.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Aktivizam

Volontiranje uvek donese emotivnu satisfakciju

15.11.2017.

U Srbiji ne postoji zvanična statistika o broju ljudi koji rade bez naknade, ali se procenjuje da ima više od 100.000 volontera. Po Zakonu o volontiranju organizacije nisu dužne da izveštavaju o broju članova. Činjenica je da se vrlo često brkaju pojmovi, pa neki stručnu praksu poistovećuju sa volontiranjem da ne bi morali da plaćaju radnike.

.

Većina mladih u Novom Sadu ima dobro mišljenje o volonterizmu, ali ne zna gde može da se uključi. Šta je volontiranje, a šta nije, zašto brkamo besplatan rad u privatnim firmama sa radom u humanitarnim i kulturnim organizacijama, šta mladi dobijaju iz iskustva volontiranja, kako ih privući u još većem broju?

Za Dejanu Baltes koordinatorku omladinskih aktivnosti u OPENS-u jasna je distinkcija između volontiranja i prostog besplatnog rada.

"Ja sam počela pre deset godina da volontiram i za mene je to humani čin davanja svog slobodnog vremena zarad postizanja nekog humanog efekta bez bilo kakve nadoknade. To je dobrovoljno prisustvo na nekim poslovima i to je nešto što definiše volonterizam. Ako kažemo da neko volontira negde osam sati dnevno i čeka da dobije posao, mi to ne možemo nazvati volonterizmom jer zamenjujemo nečije radno mesto, a naš zakon jasno kaže šta je volonter a šta ne", kaže Dejana

opens jpg

Timovi "Omladinske prestonice Evrope - Opens 2019" i Fondacije "Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture" nedavno su predstavili Novosadski volonterski servis koji će kao platforma služiti građanima svih uzrasta koji žele da volontiraju. Servis će, na sistemski i uređen način, unaprediti prava, ali i obezbediti ispunjavanje obaveza kako volontera tako i institucija i organizacija kojima je potrebna volonterska podrška.

Tu se javlja i pitanje smisla i načina volontiranja u radnoorganizovanom kontekstu. Kako bi se izbegli ovakvi problemi, Volonterski servis će povezivati volontere, volonterke i one koji bi želeli da volontiraju sa organizacijama i institucijama kojima su volonteri potrebni.

"Taj servis nudiće na transparentan način mogućnosti u Novom Sadu, dakle sve aktivnosti koje se budu događale mladi će imati na jednom mestu. Sa druge strane će institucije i organizacije koje se budu oglašavale imati mogućnost da promovišu svoje programe. Mi smo zadovoljni dosadašnjim odzivom. Do sada je održano pet okruglih stolova, pozvali smo mlade koji volontiraju i one koji to još ne čine. Tu su bile i organizacije, njih više od 50", kaže Dejana. 

Cilj servisa biće i da zaštiti volontere od izrabljivanja, a Dejana kaže da će to činiti različitim mehanizmima.

"Postojaće jasne smernice. Predviđeno je u platformi postojanje tima koji će realizovati obuke za volontere, da znaju šta treba, a šta ne treba da prihvati da radi. Iza te platforme postojaće tim ljudi, supervizori koji će pratiti način na koji su volonteri uključeni. Radimo na tome da postoji mehanizam iza te platforme, koji će funkcionisati na kvalitetan način", objašnjava gošća O radija.

U svetu, samo u mreži Crvenog krsta u 189 zemalja, ima više od 13 miliona volontera, a studije pokazuju da volontiranje koristi, ne samo onima kojima se pomaže, nego i samom volonteru koji se bolje oseća time što je pomogao. Dejana kaže da su ti podaci tačni.

"To je neka uzajamna razmena koja se dobija volontiranjem i novčana naknada ne može da vam nadomesti emotivni osećaj ispunjenosti kada uradite nešto dobro. Volonterizam je za neke ljude hrana, a za neke lepši mentalni doživlja sebe. Ima tu dosta lične satisfakcije", kaže Dejana.

openss jpg

Prema njenim rečima humanitarni rad ne bi postojao bez volontera jer su oni u samoj definiciji humanitarizma. Slična je situacija i u kulturnim i društvenim organizacijama.

"Moje iskustvo pokazuje da postoji satisfakcija kada se neki program uspešno završi. Prisustvo volontera u tim organizacijama širi priču i okvire njihovog delovanja. Oni doprinose dodatnoj vrednosti tih organizacija, jer ne zamenjuju nečije radno mesto, već svojim aktivnostima dodatno vrednuju te projekte", objašnjava Dejana.

Volonterke Angelina Savić i Jasna Radošević, trenutno angažovane u OPENS-u, imaju slične motive za volontiranje.

"Moja lična motivacija je na prvom mestu kvalitetno popunjeno slobodno vreme. Sa druge strane, dokle god osećam lični rast i razvoj, a osećam to kroz volontiranje, ja ću se baviti time. Neka treća stvar su novi kontakti i poznanstva koji često prerastu i u prijateljstva", kaže Jasna.

Ona je bila volonterka na manifestaciji Piano city i kaže da je to bila prilika da se, kao muzičarka, približi pijanistima.

Angelina je u volonterskim programima mnogo duže.

"Počela sam u Savezu Medicinskog fakulteta, prošla sam kroz Zavod za zaštitu zdravlja studenata, prošla sam dosta humanitarnih akcija i u OPENS-u sam već dve godine. Za mene je to kvalitetno popunjeno slobodno vreme. Mogla sam da upoznam mnogo novih ljudi i dosta toga da naučim. Prošla sam dosta obuka u OPENS-u, a imala sam priliku da putujem dosta, da sazrevam kroz te akcije, radionice i aktivnosti", kaže Angelina.

Celu emisju "U kakvoj zemlji želim da živim", možete poslušati na našem podcastu.

 J. M./P.K.

.
U nedelju 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, organizacije i pojedinci iz cele Evrope zajednički će sprovesti online…
.
Procenat zelenila u Novom Sadu se procenjuje na oko pet odsto, a po evropskim standardima morao bi biti na najmanje 20 odsto. Sa Vojvodinom…
.
Konferencija "Gradimo kulturu volontiranja" biće održana u petak 8. decembra u Skupštini Vojvodine, kao nastavak nedavno započetog…
Program
Kalendar događaja
Decembar 2017.
PonUtoSreČetPetSubNed
    
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
Anketa

Koja jelka je za vas prava?