Ako se susretneš sa rasizmom, prijavi ga

Na Exitovoj OPENS zoni svakodnevno možete da se upoznate sa radom mnogih organizacija od kojih je jedna i evropski centar za prava Roma. Benjamin Ignac je nakon školovanja u Americi odlučio da se posveti pravima Roma pa se tako priključio centru gde radi kao menadžer digitalnih komunikacija. Kako je rekao za O radio organizacija u kojoj radi tuži rasiste koji krše ljudska prava Roma u Evropi, a rade u više od petnaest zemalja. Oni vode sudske slučajeve i fokusiraju se na nalaženje mesta za stanovanje, prava na obrazovanje, dokumenta, slobodu kretanja i migracije, ljudska prava žena i dece i još mnogo toga. 

Sa koliko slučajeva se susrećete kao organizacija i koji su najčešći problemi mladih Roma?

Imamo dvadeset godina iskustva i više od devet stotina sudskih slučajeva. Najviše radimo na nelegalnim izbacivanjima iz kućaodnosno na slučajevima kada se romska naselja ruše i romi se prisilno iseljavaju bez ikakvih alternativnih stambenih mogućnosti i rešenja. Veoma nam je bitna i segregirana edukacija koja je još uvek problem u nekim zemljama. Romska deca se odvajaju u školama i to ima negativne posledice na njihov razvoj. Imali smo slučajeve sterilizacije romskih žena u bolnicama protiv njihove volje. Govori mržnje, agresija, policijska brutalost, loša slika koju mediji plasiraju i još mnogo toga.

Na koji način se može ostvariti inkluzija Roma? Ona i ne bi morala da postoji da nema predrasuda prema Romima koje su neutemeljene.

Mi kao organizacija imamo tematski prioritet. Razumemo da se jednakost ne može ostvariti tek tako pa se fokusiramo na pravni aspekt. U svakoj državi postoji pravni sistem, a mi gledamo kako da ostvarimo ista prava koja imaju svi. Romi se u mnogim državama smatraju drugom klasom građana. Mi postojimo u Evropi, ima nas više od dvanaest miliona i postojimo više od sedamsto godina ali još uvek smo druga klasa. Još uvek smo oni drugi i ostali. Kroz pravo želimo da postignemo tu jednakost da državne isnstitucije shvate da smo i mi građani i da nam ni oni a ni građanstvo ne mogu uraditi nešto bez ikakvih posledica.

Na koji način se mladi Romi bore sa predrasudama?

Želimo da promovišemo aktivizam i osvešćenst među mladima. Veliki problem je što mnogi Romi ne razumeju da imaju prava, ne znaju i nisu svesni da su jednaki kao i svaki čovek, kao i da mogu da se bore za svoja prava. Na primer, ja ću te tužiti ako mi nacrtaš svastiku na kući. Aktivizam je jedan od načina na koji bi se mladi mogli uključiti i to je trend koji raste. U mnogim državama postoji veliki broj nevladinih organizacija u koje su uključeni mladi, a to je veoma lepo videti.

Koji je najgori slučaj netrepeljivosti sa kojim ste se susreli?

To je veoma subjektivno, ja mogu reći koji je meni bio najgori ali ne bih da govorim u ime organizacije. Bilo mi je strašno ono što sam pročitao, a desilo se jednom romskom bračnom paru u Beogradu. Auto im je bio ukraden i otišli su u policiju kako bi prijavili krađu a na kraju je ispalo da je policija njih maltretirala. Smatrali su da su oni krivi, bez ikakvih dokaza su bili oslikani kao počinioci kako bi dobili odštetu od osiguranja. Nije fer, nije im pružena ni opcija za pravnu pomoć. Kao da je pravo na advokata samo opcija u holivudskim filmovima. Ne, to je realnost u kojoj svi živimo i svi imaju pravo na to.

Da li i na koji način mladi mogu da se priključe vašoj organizaciji?

Mi imamo advokate i monitore u svakoj državi. Ono što bih preporučio mladima jeste da aktivno preuzmu ulogu monitora u zajednicama i romskim naseljima. Ako vide neku formu rasizma da je obavezno prijave. Ako je iko zainteresovan da formalno postane monitor ili saradnik centra može da nam se javi na www.errc.org ili na Fejsbuk stranici.

Razgovor sa Benjaminom možete da preslušate u plejeru.

Jelena Mijatović