programu ima veoma malo vremena kako bi se studentima objasnila diskriminacija i da treba da se borimo protiv stereotipa na svim nivoima formalnog obrazovanja, još od vrtića.

"Jako se teško stereotipi u društvu razbijaju kada je reč o elementarnom ljudskom pravu, a to je pravo na ravnopravnost ili zabrana diskriminacije po bilo kom ličnom svojstvu pojedinca. Najčešće su socijalne prilike te koje uzrokuju pojavu ili prevagu desnih idelologija, konzervativnih i desničarskih ideologija, jer to izgleda kao da će jednostavna rešenja doći po kratkom postupku. Ljudi su nezadovoljni situacijom, žele da se ona brzo promeni, nesvesni ponekad činjenice da za to treba dugo vremena", kaže Pajvančić.

Iako smo svedoci ekonomske krize i teških socijalnih prilika koje uzrokuju pojavu desnih ideologija, prema različitim istraživanjima mladi nisu izrazito nacionalistički obojeni, ekstremne ideologije nisu u visokom stepenu prisutne i kod mlađih generacija dolazi do oživljavanja i čuvanja ideja socijalne i materijalne ravnopravnosti, što nam potvrđuje i Azem Kurtić, novinar prvog programa BH Radija.

"Ne osećam nacionalizam bilo gde u Bosni i Hercegovini, a bukvalno idem do svakog kraja trougla naše države. Nisam nikada osetio tenziju što sam ja Azem, razgovaram sa Ljupkom, ili kada uđem u crkvu da mi prave problem i tako dalje. Opet može biti da imam pogrešno mišljenje zbog omladinskog aktivizma i medija, jer radim sa ljudima otvorenih shvatanja", kaže Azem za O radio.

Upravo je komunikacija među mladima iz regiona ključ kako bi se predrasude i stereotipi smanjili.

"Imamo projekat sa Kosovom o civilnom dijalogu i dovodili smo niz mladih Albanaca ovamo i mladih Srba tamo, jer se time najbolje razbijaju stereotipi. Tek kad sedneš lice u lice sa čovekom i kažeš 'pa čekaj mi imamo iste probleme', shvatiš - mi smo isti. I onda odjednom se razvije prijateljstvo i kad Albanac bude u Novom Sadu, Beogradu, Subotici, bilo gde. I kad se vrati na Kosovo reći će brojnim prijateljima i familiji da nije tačno ono što se priča. Isto tako i Srbin! Komunikacija među mladima, to je način da se prevazilaze stereotipije. Tu se već seje i klica antifašizma", kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Istraživanje "Mladi u Srbiji 2015" pokazalo je da skoro polovina mladih bira političke pozicije oko centra, dok ih je gotovo podjednako na levom i desnom krilu spektra, odnosno oko 10 odsto. Taj nalaz predstavlja još jedan u nizu koji upućuje da mladi u Srbiji nisu izrazito nacionalistički obojeni, odnosno da ekstremne ideologije nisu u visokom stepenu prisutne, kao i da kod mlađih generacija dolazi do oživljavanja i čuvanja ideja socijalne i materijalne ravnopravnosti.

Jasna Žugić, Jelena Mijatović