Jesmo li kao društvo pobedili fašizam?

Nacistička Nemačka potpisala je kapitulaciju u Drugom svetskom ratu 1945. godine i od tada, svakog 9. maja širom sveta obeležava se Dan pobede nad fašizmom. Međutim, šta za mlade danas znači fašizam i koliko smo ga kao društvo zaista pobedili 74 godine kasnije? Odgovore je pokušala da pronađe ekipa Oradija.

Fašizam se pre svega odlikuje veličanjem jedne rase naspram svih ostalih, projektuje mržnju i nasilje prema drugima i drugačijima, uključujući manjine, ljude drugačije boje kože ili strance. Ime je dobio po pokretu koji je u Italiji osnovao Benito Musolini u prvoj polovini 20. veka. Iako je jasno da u današnje vreme fašizam u ovom obliku više ne postoji, novinar Darko Šper smatra da se on u nekim drugim obrisima ponovo javlja i u Srbiji, ali i u zemljama u okruženju.

"Za mene je fašizam situacija koja se desila u Borči u dva navrata. Mladi ljudi koji ne znaju šta je fašizam, imali su priliku da vide kako ti izgleda ispred pekare tog Albanca u Borči. Vidim da su se tamo skupljali i mladi, što znači da ni roditeljima nije baš stalo da pričaju sa svojom decom o tome i da ih upute. U društvu kao što je naše, gde nema empatije, već stavljamo u zapećak važne stvari, dešava nam se da se mladi, umesto da stanu u odbranu od fašizma, ponašaju onako kako su se ljudi ponašali kasnih tridesetih i početkom četrdesetih godina", rekao je Šper.

Naše vršnjake pitali smo šta za njih predstavlja fašizam u savremenom svetu. Evo nekih odgovora:

Ne može da se poistoveti sa onim fašizmom koji je cvetao i bujao tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, ali mislim da je našao način da se vrati u svet. Ljudi uopšte ne umeju pravilno da ga prepoznaju, a u savremenom svetu predstavlja ekstremne nivoe netolerancije.

Za mene on podrazumeva svaki oblik kršenja ljudskih prava, bilo na osnovu boje kože, veroispovesti, seksualne orijentacije, polnog identiteta. U suštini svaka mera nasilja nad ljudima zbog njihovih karakteristika.

Iskreno, prvo mi padaju na pamet, na žalost na lokalu, oni ljudi koji vole kuce i mace. Međutim, znamo da se iza tog paravana kriju jako zli ljudi koji imaju neka fašistička ubeđenja. 

Naveo bih pojavu kultur-fašizma koja je sve više prisutna, što u medijima, što na društvenim mrežama i generalno u okolini. Tačnije, to su ljudi koji ekstremno žele da očuvaju kulturu, ali na takav način da izvrgavaju ruglu svakoga ko ne pojmi kulturom ono što oni pojme.

Krivica u širenju netolerancije i fašizma u velikoj meri može da se pripiše i medijima zbog načina na koji izveštavaju o pojedinim događajima. Kako kaže novinar Darko Šper, retke su televizije i mediji koji su na pravilan način izveštavali, konkretno o događaju u Borči.

"Ako si medijski radnik, ne smeš da dozvoliš da napišeš i pustiš jedan najobičniji izveštaj sa takvog događaja. Ti moraš da zauzmeš kritički stav i ne smeš da dozvoliš da ti ti fašisti, koji tamo protestuju, bilo šta kažu u kameru. Oni nemaju šta da pričaju. Oni nisu druga strana. Oni su zabranjena tema i tako bi uvek trebalo da bude", tvrdi Šper.

Najpoznatiji oblik fašizma koji je tridesetih i četrdesetih godina 20. veka harao svetom i doveo do Drugog svetskog rata je nacional-socijalizam u Nemačkoj. Iako globalno poražen, poslužio je ipak kao inspiracija brojnim ilegalnim neonacističkim organizacijama u novije vreme. 

Jedna od zabranjenih organizacija koja je postojala u Novom Sadu je Nacionalni stroj. Njen lider Goran Davidović 30. oktobra prošle godine osuđen je u Višem sudu u Novom Sadu na godinu dana zatvora. Apelacioni sud je, međutim, 6. marta doneo odluku da se protiv Davidovića ne može voditi krivični postupak zbog poštovanja načela Ne bis in idem, pošto je već vođen prekršajni postupak 2007. godine. Advokat Veljko Milić pojasnio je za Oradio šta zapravo znači kada je neka organizacija zabranjena.

foto: REUTERS/Marko Đurica

"Ustavni sud je zaista zabranio organizaciju Nacionalni stroj i zabranio je da se ona upiše u bilo koji registar udruženja, kao i svako buduće delovanje i promovisanje ciljeva i ideja Nacionalnog stroja. Takođe je izrekao i obavezu svih državnih organa i organizacija da u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja preduzmu mere u cilju sprovođenja te odluke", kaže Veljko.

On objašnjava da bi i u svakom slučaju kada Nacionalni stroj ili neki njegovi pojedinci na bilo koji način deluju i promovišu svoje ciljeve i ideje, nadležni državni organi, pre svega tužilaštvo i policija, trebalo da preduzimaju mere u okvru svojih nadležnosti da to spreče.

Osim državnih organa, umesto nas se protiv fašizma niko neće boriti ako se ne borimo mi kao pojedinci. Novi Sad godinama edukuje omladinu kroz tribine i manfestacije koje se tiču upravo ove teme. Jedna od takvih jeste i Ritam Evrope, koji organizuje Studentski kulturni centar Novi Sad. Nemanja Vuković iz SKCNS-a objasnio je za Oradio zbog čega je značajno iz godine u godinu obeležavati Dan pobede nad fašizmom.

"Fašizam možda jeste dobio drugo ime, ali on je u osnovi ista stvar. Danas ga zovemo alt right ili alt desnica kad razmišljamo o njemu na političkoj ravni, ali on i dalje u osnovi ima istu stvar, a to je mržnja prema nečemu što ne razumeš ili ti je tako lakše da objasniš svoju nesposobnost. Neverovatno je koliko je evoluirao i koliko je još uvek prisutan u našem društvu. Kako će se to rešavati, teško je predvideti", kaže Nemanja.

Ritam Evrope je tradicionalna manifestacija koja već godinama unazad dovodi bendove i muzičare koji postavljaju pitanja i koji pozivaju na različito razmišljanje od onoga kako se inače razmišlja o tome šta je Evropa i koja je njena budućnost.

Kako je Nemanja rekao, Ritam Evrope se konkretno dešava uvek u periodu između 7. i 9. maja za SKCNS kao instituciju, ali njeno delovanje traje tokom cele godine. Pre par dana je u Kulturnoj stanici Svilara otvorena izložba plakata posvećena Danu pobede nad fašizmom.

"To su plakati iz perioda Drugog svetskog rata, koji su na neki način menjali svest ljudi koji su tu živeli, bilo da su im davali neku nadu ili su ih plašili. Pored toga, mislim da je muzika još jedini čist put kojim može da se utiče na nečije razmišljanje, jer je neiskvarena. Preko muzike možemo da naučimo šta znači biti drugačiji i kako biti kontra od onoga kuda idu trenutne političke okolnosti", kaže Nemanja.

Ritam Evrope biće održan 9. maja na Trgu slobode u Novom Sadu, a nastupiće bendovi Partibrejkers, Obojeni Program, Kawasaki 3P i Josip A Lisac.

Prilog o ovoj temi poslušajte u najnovijem izdanju studentske emisije Pokretač:

Miljana Milekić